Otvaranje januarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda

Otvaranje januarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda

Otvaranje januarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda, biće održano 12. januara u 19 časova u svim galerijskim prostorima KCB-a!

 

 

 

 

 

U Likovnoj galeriji KCB-a (Knez Mihailova 6) biće predstavljena izložba posvećena Branku Vučićeviću (1934-2016), pod nazivom "Kritičari su izabrali 2018 B.V." 

Izložba će biti otvorena do 3. februara 2018. godine.

Sudbina... sudbina svega, bilo čega, kao na primer, evo... šta će, ovaj... od nas uraditi kad mi budemo umrli, to apsolutno ne znamo, a za to smo samo valjda delimično krivi ako smo malo dali... dali povoda, kao... Prema tome to... sve ovo što se događa, odvratno, kao i sve što se uglavnom događa na takozvanoj umetničkoj sceni svetskoj dvadesetog veka... dvaesprvog veka – pardon, ja sam, evo, zaostatak... prošlosti – sve je odvratno te je i to odvratno...

U ciklusu Kritičari su izabrali – tradicionalnoj izložbi koja se kao recepcija kritičara savremene vizuelne umetnosti u Likovnoj galeriji kontinuirano organizuje od 1967 – Radonja Leposavić, laureat Nagrade Lazar Trifunović za 2014, istoričar umetnosti i dugogodišnji novinar Radio Beograda 2, priredio je izložbu o Branku Vučićeviću.

B.V. – taj „očiti potomak Alfreda Žarija i Luisa Kerola” (Ranko Munitić) – sastavio je svoju autobiografiju decembra 2015. za izložbu Ilija Dimić:
Branko Vučićević (Beograd, 1934), prevodilac, autor nekoliko scenarija i knjiga.
Knjige: Avangardni film 1985-1939, 1984 i 1990, Imitacija života, 1992, Paper Movies, 1998, Srpske lepe umetnosti, 2007, Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika, 2009.
Scenariji: Slike iz života udarnika, 1972, Splav Meduze, 1980, Umetni raj, 1990.

Izložba B.V. je priča o Branku – „film” o njemu „drugim sredstvima” (Pavle Levi), a „scenario” se bazira na navedenoj autobiografiji, ali – naravno – i na mnogim „detaljima” koje je B.V. izostavio (revija Danas s početka šezdesetih, filmovi Dušana Makavejeva u kojima je bio više nego scenarista, Žilnik, DADA, FLUXUS, ʼ68, New Moment, Benjamin in Moscow...).

Kustos: Radonja Leposavić, dobitnik Nagrade Lazar Trifunović za 2014,
uz pomoć: Snežane Ristić, Marije Dragojlović, Gordane Vučićević, Dragane Milić, Boruta Vilda...

Izložbu pomogli: Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, Ministartvo kulture Republike Srbije, Muzej nauke i tehnike – Beograd, Filmski arhiv Slovenije, Filmski centar Slovenije.

U galeriji Artget KCB-a (Trg republike 5/I), biće predstavljena izložba fotografija "Hrvatska fotografija u zbirci Muzeja grada Rijeke".

Izložba će biti otvorena do 3. februara 2018. godine.

Kustos izložbe: Ervin Dubrović, istoričar umetnosti, direktor Muzeja grada Rijeke.


Istog Duško Žorž – Freska, 1969 


Muzej grada Rijeke dvadeset godina sistematski prikuplja autorske fotografije modernih i savremenih fotografa, prvo su to bili riječki, a onda je selekcija temeljno proširena na hrvatske fotografe i obuhvata 80 godina istorije hrvatske fotografije. Selekcija u ovoj zbirci se rukovodila ne predstavljanjem spektakularnih manifestacija života zabeleženih fotografijom već je prednost data prevashodno autorskoj kreativnosti i izložbenoj fotografiji. Od prvih crno-belih fotografskih primeraka koji sežu u 1930-e, preko prvih fotografija u boji iz sedamdesetih godina i digitalnih s kraja devedesetih, do najsavremenijeg trenutka, ova selekcija sa 40-ak izabarnih hrvatskih fotografa može pružiti dobar uvid u osam decenija moderne i savremene hrvatske fotografije i još bolji u stvaralaštvo pojedinih fotografa.


