Izložba „Crteži i skice u arhitekturi – Dokle smo to stigli...?“ u Narodnoj biblioteci Srbije

Izložba „Crteži i skice u arhitekturi – Dokle smo to stigli...?“ u Narodnoj bibl

Izložba „Crteži i skice u arhitekturi – Dokle smo to stigli...?“ biće otvorena u četvrtak, 17. novembra s početkom u 19 časova u Narodnoj biblioteci Srbije.

 

Cilj izložbe je da se aktuelnoj stručnoj, ali i široj kulturno-umetničkoj javnosti skrene pažnja na ovaj, po mnogima napušteni, umetnički izraz u svetu arhitekture.

 

Takođe, da se kroz izložbu na pozitivan način deluje na mlade kolege arhitekte i da im se ukaže na značaj koji crtež ima u procesu arhitektonskog projektovanja, koji započinje početnom materijalizacijom ideje kroz CRTEŽ na papiru, a završava se digitalnim 3D modelima ili, uz malo sreće, izgradnjom čitavog objekta.

Struktura planiranih posetilaca biće sastavljena pretežno od arhitekata, ali i studenata arhitekture i učenika srednje arhitektonske škole, za koje su namenjena i stručna predavanja na temu arhitektonskog crteža, a koja će biti održana i 22. novembra od 18h kao prateći program same Izložbe.

Arhitektonski crteži i skice zauzimaju jedno od najznačajnijih mesta u procesu rađanja arhitekture. Za ovaj svojevrsni „začetak“ potrebno vrlo malo – tek prazan delić hartije, najjednostavnija olovka i smisao autora, dok izvedba istog o samom autoru i njegovom delu govori mnogo. U njima se prepoznaju, ne samo crtačko umeće i filozofska zrelost već i manir jedne epohe, crte ličnosti, raspoloženje, pa čak i pol i uzrast autora. Kao svojevrstan dokaza razmišljanja o arhitekturi, ta transformacija linija, površina, oblika i masa jednog crteža može se vrednovati kao istorijski dokaz nastanka jedne ideje. Ona može i ne mora doživeti svoju materijalizaciju u prostoru, ali se njana uloga i značaj može uporediti sa jednim izvedenim arhitektonskim delom.

Posmatrajući gotovo sve arhitekte, koji sebi mogu da dozvole epitet „veliki“, možemo im pripisati jedanu zajedničku osobinu – da su odlični crtači, tj. da o arhitekturi razmišljaju kroz crtež. Ova pojava ne predstavlja utreniranu ili naučenu radnju, već pozitivnu „naviku“ da na kreativan način iskaže svoja razmišljanja ili osećanja. Na osnovu sačuvanih crteža i skica primećujemo da oni nisu birali vreme i mesto gde će nastati. Njihove svojevrsne „žvrljotine“ nastaju na marginama svezaka, izgužvanim novinskim listovima, rokovnicima, projektnim crtežima, a sve to dok razgovaraju sa vama uz jutarnju kafu, pričaju telefonom, prisustvuju dosadnim fakultetskim sednicama, sede u kafani, služe zatvorsku kaznu... Arhitekte se prema svojim crtežima i skicama ne odnose kao drugi umetnici prema svojim slikarskim ostvarenjima – kao prema umetničkim delima koja će menjati ili ulepšati našu stvarnost, tj. kao izvor životnih prihoda. Za njih su crteži i skice svojevrstan „elektrokardiogram“ tela i duše, koji u svakom trenutku ocrtava puls njihovog života i bavljenja arhitekturom.

Naravno, sve ovo je moguće ako crtež svoju egzistenciju nastavi i posle prvog velikog spremanja radnog prostora. Često I same arhitekte svoja razmišljanja doživljavaju kao „usputne žvrljotine“ koje ili bacaju nakon zvaršetka nekog projekta ili odlažu u „zaboravljene fascikle“, koje godinama, ponekad i decenijama tavore u radnim stolovima i plakarima. Međutim, ta nezainteresovanost arhitekata prema svojim crtežima je samo prividna. Kada je potrebno, oni im se iznova vraćaju, možda u potrazi za nekom prethodnom idejom, često i kao vid praćenja sopstvenog idejnog i crtačkog napretka ili jednostavno iz nostalgije za nekim minulim vremenima. (iz kataloga izložbi „Arhitektura na marginama“ 2013. i 2014. god.)

Izložba će biti otvorena do 23. novembra 2016. godine.

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services