Grupna izložba crteža "Momentum" u Galeriji FLU

Grupna izložba crteža "Momentum" u Galeriji FLU

Grupna izložba crteža "Momentum", biće otvorena u utorak, 6. avgusta u 19 časova u Galeriji FLU (Кnez Mihailova 53).

 

Na izložbi učestvuju: Dunja Ćorlomanović, Nina Jeftić, Ivana Кucine i Sara Milojević.

 


 

Grupna izložba crteža ''Momentum'' realizuje se zaslugom četiri studentkinje završne godine master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu: Dunja Ćorlomanović, Nina Jeftić, Ivana Кucina i Sara Milojević. Ove mlade umetnice izabrale su crtež kao zajednički motiv svoga predstavljanja, zato što im tehnika crteža omogućava likovna eksperimentisanja i psihološka preispitivanja. U promišljanju fenomena crteža, autorke daju važnost iskustvu prepoznavanja momenta – iznenadnog trenutaka kada iskra inspiracije stvaranja zadobija svoj materijalni oblik izveden tehnikom crteža.

Dunja Ćorlomanović je posvećena crtačkom procesu, tako da njeno svakodnevno crtanje postaje sredstvo izražavanja emocija i osećanja. Crteži Ivane Кucine su pokretne poetske slike, koje (u povezanosti  gesta, linije i pokreta) nastaju brzo i intuitivno.

 

Manuelnim probijanjem (bockanjem) papira iglom, Sara Milojević površinu pretvara u tačke, tako da svojim isprepletanim kretanjima kreiraju crteže, kojima se vizuelno i metaforično evocira taktilna kora drveta.

Nina Jeftić izvodi linerane, poluautomatske crteže, kojima na lirski ekspresivan način parafrazira simbole i motive iz antičke umetnosti. 

Izložba će biti otvorena do 19. avgusta 2019. godine.

 


                             „Crtanje je kao pravljenje ekspresivnog gesta, sa prednošću trajanja.“
                                                                                                                              Henri Matisse


                    Ideja koja prožima radove četiri autora, je vezana za promišljanje o crtežu kao procesu koji postaje neiscrpno polje istraživanja. Autori su izabrali crtež za svoje predstavljanje zbog toga što je crtež osnova svih  vizuelnih umetnosti i nudi najširi  mogući opseg za izražavanje umetničkih namera. Crtež je najličniji od svih umetničkih formi zbog svog neposrednog karaktera, izražava crtačevu ličnost, iz tih razloga za autore ovi radovi  predstavljaju nešto najintimnije i najiskrenije što mogu da ponude. Stoga koncept ove  postavke se oslanja na disciplinu crteža i teži da da doprinos afirmaciji crteža, koji se sa velikom pažnjom neguje unutra likovne akademije. Teme, koje obrađuju radovi, polaze od razmišljanja o prirodi, fenomenu tela, pokreta i mesta čoveka u modernom društvu. Radovi preispituju  proces, odnosno potrebu za izražavanjem kroz crtež koja postaje neodvojiva od života. Crtež postaje polje samoposmatranja, način komunikacije kroz nizove eksperimentisanja i moranje ispisivanja (nesvesne) misli. Naziv izložbe, upravo proističe od iskustva procesa stvaranja, izvajanje momenta, iskre ideje stvaranja, ti momenti jesu ono što  objedinjuje radove sva četiri autora. 
                    Motivi koje Ivana Кucina obrađuje su poetske slike, oni predstavljaju neku vrstu lirskih simbola. Ovi crteži nastaju brzo i intuitivno, jedni za drugim, stoga i prirodno između sebe imaju povezanost u gestu, liniji i pokretu. Animacija "Preobražaj" je organski proistekla iz ovog procesa. U ovom radu crtež je pokrenut, različiti motivi se prelivaju i teku tokom misli.
                   Za Dunju Ćorlomanović je izuzetno važan sam crtački proces. Кao nešto nasleđeno iz detinjstva, a tokom školovanja podsticano kao presudno, posvećenost crtačkom procesu, vežba i svakodnevno crtanje postaju najpogodnije sredstvo za izražavanje strahova, zebnji, komike, sopstvene promenljive unutrašnjosti. Dunjini crteži potiču od prirodnih, vegetativnih oblika, telesnosti, središta i čvorišta, izvora susreta i porekla. Ona nastoji da u tušu, sigurnim i nežnim linijama poremeti nedovoljnost praznine i balansira između prisustva i odsustva, primljenog i datog. Elementi crteža ne funkcionišu nezavisno već u zajedničkoj postojanosti, čemu autor pripisuje dublju ličnu simboliku. Pojava teksta koncentrisano urezanog u papir predstavlja neophodnost da se iskaže glasna unutrašnja nedoumica, nesigurnost, preispitivanje odnosa sa drugima i želja za razumevanjem suštine sveta i čovekove prirode.

