Izložba STOLICE: vekovi trajanja

Izložba STOLICE: vekovi trajanja

Povodom Dana Muzeja primenjene umetnosti, od 6. novembra 2016. do 31. januara 2017. godine otvorena je izložba STOLICE: vekovi trajanja, iz kolekcije nameštaja za sedenje Muzeja primenjene umetnosti - od renesanse do secesije.




Autor kataloga i izložbe: Marija Bujić, muzejska savetnica dok je organizator izložbe: Muzej primenjene umetnosti u Beogradu.

Povodom obeležavanja Dana Muzeja primenjene umetnosti (osnovan 6. novembra 1950) priređena je izložba „Stolice: vekovi trajanja”, posvećena nameštaju za pojedinačno sedenje, bez koga je danas teško zamisliti odvijanje različitih, pojedinačnih ili kolektivnih, javnih ili privatnih aktivnosti.

Autorka izložbe, Marija Bujuć sa saradnicima, osmislila je, za publiku atraktivnu postavku gde eksponati na originalan način pozdravljaju i pozivaju posetioca na putovanje kroz vekove postojanja stolice kao kraljice enterijera.

Svakodnevna aktivnost čoveka podrazumeva mnoštvo situacija u kojima sedi: u kući, na poslu, na ulici, u parku, u prevoznim sredstvima, u čekaonicama, pozorištu, školi, na javnim i privatnim skupovima. Prva asocijacija vezana za termin „sesti” je stolica, ali i njoj srodne tipološke grupe za pojedinačno (fotelja, hoklica, tabure...) ili kolektivno sedenje (klupa, kanabe, sofa, kauč). Savremeni način života nudi bezbroj mogućnosti za više ili manje udobno sedenje. Mi obavljamo tu aktivnost ne razmišljajući o tome da li je to oduvek bilo tako. Trebalo je da prođe više desetina hiljada godina da bi se oblikovao predmet koji se koristi za jednu naizgled veoma jednostavnu radnju.
Na postavci izložbe i u pratećem katalogu,  prikazan je deo kolekcija nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, koji broji 63 kataloške jedinice i 80 predmeta (stolica, naslonjača, fotelja i taburea). Najstariji predmet kolekcije, takozvana Dante stolica, potiče iz XVI veka, a najmlađi predmet kolekcije izveden je krajem prve decenije XX veka, po nacrtu Dragutina Inkiostrija Medenjaka. Približno u isto vreme, 1908, dizajnirana je stolica Hansa Gintera Rajnštajna (Hans Gunter Reinstein, 1880–1938) koja anticipira razvoj nameštaja za sedenje budućih vekova. Osim dva primerka, kolekcija je u celini srednjoevropske i zapadnoevropske provenijencije. Najstariji prikazani eksponat podudara se sa vekom koji označava vreme početka promene svesti u prihvatanju prava svih na svoju vrstu stolice, dok je najmlađi eksponat kolekcije predstavnik vremena kada je to pravo postalo uobičajena realnost.

Da bi se razumeo sveobuhvatni sled razvoja stolice i njenih varijeteta, autorka izložbe Marija Bujić daje u katalogu koncizan istorijski razvoj, od starih civilizacija do modernog doba, sa akcentovanjem važnih perioda, zemalja, stilova i ličnosti koji su uticali na njeno oblikovanje. Ovaj pregled potvrđuje činjenicu da nameštaj za sedenje predstavlja veoma značajnu tipološku grupu nameštaja u celini, kroz koju su se, osim stilskih, reflektovale i mene uspona i padova civilizacija, država i istorijskih ličnosti.
Za stilske epohe koje nisu mogle biti ilustrovane fotografijama iz muzejske kolekcije, u katalogu su upotrebljeni crteži mr Mirjane Vojnović, koji ubedljivo ilustruju nameštaj za sedenje prošlih epoha., a njihovih stotinak studija čini prateću izložbu ove postavke. Milan Andrić, konzervator za drvo, i Marija Labudović, konzervatorka za tekstil,  svojim stručnim umećem doprineli su da predmeti, barem donekle, povrate svoj stari sjaj.

Prilikom davanja stručnog suda o stilsko-morfološkoj vrednosti  Kolekcije nameštaja za pojedinačno sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, neophodno je uzeti u obzir „mladost” Muzeja i istorijske prilike na tlu današnje Republike Srbije, od antike do savremenog doba. Kasni početak ekonomskog razvoja, tek krajem XIX veka, siromašni i slabo obrazovani građani, kao i učestala ratna razaranja uzrokovali su nepostojanje naručilaca koji bi podstakli nabavku i proizvodnju luksuznog nameštaja. Zato se može zaključiti da je Muzej, tokom 66 godina svog postojanja, uprkos nepovoljnim okolnostima, sakupio vrednu i značajnu kolekciju stolica i naslonjača, koje verno odražavaju sredinu u kojoj su imale upotrebnu funkciju.


