Izložba Viktora Vazarelija

Izložba Viktora Vazarelija

Izložba radova Viktora Vazarelija iz kolekcije Galerije Osten iz Skoplja biće otvorena u utorak, 30. septembra u 20h u Crnogorskoj galeriji umetnosti Miodrag Dado Đurić, (Balšića pazar bb) na Cetinju.

 

Na izložbi će biti prikazani crteži, kolaži, skulpture, grafike -  izbor iz kolekcije Galerije Osten iz Skoplja.

 


Elaboracija Vazarelijevog kinetičkog rada je neodvojiva od društvenog konteksta i urbanog okruženja – biografski podaci iz teksta „Izumitelj Op arta“ Mišel Vazareli.

„... Viktor Vazareli će najveći deo svog opusa bazirati na razvijanju ideja Optičke umetnosti, prolazeći kroz različite faze, od figuracije, ideja u duhu učenja Bauhausa (spajanje umetnosti, zanata i arhitekture) i apstrakcije, stiže do geometrije koju će sasvim prihvatiti početkom pedesetih godina prošlog veka, kada se njegov rad sasvim usmerava ka stvaranju matematički preciznih struktura čemu će biti posvećen do kraja života. Početke u duhu figuracije i rane apstrakcije, sredinom četrdesetih godina smatrao je „pogrešnim putem“, da bi se upoznao sa Mondrijanovim i le Korbizjeovim delom koje je na njega snažno uticalo i uslovilo radikalnu promenu stila i okretanje ka potpunoj apstrakciji, udaljavanje od posla u advertajzing agenciji i potpuno posvećivanje slikanju. Konačno, uprkos snažnom uticaju Maljevičevog stvaralaštva i njegovog Crnog kvadrata, Moholji Nađa (Moholy Nagy) i Valtera Gropiusa (W. Gropius) uspeva da definiše svoj stil i potpuno se posveti geometriji. U istraživanjima usmerenim ka proučavanjima optičkih efekata koje je na početku analizirao kroz odnose crne i bele iz čega će se razviti stavovi publikovani u Žutom manifestu (1955.) u kojem objavljuje zapažanja o boji i percepciji, uspostavlja princip strogosti, discipline, tehničke besprekornosti, ali i određene sterilnosti i bezličnosti u kombinovanju elemenata. Razvija preciznu, ali vrlo kompleksnu matematičku shemu koju definiše formom kruga i bojama – crvenom, zelenom, plavom, ljubičastom, žutom, crnom, belom, sivom, pridružujući im potom svetlije odnosno tamnije senke i oblike - kvadrat, romb, pravougaonik, trougao, elipsu stvarajući vizuelni alfabet svog stila, a svoju paletu je predstavio pod nazivom Planetarni folklor. Njegova rana iskustva kroz studije medicine, sklonost ka tehničkim naukama, izučavanje dela Ajnštajna (Albert Einstein), fizičara Bora (Niels Henrik David Bohr), matematičara Veinera (Norbert Wiener), interesovanje za arhitekturu, bavljenje grafičkim dizajnom, pisanjem i pravljenjem filmova uticala su na vrlo složen i vrlo egzaktan odnos prema doživljaju/stvaranju umetničkog dela koji se manifestovao kroz razvijanje stava da je umetnost najbolji medij za ot elovljivanje naučnih modela koji imaju određena ograničenja i da se ova dva „kreativna ljudska izraza ponovo sreću u formi imaginarnog konstrukta koji je usklađen sa našim senzibilitetom i savremenim znanjem“. U čitavom procesu posebno je važan njegov stav da umetnost treba biti svima dostupna, a njena “vizuelna kinetika treba da počiva na posmatraču koji je jedini stvaralac koji se igra sa optičkim iluzijama“. Njegov glavni elemenat je pokret koji „ne počiva na kompoziciji niti specifičnom subjektu, već na razumevanju čina gledanja, koji se smatra jedinim kreatorom“ čime se gledalac posredno uzdiže na nivo samog umetnika koji svojim neposrednim doživljajem utiče na formiranje vlastitog „dinamičnog vizuelnog iskustva“ (R. Arnhajm).