                  Sara Milojević, procesom perforacije, preoblikuje papir-netaknutu crtačevu površinu, disolucijom linearnog poteza u tačke. Crteži–objekti pod nazivom „Кora“ je po svojoj strukturi poliptih, celina je sastavljena iz 8 delova; materijali od kojih je rad sastavljen su papir i stiropor (nosioc). Crtež na papiru je izveden tehnikom perforacije, odnosno manuelnim probijanjem (bockanjem) papira iglom. Jedinica od koje rad polazi je tačka. Tačka koja se kreće, odlazi, a njeno kretanje za sobom ostavlja mnoštvo koje stvara sliku. Isprepletano kretanje tačaka predstavlja crtež kretanja kore drveća. Papir postaje svedok i nosi ožiljak mapiranja tih kretanja. Odabir papira kao materijala i resursa nije slučajna, on podvlači i naglašava sadržaj rada. Rad takođe korespondira, ne samo sa čulom vida, već i sa taktilnim senzacijama koje pružaju perforacije. Ovaj poliptih crteža kreira taktilna iskustva vezana za mesta proboda koja svedoče kao ožiljci koje papir pamti. Razlaganje tačaka odnosno probušenih otvora preispituju naše načine opažanja  i preoblikuju ga. Rad veoma zavisi od svetlosti koja ga otkriva i bez nje ne postoji. Različiti izvori svetlosti nam svaki put pružaju nove situacije i drugačija iskustva. Rad razrađuje temu opšte čovekove ugroženosti u modernom svetu . Ovu temu umetnički rad obrađuje na indirektan način i prenosi samo osećanje ugroženosti i opasnosti kroz vizuelene organske forme koje proždiru i prodiru jedna drugu. Svet koji opisuju crteži je subjektivni doživljaj istog sveta u kome se čovek oseća kao stranac. Ovu ugroženost simboliše drvo odnosno kora kao produkt razvoja napredka i ostatak prošlog života. Drvo koje poput nemani proždire čoveka malo po malo. Čovek, ne svojom voljom biva uronjen u tu koru i ujedno postaje neman koja samu sebe proždire. Svet je kora. Кore drveta postaju i skrovište i ne mesto odnosno beg po mišljenju autora. Кora u ovom radu kao osnovni motiv celokupne vizuelne naracije  predstavlja propadanje života ali i njegovo ponovno rađanje.
               Nina Jeftić se kroz svoj rad bavi ekspresijom linije i međuljudskim odnosima. Ona koristi simbole iz antičke umetnosti koji već poseduju snažnu energiju, i kroz polu-automatski, skoro ilustrativan crtež iznova ga enkriptuje pripisujući mu kvalitet subjektivne i izrazito lične lirike. Tako svaki crtež postaje mikro-narativ koji u svojoj srži sažima probleme muško ženskih odnosa, poput zapisa u dnevniku ispituje problematiku i  uloge žene kao simbola feminističke ideologije i pokušava da uhvati poetiku žene kao lirskog subjekta. Žena kao ratnik, kao objekat obožavanja, žena kao potčinjeni.

 


                                                                                    

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services