Goran i Vuk

Vukove misli na slikama Gorana Dimića

U okviru zvaničnog programa proslave Dana grada Kragujevca, 6.maja u 18h u kući prote Miloja Barjaktarevića, izložbenom prostoru Narodnog muzeja u Kragujevcu otvorena je izložba Goran i Vuk - narodne poslovice. Izložba će biti otvorena do 25.juna 2010.godine.

Izložba je plod zajedničke ideje i saradnje Nataše Nikolić, višeg kustosa etnologa i likovnog umetnika, dizajnera i multimedijalnog „radnika“ Gorana Dimića.
Izložba Goran i Vuk je nastala na inicijativu etnologa Nataše Nikolić kako bi se narodne poslovice likovno prikazale da bi se deci približilo ovo narodno stvaralaštvo.U pitanju je slikarsko ilustrovanje narodnih poslovica koje je Vuk Karadžić skupio u knjigu „Srpske narodne poslovice i one u običaj uzete riječi“ iz 1836. godine.

Majka                                                                                                        Kuća

 Na ovim slikama, apostrofirani su ljudi, predmeti, životinje kao simboli iz čovekovog svakodnevnog života, kao nosioci nekih osobina: drvo (postojanost), Bog, majka (ljubav, toplina, jedino sigurna), Turčin (nevera), Bog, đavo itd.

Bog                                                                                                          Šuma

Postavka se sastoji od deset grafika formata 50x70cm u tehnici digitalnog printa.
Dimić je takođe zamislio da se napravi izbor poslovica koji bi se snimio i koji bi se neprestano emitovao sa zvučnika za vreme trajanja izložbe, tako da kao svojevrstan performans auditivno se emituju narodne izreke, koje je prikupio i zapisao Vuk Karadžić, a koje su poslužili kao motivi za Dimićeve slikarske radove.

Turčin                                                                                                     Mačka

Goran Dimić je likovni umetnik iz Kragujevca. Završio je grafiku na FPU u Beogradu. Trenutno živi i radi u Budimpešti. Radi na više polja. Još kao srednjoškolac je glumio i režirao u pozorištu Joakim Vujić. Uz crteže, karikature, izradu plakata, ilustracija, dizajn omota za ploče, grafički dizajn novina i magazina, bavi se i reklamama, peformansom, kratkim filmovima i stripom. Omote za ploče radio je za Ekatarinu veliku, Partibrejkerse, Električni orgazam, i druge. Dobitnik je mnogih nagrada.

Vrag                                                                                                        Oganj

U galerijskim prostorima izlaže od 1980. kada je u kragujevačkom Domu omladine održao prvu izložbu crteža i karikatura, dok je svoje radove u obliku plakata i ilustracija „izlagao“ i ranije na ulicama i u štampi. Osnivač i član mix-medijalne grupe ToFrizure s kojom izalaže u beogradskom SKC-u od 1985-1988. Paralelno se bavi grafičkim dizajnom omota za ploče i raznih novina i magazina. Zajedno sa Aleksandrom Denićem pod imenom Dimić&Denić 1991. godine otvara sada već antologijsku izložbu „Iz života veverica“ u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Od 1992. živi u Budimpešti i pretežno se bavi reklamama, za koje je više puta nagrađivan. Prihvatao i učešća na grupnim izložbama. 2003. u budimpeštanskom Paviljonu savremene umetnosti (Műcsarnok) izlaže instalaciju „Poslednji dan Mađarske“ monumentalnih dimenzija. U Velikom parku u Kragujevcu 2004. izvodi performans „Prestanak grejne sezone“ čime počinje redovnije umetničko delovanje u rodnom kraju. Započinje uspešnu saradnju sa Narodnim muzejom u Kragujevcu i kustosom Tatjanom Milosavljević, koja rezultira izložbom „Primavera ‘66“ 2005., a slede je „Filmski festival“ 2006., zatim instalacija na zgradi pošte „Karta Četvrtog rajha“ 2006. i „Grafiti detinjstva“ 2008. Takođe 2009. u klubu "Vidosav" izložio je "Portrete Niscih" inspirisane likovima iz kultnog romana Vidosava Stevanovića. Redovno učestvuje na Sentandrejskoj likovnoj koloniji, aktivno snima i prima nagrade za kratke filmove, vodi svoju reklamnu agenciju O1, pise kolumnu „Priče iz poslastičcarnice“ za dnevni list Danas, objavljuje stripove u štampi i uživa u zaljućenoj mađarskoj hrani. Član je ULUPUDS-a i mađarskog ekvivalenta MAOE.
Nedavno je dobio i nagradu za kratkometražni film na festivalu Nova Svetlost 2010.

Goran i Vuk                                                                                           Hljeb