Mate Đorđević | Izložba "Demijurg" u Smederevu

Mate Đorđević | Izložba "Demijurg"

Slikar Mate Đorđević predstaviće se po prvi put smederevskoj publici izložbom "Demijurg" - radovima iz perioda 2015 - 2017. godine.

Izložba će biti otvorena 6. decembra u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti Smederevo.

 

 


Ovo je prvo predstavljanje slikara nakon dve godine, a izložba u Smederevu je mali uvod u planirana izlaganja tokom 2018. godine.

U galeriji Savremene umetnosti Smederevo biće izložena dela (ulja na platnu i crteži) nastala u periodu od 2015 - 2017. godine na prostoru Francuske, gde je mladi umetnik živeo i radio poslednjih par godina. Publika će imati priliku da vidi pretežno velika platna kao i “crtačke zabeleške”.



Mate Đorđević je rođen u Beogradu 1983. godine. Živi i radi na relaciji Beograd - Pariz od 2014. godine. Dobitnik je domaćih i internacionalnih nagrada od kojih izdvajamo: Nagrada za crtež Vladimir Veličković; Dve nagrade (za crtež i sliku) Francuske Akademije Lepih Umetnosti - internacionalne institucije od velikog renomea i ugleda; Nagradu za crtež Osten, Makedonija; Finalista je fonda Antonia Marena, Francuska; Likovna jesen - Milan Konjović, Sombor, Srbija, itd.

O samoj izložbi autor ističe: ”Najveći broj slika je materijalizacija, motivisanog pesimizma. Naša epoha, a to smo i videli u bezbrojnim katastrofama, ne može da reši tehničko pitanje apokalipse, u stvari da svet ne bi otišao dovraga - ako već to i nije, apokalipsa se odvija i ponavlja na dnevnom nivou u svojim usitnjenim delovima, rasparčana po našoj stvarnosti. Zato i opstaju samo zablude kao glupost, zablude kao beščašće i samo zablude kao zabluda, matematika koja nas je dovela dovde, gde smo zaglibljeni kao svet. Za sada je dovoljno, da vidimo da li je vredelo, toliko bauljanje, zavirivanje, buljenje u te moje olupine od slika (tkzv. “mehaničko i organsko”). Prefarbavao sam taj unutrašnji otpad, koji svako od nas nosi, pa da vidimo, kako on stoji ovde u Smederevu.”


“Potrebno je upoznati noć” Muharema Bazdulja 

”I zaista, figure na Đorđevićevim platnima kao da dolaze iz dječijih noćnih mora. A ipak, pred tim platnima ne želimo da skrenemo pogled. Pred tim figurama ne osjećamo strah. I nema to veze sa racionalnim osjećanjem da se nemamo čega bojati. I kad gledamo horor film, lako je samom sebi reći: ovo pred nama je filmsko platno, sve što vidimo je rezultat snimanja, prizori koje gledamo su artificijelni, vještački, snimljeni na setu, u nekom studiju, uz reflektore, kamere, tehničare, tonce i ostalo menažeriju i skalameriju. Ako je horor dobar, što će reći – uvjerljiv, takvi sofizmi ne pomažu. Figure na Đorđevićevim platnima ne izazivaju strah jer slikar ne želi da ih se bojimo. Njegova je ambicija veća. On želi da nas podsjeti. Želi da se prisjetimo kako smo voljeli mrak. „

Istaknuti kritičat Žan-Lika Šalimoa (Jean-Luc Chalumeau), nekadašnji urednik časopisa Opus, saradnik edicije Krug umetnosti (Cercle d'art ) pišuci o Vermeru, Pikasu, Di Kiriku, Baskijatu, Bejkonu, Zao Vu Kinu, Dibifeu, De Koningu, Barćelu, narativnoj figuraciji, kubizmu itd., posvećuje par svojih redova i našem umetniku. U tekstu “Mate, slikar nesanice“ ističe sledeće: “Umetnik izričito predstavlja Ciorana kao zvezdu vodilju, i to nam je koristan znak kada pokušamo da razumemo ovu umetnost potpuno bez kompromisa, koja nameće svoju viziju bez pokušaja da sve zadovolji. Cioran je u stvari zaista napisao sledeće - U nesanici, kažem sebi za utehu, da ove sate u kojima sam svestan otmem ništavilu, i kada budem spavao oni mi nikada neće pripadati."


 

Izložba će biti otvorena do 20. decembra 2017. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services