Izložba "Kuća od mermera" Nikole Radosavljevića

Izložba "Kuća od mermera" Nikole Radosavljevića

Izložba "Kuća od mermera" Nikole Radosavljevića biće otvorena u utorak, 27. juna u 20 časova u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja AKADEMIJA (Fakultet likovnih umetnosti, Pariska 16).

 

 

 

U galeriji Centra za grafiku predstaviće se publici samostalnom izložbom naslovljenom "Kuća od mermera" autor mlađe generacije Nikola Radosavljević. Baveći se identitetom i subjektivnim odnosom koji pojedinac gradi prema sebi, ali i u odnosu na prostor kao referencu vremena autor iznova tretira pejzaž kroz interpretaciju sećanja.

Koristeći upravo prostor kao slobodno likovno polje u ciklusu I was here umetnik istraživački pristupa matrici kao posebnoj površi koja ’’trpi’’ kontemplativne procese. Radovi u ciklusu Aurora rezultat su procesa iščitavanja sećanja, preispitivanja fiktivnog i realnog sećanja. Grafike predstavljene u galeriji Centra za grafiku nastale su u poslednje tri godine i izvedene su u kombinovanoj tehnici i suvoj igli.

Kataloški tekst:
Autor kataloškog teksta Nikola Radosavljević, Mast. prim. grafike

Kuća od mermera
“If we opened people up, we’d find landscapes.” N.N.
Dosadašnja istraživanja prirode kao osnovne narativne jedinice likovne celine u bilo kom mediju u kome sam radio, držali su fokus na silama prirode kao neumitnom čovekovom gospodaru. Ono što se dešava na površini zemlje, pratilo je mnogo više važne procese koji su se paralelno događali ispod. Sva istraživanja koja su se dogodila u protekle tri godine prirodno su vodila ka simulaciji društvenih odnosa, i određenoj alegoričnosti kompozicije koja se definisala prostim grafičkim elementima.
Polako shvatajući koliko je važan prostor, kao pojam slobodnog likovnog polja, počeo sam da prepoznajem mesta ne po vizuelnom već po intinuitivnom značenju. U potrazi za motivom pejzaža pronašao sam na sopstvena sećanja za koja sam mislio da ih zapravo nikada nisam ni imao.

Jedna struja mišljenja teatrologa i teoretičara scenskog dizajna, koji prostor istražuju kroz njegove formalne i fizičke karakteristike, smatra sledeće- svaki prostor na koji se u datom momentu uticalo, pamti izvršenu promenu. Ova promena ne mora biti fizička, i ne mora se desiti na vidnom segmentu koji bi kao dokaz opstao kroz vreme. Ukoliko se prostoru ponudi određena energetska sila, kroz neki period, on počinje da je prepoznaje kao svoju. Ovako definisana ideja o “prostoru koji pamti” bila je glavna ideja za realizovanje dva ciklusa pod nazivom “I was here” i “Aurora”. Oba ciklusa nose misao o susretu potpunih stranaca koji su slučajnošću u datom trenutku na određenom prostoru, jedan drugom ostavili sećanje u nadi da će ga onaj drugi pronaći.


Ciklus “I was here” je opus kombinovane štampe, koji naslućuje sazrevanje, i kroz vizuelni narativ vodi posmatrača u intimnu priču o promenama i formiranju identiteta. Kroz naslućene prostore,  i vremenski nedefinisane pozicije u odnosu na samo sećanje, krhkost memorije podcrtana je nemogućnošću da se stanje svesti i tela predstavi lako čitkim vizuelnim formama. Namerno potenciranje određenih tehnika i likovnih konstrukta, pomoglo je da samo sećanje postane bistrije. Na ovaj način  iz opšte dostupnog, sasvim slobodnog i neukroćenog pejzaža, sastavljam delove onih scena koje su se dogodile, a bile su važne i vodile su do ovoga danas. Ovakvo čitanje prirode na uvid daje jedno putovanje koje se nije okončalo, ali je u sopstvenom značenju doseglo vrhunac. Utiskivanje intimnosti u svakome dostupni prostor na uvid donosi ljudsku potrebu da zadre u svaku sferu živog i neživog za koju pomisli da ju je vredna. Kroz konstantno traženje i preispitivanje gubimo nit zašto je to nama uopšte važno, a da nismo ni svesni koliko se od istog zapravo udaljavamo.

