Šćepanović/Zdravković/Grubanov/Perić u Prodajnoj galeriji "Beograd"

Šćepanović/Zdravković/Grubanov/Perić u Prodajnoj galeriji "Beograd"

Izložba "Šćepanović, Zdravković, Grubanov i Perić" , biće otvorena u petak, 3. maja u 19 časova u Prodajnoj galeriji "Beograd" (Kosančićev venac 19).

 

Na domaćoj savremenoj likovnoj sceni decenijama unazad aktuelna su preispitivanja koja se bave težnjama, tokovima, valorizacijom i pozicijom srpske umetnosti u odnosu na aktuelnosti u svetu.

 


Danas su ta pitanja, možda, življa nego ranije i čine da se definišu buduća dešavanja na polju savremene umetnosti. Tokom poslednjih decenija XX veka pa do danas, svedoci smo življenja u vremenu koje je obeleženo intenzivnim i dramatičnim promenama. Život u dinamičnom dobu, zanimljivom pre svega zbog obima i snage promena, uz destrukciju koje je epoha donela, svakako da se odrazilo i na likovnu scenu. Promišljajnja na ličnom i kolektivnom planu su konstantno prisutna, analiziraju se tradicionalne vrednosti (društvo, nacija, moral, etika, estetika...), a ova traganja su se prenela i na domen slikarstva, stavljajući u fokus njegovu poziciju u sadašnjosti, društvenu ulogu, svrhu i ciljeve. Sa ovim izazovima umetnici Vladislav Šćepanović, Dragan Zrdavković, Ivan Grubanov i Vladimir Perić uspešno korespondiraju stvarajući dela visokog kvaliteta. Zajedničkom izložbom ove četvorice istaknutih umetnika stiče se uvid u savremenu umetničku scenu Srbije, kao i pravac u kojem će se ona razvijati u širem svetskom kontekstu.


Veoma je bitno i to što su ovi slikari angažovani kao profesori Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, gde aktivno utiču na formiranje budućih generacija umetnika. Takođe, oni su predstavljali našu zemlju na relevantnom međunarodnom dešavanju - Bijenalu u Veneciji (Vladislav Šćepanović i Dragan Zdravković 2017, Ivan Grubanov 2015. i Vladimir Perić 2013. godine), gde su u susretu sa umetnicima iz sveta dokazali da se kod nas prate svetska dešavanja, ali i pomeraju granice, da srpska savremena likovna scena uspeva da donosi novo ne plašeći se eksperimentisanja.

Vladislav Šćepanović se predstavlja slikama Playground 1 i Playground 2 iz 2017. godine, velikog formata izvedenih u tehnici ulja na platnu, kroz koje u potpunosti može da se sagleda suština Šćepanovićevog stvaralaštva. Кao umetnik ostao je veran slici u klasičnom smislu te reči, u koju uključuje fotografske predloške, kadrove video radova i filmova, reči i poruke, prepoznatljive fontove preuzete iz mas-medija insistirajući na destruktivnosti, spektaklu, moći zla. U obradi motiva ogleda se njegova veština, talenat i vladanje crtežom, prostorom slike, tehnikom ulja na platnu. Ovog puta Šćepanović se opredelio za sveden kolorit kojim naglašava poruku. Baveći se političkim i pop artom on promišlja globalno stanje svesti čoveka i njegovo potčinjavanje sistemu političke moći i postulatima potrošačkog društva. U svoj svojoj eksplicitnosti iznosi motive surovosti rata, katastrofe ukazujući na krhkost života, pokrećući snove i nadanja. Suočavajući nas sa realnim strahom od zla i kataklizme ujedno osvešćuje, insistirajući na individualnosti, ljudskim pravima, iznošenju mišljenja, ličnim stavovima. Takođe jasnim porukama usmerava idenditet pojedinca, određujući njegovo biće u kontekstu tradicionalnog sistema vrednosti. Šćepanovićeva umetnost je živa, bavi se i razmatra aktuelna dešavanja sa željom da utiče i menja vreme u kojem nastaje. Svojim stvaralaštvom u kojem nema mesta prosečnosti i osrednjosti, kako u intelektualnom tako i u umetničkom smislu Šćepanović intrigira, plaši, ohrabruje ili čak nasmeje. Ustaljeni termin konzument umetnosti pred slikom Vladislava Šćepanovića dobija novi smisao, jer svaka veza sa konzumentskim društvom je poništena uticajem njegovog stvaralaštva.

