Mate Đorđević | Izložba "Katabasis" u Galeriji 73

Mate Đorđević | Izložba "Katabasis" u Galeriji 73

Slikar Mate Đorđević predstaviće se izložbom radova "Katabasis" u Galeriji 73 (Požeška 83a) na Banovom brdu, od 14. do 26. februara 2019. godine.

 

Mate Đorđević se beogradskoj publici predstavlja novom izložbom nakon četiri godine. Radovi su nastali u periodu 2017- 2019. godine.

 


Izložba će biti otvorena u četvrtak, 14. februara u 19 časova.

Izložba će biti otvorena do 26. februara, a zatim se seli na malu turneju, prvo u Sombor, gde će biti predstavljena somborskoj publici u eminetnom prostoru obimne galerije Kulturnog centar “Laza Kostć”. Zatim sledi galerija “Milorada Bate Mihajlovića” u Pančevu i Kuća Legata u Beogradu.

Mate će se u Galeriji 73 prestaviti publici radovima iz perioda 2017-19. godine, pretežno velikim platnima, kolažima i crtežima nastalim na teritoriji Francuske. Kako sam umetnik navodi: ”Mene upravo te discipline dragoceno uništavaju“. 
   
Autor povodom izložbe izjavljuje: “Trnovito je raditi, pa šta god pod “dinastijom nedovršenih stvari", a sam život je jedna savršeno smišljena nedovršenost. Mi živimo u vremenu gde nam se pušta krv na sve strane, kao nasukanim kitovima. Ovo je jedna epoha podliva. Apsolutno. S druge strane ove moje slike su pod otokom uzidane u svoju nišu. Samim tim su slike, bespovratno bolnije jer se rade pod tim i takvim otocima i okolnostima. Sve je postalo ruina i to se tek sada vidi, pre ili kasnije, ta ruina se naselila u odricanje od onoga što društvo smatra životom a upravo taj život je vezan za prokletstvo čula koje je opet uvezano sa tim i takvim pozivom, kao što je ovaj. Čovek je istisnuta životinja i to trebamo da znamo. Mi smo se skoro podigli sa tla kao četvoronožci, poput nekih mali zveri, kakve još uvek jesmo u suštini i to ja čupam pa stavljam na ove skalamerije od slika. A ime izložbe je smo prilepljeno kao čiodom, u mitskom smislu koji je vezan za psihologiju, poeziju, mitove - doduše je to i vojni izraz, pa je jednostavno poslužio pod značenjem, podzemnog sveta, taj svet koji se gaji pod nečijim kolenima, a pošto svako gaji malog tiranina u sebi, meni je bilo prikladno da to i takvo mišljenje iznesem na videlo u obliku ovih radova. Kuriozitet je da je ovo moja     prva samostalna izložba na teritoriji Beograda posle četri godine i malo sam ponosan ali samo malo, na to da sam živ, zdrav i radan.”

Mate Đorđević, srpski slikar i crtač, rođen je 1983. godine u Beogradu. Završio je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi Gordana Nikolića. Dobitnik je brojnih domaćih i internacionalnih nagrada. Na predlog Vladimira Veličkovića dobitnik je nagrade L’Academia des Beaux-Arts, (Le prix en peinture sur les Fondations Roux et Tronchet), Nagrada Akademije Lepih Umetnosti za podstrek slikarstvu iz fonda Roux et Tronchet - Francuske Akademije Nauka i Umetnosti /sektor Umetnosti /2012/. Dobitnik je nagrade za crtež Osten (Makedonija), nagrade za slikarstvo Likovna jesen - Milan Konjović. Finalista je fonda Antonia Marena, nagradni rezident Bern Švajcaska, itd... Izlagao je na velikom broju izložbi u zemlji i inostranstvu. Dela autora se nalaze u brojnim domaćim i stranim kolekcijama. Bavi se crtežom, grafikom, slikom i skulpturom. Od 2014. godine živi i radi na relaciji Beograd - Pariz.

Izložbu tekstualno prate odsečak čuvene poeme T.S. Eliota “Šuplji ljudi“ kao i tekstualni deo eseja Muharema Buzdulja "Potrebno je upoznati noć” (Pisci o slikarima-Anonymous said): O tome koliko se Đorđevićevo slikarstvo napaja upravo egzistencijalističkom baštinom mogao bi se napisati zaseban tekst. Na kraju ovog, međutim, čini mi se uputni citirati fragment iz Kamijevog eseja Mit o Sizifu. U njemu je zapravo i jedno moguće objašnjenje Đorđevićeve volje za noć: "Nema sunca bez sjene i potrebno je upoznati noć. Apsurdni čovjek kaže ‘da’ i njegov će napor biti neprekidan. Ako postoji lična sudbina, nema više opšte sudbine ili bar postoji samo jedna koju on smatra fatalnom i dostojnom prezira. Što se ostalog tiče, on zna da je gospodar svojih životnih dana. U tom tananom trenutku, u kojem se čovjek iznova okreće svom životu, Sizif, vraćajući se svom kamenu, posmatra slijed tih nepovezanih pokreta koji postaju njegova sudbina, koju je on stvorio, ujedinio pod pogledom svog sjećanja i uskoro zapečatio svojom smrću. Na taj način, ubijeđen u ljudsko porijeklo svega što je ljudsko, slijepac koji želi da vidi i koji zna da noć nema kraja, uvijek je u pokretu. Kamen se još kotrlja."

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text