Paralelni ciklus “Aurora” vodi se idejom da se sve prethodno navedeno meni zapravo dogodilo. Jer, na pitanje:”Gde si odrastao?” koje mi je postavio potpuni neznanac jednom prilikom, ja odgovaram:”U kući na jezeru,” što je apsolutna laž.
Kristalno čista sećanja nedovoljno kristalno zvuče da bi se ispričala, a i sam osećaj koji su neki periodi ostavili u meni je vizuelizovan na drugačiji način. Izrazito jaka narativna crta u ovim radovima pokušava da smeni doživljaj apsolutnog ničega izazvan plošnim formama različitih formata i značenja, i postavi ga u kontekst akcije koji se budi u posmatraču. Nasumično birane priče koje za mene nemaju nikakvo dublje značenje postavljene su u prostore od isuviše velike važnosti. Time se stvara atmosfera koja može varirati od apsolutnog očaja, i pogleda samoubice, do potpune melanholije, i ispraznog gledanja. U daljem traženju motiva koji bi formulisao težište ciklusa, shvatam da je jedna laž objasnila mnoge druge velike istine.

Bežanje od nametnutog nasleđa, i društvene pozicije, kao i opšte nezadovoljstvo jedne generacije, iščitava se u apstraktnim formama autonomnog likovnog jezika. Predmet posmatanja postaje nečitak usled loših uslova izvedbe, što je čist arhetip društvenog sistema u kome živimo. Savršeno razumljive slike gube sopstveni jezik usled prečestog prerađivanja i konzumacije. Sećanje i period ostaju kao jedina dominanta. Sliku koju sagledavamo pamtimo kroz njene obrise, i njenu lepotu nalazimo u sopstvenom porivu da svoju memoriju očuvamo. Kao jedino mesto gde nam je identitet realizovan na onaj način na koji bi to želeli, ove pokretne i statične slike postaju poslednji spomenici jednog procesa, sesije i stanja. To su zapravo jedini dokazi koje imam da sam se “desio” pre svega sebi, onda društvu i recipročnom sistemu kolektivne odgovornosti.

Nikola Radosavljević rođen je 1991. godine u Užicu, Srbija. Diplomirao je, a potom i magistrirao 2015. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primenjene grafike, u klasi redovne profesorke Gordane Petrović. Trenutno je na drugoj godini Doktorskih studija Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je i zaposlen u zvanju saradnika demonstratora na predmetu grafika. Član ULUS-a, grafička sekcija.
Priredio je preko dvadeset samostalnih izložbi u Kotoru, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu…  Učestvovuje na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Srbija, Holandija, Nemačka, Kina, Švajcarska, Rusija, SAD…). Dobitnik je sedamnaest nagrada i priznanja u oblasti crteža i grafike, od kojih se izdvajaju nagrada Učiteljskog fakulteta u Užicu 2013. na XI  Međunarodnom  grafičkom bijenalu suve igle, Specijalna nagrada žirija za inovaciju u strip umetnosti za umetničku knjigu na Međunarodnom salonu stripa, SKC, Beograd, 2014. i 2016. Dobitnik je zlatne medalje, kao deo tima, na  Praškom kvadrijenalu 2015. za nacionalni  nastup studentske sekcije “For provoking a dialogue”. Godine 2016. dobitnik je nagrade FPU za najbolji grafički list na master studijama iz fonda Mihajlo S. Petrov, Muzej primenjenih umetnosti Beograd, te nagrade za doprinos tehnici suve igle i grafički list na VI Međunarodnom bijenalu EX LIBRIS-a, Istorijski arhiv, Pančevo. Dobitnik je  Plakete za doprinos svetskom bijenalu crteža u Ostenu, Makedonija, 2017. Stipendista je iz više fondova. Uvršćen je u  39 najuspešnijih mladih ljudi u zemlji, oblast vizuelnih umetnosti, u novembarskom izdanju ELLE magazina “39 najuspešnijih mlađih od 30”. Učesnik grafičke kolonije “Grafika 2016”, Centar za Kulturu Smederevo. Bavi se grafikom, crtežom, i proširenim medijima u oblasti crteža.

 

Izložba će biti otvorena do 12. jula 2017. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text