Krleža, san o drugoj obali

Krleža, san o drugoj obali

Festival 1 pisca 2012: Multimedijalna izložba "Krleža, san o drugoj obali"

 

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograd 10. maja u 20h biće otvorena multimedijalna izložba "Krleža, san o drugoj obali". Izložba nudi tekstualno-vizuelno-zvučnu i dokumentarnu „šetnju kroz delo“ Miroslava Krleže.


Ona ističe bitne tačke njegovog odnosa sa Beogradom i beogradskim i srpskim piscima i umetnicima, kao i mnoga neuralgična mesta jugoslovenske i srpsko-hrvatske istorije i kulture.

Izložbu je vizuelno realizovao studio Metaklinika, koji potpisuje i celokupan vizuelni identitet festivala, a Marjan Čakarević je odabrao citate iz Krležinog dela i napisao komentare.

Na izložbi će ekskluzivno biti izložen i original Krležinog Divotvelepisma upućenog Marku Ristiću 1936. Ova „nadrealistička“ kolaž-epistola čije su dimenzije čak 118 x 34 cm prvi put se izlaže u javnosti, a ujedno je i raritet u Krležinom opusu (deo je Istorijske zbirke Arhiva SANU).

Pored toga, posetioci će moći da vide i film o Petru Dobroviću Put u raj (1957), koji je po Krležinom scenariju režirao Aleksandar Petrović, kao i video-rad Lazara Bodrože nastao prema TV-zapisima i Krležinim fotografijama, kao i piščevim rukopisima. Izložbu je ozvučila kompozitorka Ivana Stefanović.


Fotografija sa postavljanja izložbe

 

Pokušaj da se devet decenija života, sedam decenija plodnog književnog i intelektualnog rada, pedesetak knjiga i teško izmeriv uticaj na celokupnu jugoslovensku kulturu, predstave u trideset tačaka, isto toliko predmeta i pedesetak citata, taj pokušaj jeste, sam po sebi, „unebovapijuća drskost“ i „nespojiv sa boljim običajima“. Reč je, međutim, o istoj vrsti drskosti koja je, uprkos Bahu i Betovenu, odsvirala „Sympathy for the Devil“, ili, konačno, onoj koja je 1919. napisala programski tekst „Hrvatska književna laž“. Dakle, reč je o nužnosti.

Trideset tačaka izložbe Krleža: San o drugoj obali jesu tridesetora vrata, na koja se može ući u životni opus velikog hrvatskog i jugoslovenskog pisca, i svaka od tih vrata su prava. Za opis Krležinog dela bi se mogla pozajmiti u vezi sa Prustom srećno pronađena metafora o paukovoj mreži: svaki treptaj na bilo kojoj tački te mreže proizvodi pomeranja na celom tkivu. Sledeći dalje logiku metafore, dolazi se do dva putokaza: sa koje god tačke da krene, posetiocu/ čitaocu se otvara celina mreže; i drugi – mreža i sve tačke na njoj nisu konačne istine, nisu „misli velikih ljudi“ koje treba da služe kao trajna kulturna ili politička rešenja u vezi sa pitanjima koje pokreću, već ih treba posmatrati kao deliće društveno-kulturnog i ideološko-političkog mozaika koji je u neprekidnom gibanju i u stalnoj međuzavisnosti sa nizom složenih socijalnih, ali i ličnih mehanizama koji ga dodiruju i menjaju.

U Krležinom opusu postoje dve metafizičke konstante: zastave i druga obala. Ni jedna ni druga ne predstavljaju nekakve mistične, samopodrazumevajuće kategorije, nego izrastaju iz konkretnih životnih i književnih odnosa, one su sušti višak tih odnosa. U najkraćem, zastave mogu biti simbol određene epohalne situacije, a druga obala – odisejevsku ili faustovsku (varljivu) težnju ka drugom, lepšem, boljem, nepoznatom.
To su idejne koordinate unutar kojih su postavljeni izložba i festival posvećen Krleži, i tačke sa kojih svaki/a posetilac/posetiteljka treba da krenu u svoje putovanje ka drugoj obali. U ovom slučaju druga obala je lako dohvatna. Ona se nalazi u ličnim ili javnim bibliotekama, tu gde su knjige Miroslava Krleže. A kada se dođe do njih, sve druge obale su mnogo bliže i vide se jasnije. (Tekst: Marjan Čakarević).




Baveći se piscima važnim za istoriju, ali i savremeni identitet Beograda, Kulturni centar Beograda pokušava da u fokus javnosti stavi/vrati teme koje omogućavaju da bolje razumemo sebe i zajednicu čiji smo deo. Delo Miroslava Krleže (1893–1981), povremenog Beograđanina, neodvojivi je deo jugoslovenske kulture. Njegov opus je građa za produkciju novih pozorišnih i vizuelno-zvučnih umetničkih radova i projekata na Festivalu. Širina i polemičnost njegovih tekstova polazište su za diskusione festivalske programe. Iako (pre)ozbiljan, jer kao da nema teme važne za čitav 20. vek kojom se nije bavio, i (pre)obiman, s obzirom na to da je iza sebe ostavio 50-ak povećih knjiga, Krleža se na Festivalu čita na različite načine, između ostalog i kroz prizmu strip-tehnike i poetike. Eksperimentišući i „igrajući“ se na ovaj način sa klasicima, Festival zapravo upućuje poziv javnosti na zajedničko čitanje, ukazujući na svežinu i vitalnost ovih tekstova. A ako se igrate sa Krležom, onda se igrate sa vatrom! U svakom slučaju, dobijate izazovno, autentično, možda i bolno iskustvo! Dakle, ne slavimo Krležu! Radije se pitamo da li je i koliko bio u pravu: u tekstovima i društvenom angažmanu, danas toliko neophodnom!

Festival 1 pisca realizovan je u koprodukciji sa Leksikografskim zavodom Miroslav Krleža iz Zagreba.

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services