Branko Jani Kukurin – Imago, 2010; Borislav Ostojić Dječak s obale 1970
 

Prvi autorski osviješteni fotografi zastupljeni u zbirci mahom su neprofesionalni, intelektualci koji se okupljaju u fotoklubovima i priređuju izložbe nalik slikarskima. Njima se četrdesetih i pedesetih godina pridružuju i ambiciozni obrtnici, vlasnici fotografskih radnji, željni autorske i društvene promocije; imponiraju im i kreativni intelektualci-amateri koji isprva mahom pripadaju „boljim“ društvenim krugovima. Iako su novinski fotoreporteri prije bili uglavnom nezainteresirani za ovaj tip fotografije namijenjen pokazivanju umjetničkoj publici, novi naraštaji fotografa, „slobodnih strijelaca“ (freelanceri) koji od kraja sedamdesetih i osamdesetih godina snimaju za modne časopise i revije te za erotske časopise, mnogo su zainteresiraniji za ovakvu, umjetničku promociju.

Širina interesa i različitost inspiracije fotografa kreće se od zanimljivih krajolika i seoskih prizora do gradskih zakutaka i veduta, od portreta do prikaza ljudskog tijela, od prizora svakodnevnog života do fotografskih anegdota i dosjetki, od strogog realizma i naturalizma do apstrakcija i eksperimenata. Iz teksta Ervina Dubrovića

FOTOGRAFI

Crno-bele fotografije
Francesco Drenig (1892–1950); Abdon Smokvina (1911–1985); Andrija Orlić (1914–2002); Maksimilijan Peč (1914–2016); Milan Šober (1920–1985); Fernando Soprano (1922–1977); Viktor Hreljanović (1923–1997); Igor Emili (1927–1987); Ervin Debeuc (1930–2016); Đoko Milekić (1930–1992); Vladimir Solariček (1931–1993); Vladko Lozić (1933); Borislav Ostojić (1937); Istog Duško Žorž (1947); Ljiljana Sundać Zuani (1948); Dragan Borčić (1949); Branko Jani Kukurin (1950); Krešimir Pavić (1950); Andrea Zuani (1950); Miljenko Marohnić (1951); Stanko Abadžić (1952); Rudolf Zambelli (1954); Rino Gropuzzo (1955); Borislav Božić (1956); Zvonimir Tanocki (1960)
Fotografije u boji
Mladen Batory (1940); Petar Trinajstić (1946); Božica Radinović (1949); Ranko Dokmanović (1951); Egon Hreljanović (1951); Ante Jaša (1951); Stephan Lupino (1952); Stanislav Belička (1956); Šime Strikoman (1957); Petar Fabijan (1980)

Subota, 13. januar 2018
12.00 – Kustosko vođenje Ervina Dubrovića kroz izložbu Hrvatska fotografija u zbirci Muzeja grada Rijeke

* Umetnički direktor Galerije Artget u 2018: Ivan Manojlović

U galeriji Podroom KCB-a (Trg republike 5 / -1), biće predstavljena izložba "Najdraži video radovi". 

Izložba će biti otvorena do 3. februara 2018. godine.

Kustos izložbe je Antoaneta Marinov.

Umetnici: Marija Hose de Abreu (Brazil), Patricja German (Nemačka), Jonas Šmit (Nemačka), Antoaneta Marinov (Italija), Mina Minov (Bugarska), Selin Stejts (SAD).

Selekcijom "Najdražih video radova" Antoaneta Marinov predstavlja radove inostranih umetnika čiji je fokus na mogućnostima koje nudi video kao umetnički medij. Izložba postavlja pitanje kako se mogu predstaviti narativi i slike koristeći se minimalnim i redukovanim akcijama i pokretima. U nekim radovima ispituje se kvadratna forma, u nekim tehničke sprave kreiraju kompoziciju i priču; neki video radovi beleže umetnikovu Welterfahrung (svetsko/sveopšto iskustvo), a u nekim radovima se dešava čarolija.

Antoaneta Marinov živi i radi u Berlinu. Radi kao umetnica, kustoskinja i predavač. Njenu minimalističku i konceptualnu umetničku praksu čine site specific instalacije, video radovi i fotografija. Dobitnica je brojnih nagrada, a izlagala je najviše u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Finskoj, Danskoj itd (Kunsthalle Mannheim, Port25-Raum für Gegenwarts Kunst, Museum Villa Rot, Burgrieden; Kunstraum Kreuzberg/Bethanien, Lage Egal und Galerie Jordan Seydoux, Berlin. Hippolyte Gallery, Helsinky, Museo Galleria Civica Libertucci, Molise).

Prateći program izložbe:

Subota 13.januar 2017. u 13:00
Vođenje kroz izložbu i razgovor sa umetnicom i kustoskinjom Antoanetom Marinov.
Napomena: prateći program biće održan na engleskom jeziku.


 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text