Fotelja, za ljuljanje, Austrougarska monarhija, oko 1900. Nacrt: „Braća Tonet” (Gebruder Thonet). Drvo, masiv bukovine, pareno, modelovano; sedište i naslon trska, pletena 120x62x104 cm, MPU inv. broj 3823
Tonet Mihael (Thonet Michael, 1796–1871), nemački umetnički stolar, bio je rodonačelnik porodičnog preduzeća koje se bavilo proizvodnjom nameštaja od parene bukovine.Od 1853. godine, porodično preduzeće nosi naziv „Braća Tonet”. Delatnost preduzeća se širi, podižu se nove fabrike, a među prvima je 1857. otvorena fabrika nameštaja u gradu Koričani (Koryčany) u Moravskoj, u kojoj započinje proizvodnja fotelja (stolica) za ljuljanje. Tip stolice koja je odmah prihvaćena na tržištu i koja se u kontinuitetu proizvodila sve do Drugog svetskog rata, izrađivala se u više varijanti. Obli segmenti parene bukovine modelovani su i spajani ručno. Sedište i leđni naslon su od pletene trske. Na ovom primerku nedostaje pomični segment za stopala.

 


Fotelja, Severna Italija, XVI vek. Renesansa. Drvo, masiv bukovine, rezbareno, profilisano; koža, presovano, pozlata; metalni okovi i ukrasni ekseri. 90x74x55 cm. MPU inv. broj 384
Tip fotelje poznat pod nazivom Dante stolica oblikom podražava antičku kurulsku stolicu. Središnja osovina, meko kožno sedište i leđni naslon omogućavaju da se stolica sklopi i ponese. Drveni deo leđnog naslona ukrašen je adosiranim, plitko rezbarenim putima. Prednje i zadnje noge su u bazi spojene traverzama, s prednje strane u vidu lavljih šapa. Kožni naslon u sredini nosi grb sa ključem i životinjom, izveden tehnikom presovanja kože i pozlatom.

 


Fotelja, Holandija, sredina XIX veka. Neobarok, stil kraljica Ana (Queen Ann, 1702/1714). Drvo, masiv oraha, furnir javora, rezbareno, profilisano, intarzija; tapetirano sedište, tekstilna presvlaka. 115x57x52 cm. MPU inv. broj 24376/1,2. Legat Irine Simić (2 komada)
Fotelja sa perforiranim leđnim naslonom, prednjim kabriole nogama, koje se završavaju ptičjom kandžom sa lopticom, i zadnjim, u produžetku linije okvira naslona. Intarzijom su ukrašene noge, rukohvati i leđni naslon sa obe strane. Motivi intarzije imaju isto idejno rešenje kao fotelja kat.br. 44. Razlike koje se očituju u malim odstupanjima od date sheme uzrokovane su različitim zanatskim umećem umetničkih stolara, s obzirom na to da su ručno izrađivane. Tapetirano sedište je trapezoidno sa konkavnim bočnim stranama, presvučeno brokatom maslinaste boje.
 
 
 
Naslovna fotografija:  Fotelja, deo garniture, Austrougarska monarhija, 1911/14.
Nacrt: Hans Ginter Rajnštajn, Nemačka, 1908. (Hans Gunter Reinstein, 1880–1938)
Drvo, masiv bukovine, profilisano, bojeno; papirmaše (papier mache); metalni ekseri
76,5x53x50 cm. MPU inv. broj 10198/1
Polukružno, drveno sedište koje sa prednje strane lučno izlazi izvan ravni rukohvata, obuhvaćeno je vertikalnim omotačem od rebrastog papirmašea koji je ograničen polukružnim drvenim lajsnama na vrhu i u bazi. Bazni graničnik se oslanja na pet oblih nožica. U visini sedišta nalazi se niz mesinganih eksera sa dekorativno ispupčenim glavicama. Fotelja je obojena belom bojom. U originalnom nacrtu, nožice, dekorativni ekseri i dva ispupčenja na gornjoj lajsni naslona su obojeni crno.
Daniela Karasova, The History of Modern Furniture Design, Museum of Decorative Arts in Prague, 2012, 81.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services