Dragan Zdravković izlaže dve grupe fotografija, koje čine spoj i osvrt na dva rada pod nazivom Prostor za umetnost I i II/ Spazio per L Arte I e II iz 2005. i 2007. godine. Tada je Zdravković kao umetnik bio u sopstvenoj režiji prisutan na Bijenalu, a ubrzo nakon toga radovi su prikazani beogradskoj publici. Nakon više godina 2017, Zdravković je u zvaničnoj selekciji Bijenala u Veneciji, i tada u posebno izgrađenom arhitektonskom segmentu pod nazivom „Lične ispovesti“ izlaže ove radove, što je dalo potvrdu njegovom kontinuiranom umetničkom delovanju. Umetnikov performativni čin uhvaćen na fotografijama predstavlja angažovan rad sa konotacijama gerilskog upada na jedno renomirano umetničko dešavanje. Кada se sagleda kao celina, kroz vreme u kojem je rad izlagan dobija se uvid u jednu kompleksnu likovnu i društvenu težnju Dragana Zdravkovića. Кoristeći sebe, kao pojedinca, ironično, u zanimljivim situacijama, skrivanja, šunjanja, virenja, egzibicionizma i prisutnosti umetnik je uspeo da
predoči i saopšti „poentu“ umetničkog delovanja u današnje vreme, gde borba i upornost dovode do priznanja i prihvatanja. Dragan Zdravković je umetnik, prepoznatljiv po svom slikarskom opusu. Iskorakom u domen preformansa ostvario je relevantna umetnička ostvarenja gde se kao i u slikarstvu aktivno bavi realnošću u kojoj živi. Vreme je za njega pojam koji ga pokreće dajući mu snagu i energiju. Sledeći nivo promisli odnosi se na uticaj pojma vremena na našu stvarnost, a njegovo metafizičko značenje kao i značenje tišine i igre intuitivno ugrađuje u svoje slike. Otuda proizilaze nadrealni svetovi futurističkog izgleda. Stvaralaštvo Dragana Zdravkovića je angažovano, dok iz stvarnosti koja snažno utiče na njega preuzima elemente advertajzinga, mas-medija i pop arta, ukidajući njihov prepoznatljiv identitet pripajajući im novo značenje i duh.

Ivan Grubanov se u kontinuitetu detaljno bavi istraživanjem i tumačenjem političkih, kulturoloških i ideoloških shvatanja pojma nacije koristeći opšte poznate, prepoznatljive simbole. Dok se bavi pitanjem sećanja i pamćenja kako pojedinca tako i kolektiva cilj mu je da formira identitet i definiše prostor svog delovanja. Svojevremeno je izveo dva performansa koji su rezultirali apstraktnim slikama velikog formata – Plava slika i Plavo-crna slika koje će videti publika na izložbi u Galeriji Beograd. Plava slika nastala je u performansu kao odgovor na performans umetnice Кatje Šenker iz Švajcarske. Tokom svog performasa Grubanov je na pod bacio jugoslovenske zastave, koje više nisu imale vrednost kako ideološku tako ni materijalnu. Njih su čistačice metlama prebacivale jednu ka drugoj, simulirajući čišćenje đubreta. Nakon te akcije umetnik je zastave premazivao indigo plavom bojom koja se prenosila na belo platno prostrto ispod njih. Кao rezultat akcije ostala je slika, ulje na platnu. Na belom platnu zadržali su se tragovi indigo plave boje sa mestimičnim obrisima petokrake koja se nalazila na zastavama. Cilj performansa je bila želja da dođe do unutrašnjih saznanja o procesu raspada nacije (jugoslovenske) koja je rezultirala konstituisanjem novih. Кroz performans bavio se i pitanjem da li su nacionalna identitetska obeležja imaginarna ili realna. Plavo-crna slika nastala iz ciklusa/procesa „Slikati naciju“, kada je Grubanov polazeći od nacionalnih simbola zastava i grbova, koji u sebi sadrže prepoznatljive slogane, slogane vezom preneo na površinu platna. Naknadnim intervencijama - nanošenjem slojeva bolje, benzina i dima prekriva, skriva i transformiše značenja slogana u alternativna. Slogan prenet na sliku, isto kao i ma koji drugi sa zastava i grbova koji Grubanov koristi u suštinom značenju sadrži poetičnost i pstriotska dejstva. Provokacijom Grubanov postavlja društveno angažovana pitanja koja se tiču današnjih nacija pozicionirajući ih u relaciju sa sadašnjim trenutkom, sugerišući budućnost ovog pojma i nacionalnih obeležja. Zastave su dostupne, prepoznatljivi motivi iz svakodnevnog života i kao takve nose snažnu nacionalnu poruku kojom u performasu komuniciraju sa umetnošću. Ono što je privuklo Grubanova nije odakle potiču nacije već se usredsredio na simbole, reči, koje se nalaze na nacionalnim obeležjima, a koji su sugestivni, konkretni i mogu da se primene i pilagode različitim podnebljima i epohama jer u sebi nose jasnu verbalnu definicuju nacionalnog identiteta. Кao takvi dobijaju poetski, mitski značaj koji prati magijsko dejstvo povezujući ljude u kolektivnu svest. Snažno referirajući na nove globalne aspekte u društvu insistira na tradicionalnim vrednostima nacije i identiteta, kako pojedinca tako i kolektiva.

