Izložba „Ženske priče” u Salonu MSU

Izložba „Ženske priče” u Salonu MSU

Izložba „Ženske priče”, biće otvorena u petak, 24. maja u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti - MSU (Pariska 14).

 

Autorka izložbe je mr Mišela Blanuša. Umetnice: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković.
 

 

Izložba "Ženske priče" u Salonu Muzeja savremene umetnosti bavi se prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na našoj umetničkoj sceni. Neopterećene istorijom feminističkog aktivizma, društveno-političkih borbi za veća prava i rodnu ravnopravnost, mlade autorke susreću se sa nekim ličnim borbama i preispitivanjima svog identiteta, kao žene i kao umetnice.


Nadežda Kirćanski, fragmenti rada "U suštini" ("Actually"), 2019


Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković, predstavljaju se na ovoj izložbi radovima kojima preispituju poziciju žene iz perspektive žene-umetnice, kroz lične narative-priče, u čijem je centru promatranje žene kao društveno-identitetski kategorisanog pojma.


Gorana Bačevac, "Bedtime", 2019


Takođe, one analiziraju ženu kao alegoriju, kao subjekat i objekat požude i seksualnih fantazija, kroz introspektivni odnos ili produkte savremenog potrošačkog društva spektakla, ali i posledica koje takav društveni sistem nameće mladim ženama kao opšte prihvaćen ideal koji ih često dovodi do autodestrukcije.


Svetlana Bulatović, "Što je mnogo, mnogo je" ("This is too much"), 2019.


Upravo je u takvom svetu potrebno čuti priču i stav mladih žena kao i način na koji one vide uvek aktuelna ženska, odnosno socijalna pitanja. Neki radovi na izložbi preispituju i poziciju žena koje se doživljavaju kao subjekti koji slobodno govore u patrijahalno uređenom društvenom sistemu, u isto vreme postavljajući se u konfliktnu situaciju jer se doživljavaju i kao objekti lične ili društvene kritike. Izabrane umetnice karakteriše poseban senzibilitet za društvo u kojem žive, empatija, apatija, emocionalnost i sklonost ka intimnom ophođenju prema sebi i drugima, što možda i daje posebno obeležje ženskog entiteta. Svaka na specifičan način donosi svoju viziju savremene žene i umetnice razotkrivajući kompleksnost ovih pojmova.


Andrea Dramićanin, "O aranžiranju cveća i pornhub pretragama", ("About flower arrangement and pornhub searches"), 2019
 

Dvadeseti i početak dvadeset prvog veka doneli su različita tumačenja i polemike vezane za niz pitanja oko pozicije žena i umetnica u izučavanju i revalorizaciji istorije umetnosti, kao i tumačenju aktuelne ženske umetničke prakse. Pitanje zastupljenosti umetnica u muzejskim kolekcijama i njihove vidljivosti na savremenoj umetničkoj sceni vrlo je aktuelna tema već duži vremenski period na internacionalnom nivou. Uprkos sve većim pomacima na polju emancipacije žena i rodne ravnopravnosti, koji su vidljivi još od aktivizima feminističkog pokreta prvog, drugog i trećeg talasa, kao i početka razvoja feminističkih naučnih studija, još uvek postoje ograničenja oko statusa i položaja žena u patrijahalnim društvima i državama.


Tijana Radenković, "Still blooming", 2019. (detalj)
 

Položaj žena, bez obzira na njihovu emancipaciju i dalje je inferioran na različitim poljima, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog. Aktivizam i borba za ženska prava umetničkim delovanjem bili su odrednice za feminističku umetnost, koju karakteriše preispitivanje socijalno-političkog položaja žena u društvu i kulturi, statusa žena kao umetnica, njihove psihologije, seksualnosti, fantazije i realizovanja njihovih želja i ambicija unutar društvene zajednice. 


Jelena Pantelić, "Čvrsto spavaj" ("Sleep tight"), 2019. (detalj)

 

Postoji i ženska umetnička produkcija koja ne zaostaje za feminističkim vrednostima i uverenjima, ali čiji se radovi po formalnoj i sadržinskoj strukturi, u okviru određenih kulturoloških odrednica, mogu čitati ne kao strogo feministički, već kao specifično ženski, što je većinom slučaj i sa radovima na ovoj izložbi, koji donose jedan novi vid ženskog izražavanja savremene umetničke prakse.


Sanja Ćopić, "Stand up comedy, Stand up tragedy", 2019.


Biografije umetnica:

Gorana Bačevac (1992) završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica nagrade za crtež „ Stevan Knežević“ za 2017. godinu. Samostalno izlagala u Beogradu i učestvovala na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Svetlana Bulatović (1993) završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu,. Dobitnica nagrade “Beta i Rista Vukanović” za školsku 2016/17. godinu. Učestvovala je na više zajedničkih i dve samostalne izložbe.

Sanja Ćopić (1992) završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na prvoj godini studija dobila je nagradu za najbolji portret-skulpturu, a na poslednjoj, nagradu “Perspektive”. Pobednica je konkursa za video umetnost „Telo kao režim“. Učestvovala je na više od 25 grupnih i 3 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu.

Nadežda Kirćanski (1992) završila osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu. Dobitnica je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za mlade savremene umetnike 2018. godine i nagrade „Sreten Stojanović“ 2017. godine, kao i pohvale za crtež Fondacije „Vladimir Veličković“ za 2018. godinu. Učestvovala je na 3 samostalne izložbe i na preko 20 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Andrea Dramićanin (1990) završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendista Vlade Francuske. Dobitnica je nagrada: Beta i Rista Vukanović, Sreten Stojanović, Ilija Kolarević i Stevan Knežević, kao i nagrade iz Fonda Vladimira Veličkovića. Samostalno i grupno izlagala u Beogradu, Sarajevu, Parizu, Dizeldorfu, Ontariu.

Jelena Pantelić (1992) završila je osnovne studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini master akademskih studija istog fakulteta, a u okviru istog programa je kao stipendista Francuske vlade provela semester u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu tokom 2019. godine. Dobitnica je nagrade „ Sreten Stojanović“.Izlagala je na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Tijana Radenković (1991) završila je osnove i master studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za Umetnost i Dizajn, odsek Intermedia, Bratislava, Slovačka 2017. godine. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. Učesnica je više festivala i umetničkih kolonija.


Izložba će biti otvorena do 1. jula 2019. godine.

Na naslovnoj: Nadežda Kirćanski, fragmenti rada "U suštini" ("Actually"), 2019

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services