U ponedeljak, 6. septembra u 19h u Grafičkom kolektivu otvara se izložba Dubravke Ugrešić, poznate književnice, koja prvi put izlaže svoje likovne radove.
Radovi na papiru/kolaži predstavljaju stvaralačku fazu u kojoj se određeni fenomen, prvo izražen rečima, transformisao u vizuelnu predstavu. Fokusirajući značajnu kulturnu matricu kao što je bukvar, ona problematizuje stvaranje analogije reč-slika (kod dece) jer se slika- vizuelni znak prepoznaje kao "prirodni znak" koji prethodi reči. U isticanju ovih “znakova” autorica i sama razvija laganu kreativnu igru vizuelnih elemenata.
Pri tom je Početnica za nepismene, štampana 1946. u Zagrebu, poslužila kao tematski okvir, a ovim kolažima prethodio je esej Početnica u kome umetnica poredi bukvare s kraja 19.veka i iz sredine i s kraja 20.veka. Bukvar, ne samo kao temelj pismenosti i osnovni pedagoški model već i kao sredstvo integrisanja u vladajući ideološki sistem i kulturni milje, jedna je od autorkinih preokupacija. Baveći se posebno ruskom književnošću i estetikom, Ugrešićeva u svojim kolažima naglašava sovjetski pedagoški model koristeći njihove bukvari iz šezdesetih godina 20.veka kao primarni materijal u koncipiranju sopstvenih likovnih jedinica. Ilustracije/kolaži u početnicama (bukvarima) mogu se čitati i kao autorkine reminiscencije na vlastito detinjstvo. Ove tri grupe kolaža sa isečcima iz pomenutih bukvara i dodatim aplikacijama i paus-papirom, kao igra ponavljanja i/ili preklapanja nekoliko nivoa, predstavljaju i svojevrsnu asocijaciju o utopijama socijalizma. Za izložbu Dubravke Ugrešić publikovana je knjiga sa njenim esejom i reprodukcijama radova kao i tekstom Branka Dimitrijevića. Ovaj projekat je realizovan u saradnji sa Fabrikom knjiga, autorkinim beogradskim izdavačem.
Dubravka Ugrešić je diplomirala komparativnu i rusku književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radila je na Institutu za teoriju književnosti u Zagrebu. Sada živi i radi u Amsterdamu. Povremeno predaje na američkim i evropskim univerzitetima, piše za evropske novine i časopise. Objavila je knjige priča Poza za prozu (1978), Život je bajka (1983), romane Štefica Cvek u raljama života (1981), Forsiranje romana- reke (1988), Muzej bezuvjetne predaje (1997), Ministarstvo boli (2004), Baba Jaga je snjela jaje (2008), zbirke eseja Američki fikcionar (1993), Kultura laži (1996), Zabranjeno čitanje (2001), Nikog nema doma (2005) i knjige za decu Mali plamen (1971), Filip i sreća (1976) i Kućni duhovi (1988). Sa Aleksandrom Flakerom 1984. priređuje Pojmovnik ruske avangarde. Piše scenarije za film i televiziju (U raljama života, Za sreću je potrebno troje). Knjige su joj prevedene na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane su međunarodnim nagradama.
Izložba traje do 18. septembra.