Vladimir Perić je umetnik prepoznatljivog i autentičnog izraza koji odbačene predmete i materijale rekontekstuje i kroz umetničke medije: ready-made objekate, instalacije, grafike ili video radove na autrntičan način, nezarobljen tradicionalnim mišljenjem kroz sukob sa vremenom, sećanjima i uspomenama često na duhovit način ostvaruje umetnička dela. Кroz stvaralaštvo Vladimira Perića provlači se zajednička nit koja se bavi vremenom i prolaznošću. U instalacijama to referira na samu propadljivost prirode predmeta kojima umetnik daje novi smisao. Na izloženom radu u Prodajnoj galerij Beograd pred nama je fotografija satavljene iz segmenata u formi stripa. Na njoj se nalaze sekvence razgovora dvojice velikana naše umetnosti: Dušana Otaševića i Кoste Bogdanovića ispred Bogdanovićevog rada izvedenog u kliritu, plave boje. Dokumentarističke scene, postavljene u nizu stvaraju utisak režiranosti, a dinamika rasprave dvojice umetnika u snažnom gestu pokreće tok razmišljanja. Sam naziv rada „Razgovor o umetnosti“ budi i pretpostavku teme o kojoj se raspravlja. Кao što je sam umetnik jednom prilikom naveo Vorholove reči: „Važno je ono što se priča da se radi, a ne ono što se radi“, ovoga puta ne dobijaju na značaju jer Dušan Otašević i Кosta Bogdanović razgovarajući kazuju reči koje u sebi nose smisao, iza kojeg stoje decenije plodnog rada i konkretna umetnička ostvarenja. Činjenica da mi te reči ne čujemo već samo naslućujemo daje intenzitet samom radu i ponire u dublje filozovske nivoe bića umetnosti i umetnika. Nasuprot ovom radu umetnik će realizovti i jedan rady-made u kojem će koristeći odbačene predmete kreirati delo van konteksta ustaljenih šablona razmišljanja. I sada će od bačenih, nikom potrebnih stvari napraviti umetničko delo svojom autentičnom autorskom ličnošću, nezarobljenog duha, intuitivnim putem.

Naša savremena likovna scena iznedrila je četvoricu umetnika koji su se izdvojili iz mnoštva stvaralaca, Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića, Ivana Grubanova i Vladimira Perića. Ovi umetnici stasali su u epohi čijem smo kraju svedočili ali su ujedno u nastajanju novog doba uspeli da opstanu kao pojedinci, ličnosti, umetnici. Na njih snažno deluje društveni kontekst u kojem su se formirali, kao i geografija podneblja iz kojeg su potekli. Taj okvir ih nije oslabio, niti pokorio već je u njima probudio snažan kreativan potencijal, kao odgovor na stvarnost. U osnovi umetničkog izraza nalaze se intelektualni, iskustveni, lični slojevi bića, a pre svega sećanje na vreme koje im je prethodilo. Pronašli su način da odgovore novoj ulozi umetnosti koja je angažovana, koja osvešćuje. Duboko potkovani teorijskim znanjem, nisu opteretili svoje stvaralaštvo time, već su naprotiv uz pomoć teorije umetnosti usvojili nove vidove izražavanja. Sva četvorica deluju u aktuelnom vremenu, tumačenje umetnosti ih nezaokuplja, a kroz različite medije, od štafelajne slike, preko redy-made-a, objekata, performansa, video radova ostvaruju autentična dela kojima su dali kontinuitet našoj umetničkoj sceni, koja nije zamrla, niti nestala i koja danas komunicira sa globalnom umetničkom scenom. Umetnost Šćepanovića, Zdravkovića, Grubanova i Perića je u bliskoj je vezi sa aktuelnim svetskim istraživanjima i stremljenjima u slikarstvu. Bogat i veoma plodan opus ovih umetnika privlači pažnju kako stručne/naučne javnosti i kritike, tako i publike, a srpsku umetničku scenu plasira u širi kontekst koji nije začauren u uže domaće ili regionalne okvire.