U zreloj fazi počinje razvijati konstrukcije zasnovane na omažu heksagonu kombinujući statične elemente koji proizvode vizuelna ispupčenja i ulegnuća na slikama, stvarajući intenzivnu optičku iluziju kretanja. Relacije podloga-figura prestaju da postoje, sve je jedan plan koji titra pred našim očima i stimuliše naš pogled da pronađemo doživljaj i sliku koju želimo da vidimo, na osnovu načina na koji su elementi usklađeni u “kombinatornom determinirajućem uticaju” (Gustav Theodor Fechner). Distorzije, gradiranje, uvrtanje, talasanje linije čini je savitljivom, mekom, skoro opipljivom prerastajući u objekat, za razliku od radova sa izraženim oštrim bridovima, koji kao da su kompjuterski realizovani. Jednostavni geometrijski oblici uklopljeni su u mrežu unapred osmišljenu – rešetkastu strukturu koja je neka vrsta šeme, uputstva po kojem i neko drugi (njegovi asistenti) može raditi. Svoja istraživanja dopunjavao je teorijom Geštalta i psihofiziologije, i bavio se fenomenima: uzastopnog trenutka, efektom zaslepljivanja, obrnutom perspektivom, kontrastom boja i hromatske vibracije, a kod trodimenzionalnih predmeta superponiranjem elemenata u prostoru. U svemu tome on „ ...ne hipostazira nijedan oblik sam po sebi, ne glumi svedenost u ime nekakvog meta-značenja, niti aludira na mistiku brojeva ili ritmova“  niti svoja istraživanja i zapažanja uzdiže na pijedestal nedokučivog, već upravo želi pronaći model za njeno potpunije približavanje njenom uživaocu. To „zajedničko blago sutrašnjice“ (Vazareli) i usmeravanje ka „socijalizaciji umjetnosti“ (Tonko Maroević) definisano je „novim vizuelnim jezikom za mase“, jer malo ljudi može sebi priuštiti skupa umetnička djela, a mnoštvo otisaka (nekad i do 250) ne umanjuje njihovu originalnost ni autentičnost.
  
U kolekciji muzeja crteža Osten nalazi se 90 Vazarelijevih dela – crteža, serigrafija, radova i jedan potpisani plakat u kombinovanoj tehnici, objekata, kolaža koji potiču iz zbirke mađarskog kolekcionara Tibora Čepei-ja  (Tibor Csepei) - Vazarelijevog prijatelja, menadžera i zastupnika njegovog dela, koji poseduje preko 800 Vazarelijevih radova i dugo godina aktivno sprovodi svoju misiju promovisanja njegove umetnost širom sveta.

Radovi pripadaju različitim periodima njegovog stvaralaštva od već pomenutog motiva šahovskog polja – serigrafija Linearna studija iz 1935. godine, preko serije Zebri iz sredine četrdesetih godina, serije Vega do objekata od pleksiglasa i kolaža iz ciklusa Heksa iz osamdesetih godina. Na izložbi u Crnogorskoj galeriji Miodrag Dado Đurić biće predstavljen izbor iz kolekcije kojim se žele prezentovati neke od najzanimljivijih Vazarelijevih faza a publika upoznati sa ovim autentičnim stvaraocem (iako je nekoliko radova iz ove zbirke bilo moguće vidjeti na izložbi na kojoj je predstavljena Galerija crteža Osten održanoj prošle godine u istom prostoru) koji je postao i do danas ostao sinonim Op arta i uprkos ograničenosti broja motiva i kombinacija uspeo da uvede jedno drugačije poimanje značenja slike/likovnog dela u savremenoj umetnosti.“– zapisala je u tekstu koji prati izložbu istoričarka umetnosti Mirjana Dabović Pejović

Viktor Vazareli (1906, Pécz, Mađarska -1997. Pariz, Francuska)

Kratko je studirao medicinu u Budimpešti. Početkom 30-tih godina nastanio se u Parizu.
1929 – 1946. –  rani grafički period kada je postavio estetske osnove i glavni repertoar za kasnija istraživanja – „Zebra“ (1946.), „Šahovska tabla“ (1935.) i „Žena-cvet“ (1934.) 1935 – 1946. –  uticaji kubizma i nadrealizma; 1947 – 1958. – period Bel-il (Belle- Isle) kada dolazi do transformacije grubog materijala u apstrakciju; 1950–1965. – Crno-beli period koji predstavlja ključni deo njegovog stvaralaštva, u kojem razvija i definiše sve osnovne elemente onoga što će kasnije postati poznato kao Op art; 1955. – objavljuje Žuti manifest; 1960. – dodaje boju radovima iz perioda Planetarnog folklora, što će dovesti do stvaranja „alfabeta likovnih umetnosti“; 1964 –1976. – serija radova koji pripadaju temi „Omaž heksagonu“; 1968. – definiše „univerzalne strukture“

Izložba će biti otvorena do 30. oktobra 2014. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services