Pod pokroviteljstvom grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine i dvanaest gradskih opština nedavno je započet projekat uređivanja 22 manje urbane zelene celine, u okviru projekta „Urbani džepovi Beograda”.
Zajednički imenitelj za dva večita simbola grada, i reku Savu i reku Dunav. Na ovom mestu naše dve najveće reke se neraskidivo spajaju i još jednom potvrđuju da je Beograd tačka ukrštanja istorije, puteva, sudbina. Energija spajanja kreira magično mesto, mesto koje ne poseduje svaki grad a na koje odlazimo kada želimo da razmišljamo o prošlim, sadašnjim ili budućim vremenima. Ali tu je i drugo Ušče, i park Ušće, koje volimo kada vozimo bajs, i kada idemo u MSU ili u tržni centar.
Lokacija: Od hotela Jugoslavija do Radeckog i dalje
Od hotela Jugoslavija počinje drugi Beograd. Ako pređete most i gledate ka Vojvodini, levo vam je Sava i Novi Beograd. Desno je Dunav i Zemun. Dunav miriše drugačije od Save. Duuuga štrafta Parkom prijateljstva, iza SIV-a koji na specifičan način opisuje celu tu predivnu čistinu. Arka Barka, Zemunska pijaca, Venecija, Šaran, Duša Dunava, Reka, Radecki i dalje po tajnim mestima gde prolazite kod lokalaca samo ako osete da vam je tu zaista i mesto.
Bilo da ste ljubitelj hard core prirode, pustolov, ili pod bavljenjem sportom podrazumevate podizanje ohlađene flaše piva i trčanje do roštilja po još jedan ćevap, a pri tome jednostavno želite mir i tišinu, ada Međica je vaša prirodna destinacija.
Kada tišina koja nagoveštava ušeta i ispuni vazduh a krošnje hrastova i jasena započnu ples nad modrom vodom uzburkanog jezera to je siguran znak da je to taj trenutak... trenutak pred kišu... trenutak kada se čitava priroda okupljena na ovom mestu gordo povinuje promeni koja znači život. Tako smo pisali sastave iz srpskog jezika u osnovnoj školi. I stvarno je tako pred kišu. A Beograđani vole Adu pred kišu, i dok pada, i kada ne pada. Uvek. Možda ne baš u julu i avgustu kada su velike gužve. Ali Ada je voljena.
Lokacija: Takovska 43
Čista egzotika u srcu grada. Naročito objekat staklene bašte u kome se nalaze tropske i suptropske biljke. Beograđani najviše vole Japanski vrt, jer vole Japan i japanske biljke. Istorija kaže da nije bilo Milana Obrenovića, ne bi ni Beograd imao ovaj pravi gradski zeleni raj.
Beograd leti ume da bude surov grad. Ovo mesto pored svog naučnog i svakog drugog ozbiljnog značaja, može biti i dobra baza za beg od toplotnog udara.
Osnovana je davne 1874.godine.
Poput nekakvog istorijskog muzeja na otvorenom. Stalnom postavkom obuhvaćena su dela arhitekture
iz perioda vladavine otomanskog carstva dok su eksponati izloženi između grandioznih stabala platana
koji upotpunjavaju ovaj jedinstveni izložbeni prostor. Otvoren je svakog dana a ulaz je besplatan.
Za potpuno prepuštanje prirodi, za svako godišnje doba, neobaveznu šetnju šumskim prostranstvom, puno čistog vazduha, nezaboravne momente koje će vaši kućni ljubimci umeti da cene, za ono čuveno u zdravom telu zdrav duh, za druženje sa prijateljima uz obavezan roštilj performance ili jednostavno, za
green kuliranje...