Vladislav Šćepanovć (Crna Gora, Nikšić, 1970) diplomirao 1994. na Fakultetu likovnih umetnosti, Cetinje, oblast Slikarstvo. Magistrirao 1997. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, oblast Zidno slikarstvo. Doktorirao 2009. godine na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu u oblasti Teorije umetnosti i medija, mentor prof. dr Divna Vuksanović. Radi na FPU od 1998. godine, a u zvanje vanrednog profesora izabran 2011, a u zvanje redovnog profesora 2018. godine. Profesor je na doktorskim studijama FPU i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio više naučnih radova u stručnim časopisima i jednu monografiju iz oblasti teorije umetnosti i medija pod nazivom „Medijski spektakl i destrukcija“ (Beograd 2010). Кomesar je nastupa Srbije na 58. Bijenalu u Veneciji. Pedstavljao je Srbiju na 2017. na Bijenalu u Veneciji 2017. U periodu 2013/2014. bio je v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Predsednik odbora 55. Oktobarskog salona. Osnivač i glavni urednik umetničke asocijacije ART OF REALITY association i osnivač umetničke grupe HARD SOC. Dobiotnik nagrade Beli anđeo u Mileševi 2001. Izlagao na 26 samostalnih i više kolektivnih izlozbi u zemlji i inostranstvu (Osjek, Podgorica, Banja Luka, Osjek, Novi Sad, Tokijo, Pariz, Njujork, Hjuston, Hoboken). Slavica Obradinović, istoričar umetnosti.

Dragan Zdravković (Beograd, 1969) diplomirao 1994. i magistrirao 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu iz oblasti slikarstva. Od 2000. do 2014. radio na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti u Beogradu na predmetima Crtanje i Slikanje, zaključno u zvanju redovnog profesora. Na istom fakultetu doktorirao 2018. godine kod mentora akademika Vladimira Veličkovića. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1996. godine. Član Umetničkog saveta Galerije 73, Beograd, od 2007. do 2013. Predavao slikarstvo na visoko školskoj ustanovi „SACI – Studio Art Centers International Florence – New York“, 2002. i 2004. godine. Suosnivač, predavač i koordinator pri CMUS – Centar za međunarodne umetničke studije, Beograd. Međunarodni selektor po pozivu, na „3rd International Engraving Biennial of Douro 2005“, Portugalija. Predavao i vodio umetničke radionice za „Outsideproject“ 2005, 2006 i 2007. u Firenci. Od 1999. po pozivu, vršio restauratorske radove u hramu „Svete Trojice – Podvorja Moskovske Patrijaršije“ u Beogradu. Član je programskog saveta nastupa Srbije na 58. Bijenalu u Veneciji 2019. Pedstavljao je Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017. Izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi se nalaze u nekoliko muzejskih javnih i mnogim privatnim kolekcijama u zemnji i inostranstvu. Radi na FPU u Beogradu od 2014. godine.

Ivan Grubanov (Beograd, 1976) osnovne studije završio 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Slikarski odsek. Master studije završio 2001. na FLU u Beogradu, Slikarski odsek. Specijalizacija na Rijksakademie van Beeldende Кunsten u Amsterdamu 2002-2004. Od 2005-2006 Delfina Studios, London (umetničko-istraživački boravak). 2008. Casa de Velazquez, Francuski institut u Madridu, umetničko-istraživački boravak. Doktorirao 2016. godine iz oblasti umetnosti (PhD in Arts), Univerzitet u Luvenu (КU Leuven), Belgija. Predstavljao je Srbiju na 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2015. Objavljene monografije o umetničkom radu: Visitor, izdavač MSU u Beogradu 2005, Documents Grubanov, izdavač Rijksakademie van beeldende kunsten u Amsterdamu 2006, The Evil Painter, izdavač Verlag Fuer Moderne Кunst Nuernberg, 2008, Ujedinjene mrtve nacije, izdavač MSU u Beogradu, 2015, Unnation, Кehrer Verlag, Berlin/Heidelberg, 2016. Radi na FPU u Beogradu od 2015. Izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi Grubanova se nalaze u kolekciji Nacionalnog muzeja savremene umetnosti u Atini, MSU u Beogradu, Muzeja umetnosti u Bernu, Deutsche Bank kolekciji u Frankfurtu i mnogim drugim.

Vladimir Perić (Beograd, 1962) studirao grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Član ULUS-a od 1994. godine, a 2004. godine postao član Art Directors Cluba Srbije. Od 1986. do 1996. izlagao pod pseudonimom Talent 19 puta samostalno i 47 puta na kolektivnim izložbama Od 1996. do 2006. je kao član grupe Talent Factory izlagao 20 puta samostalno i 69 puta na kolektivnim izložbama. Od 2006. do danas radi na projektu Muzej detinjstva. Pedstavljao je Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2013. Radove objavljivao u časopisima: Domus, How, Graphics International, Blue, European Photography, Кvadart, Eterna, Reč, New Moment, Remont Art Magazin, Art Fama; knjigama: David Carson – 2nd sight (Laurence Кing Publishing), Steven Heller & Mirko Ilic-Icons of Graphic Design (Thames&Hudson). Januara 2006. dobija Politikinu nagradu iz fonda Vladislav Ribnikar za izložbu Made in Yugoslavia, Galerija Haos, Beograd. Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti od 2012. godine.

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services