Skroz beogradski

Povratak prirodi, hvatanje svakog slobod nog trenutka za odmor, važan je aspekt života u svakom velikom gradu, brzom i pomalo zagušljivom. a priroda Beograda kreće od te dve reke koje se ulivaju jedna u drugu, tu, u samom centru grada, i time postaju jedan od naj - zna čajnijih urbanih fenomena Beograda. nešto što nije svojstveno svakom gradu, što je prednost sama po sebi. Istina je i to da ta prednost nije dovoljno isko riš - ćena. Stalno se priča o silasku Beo gra - da na reke, o njihovom boljem iskorišćavanju.

Šarmantne, prizivaju nostalgiju, ove radnje su i dalje komšije mnogih Beograđana, i mesta gde mnogo toga može da se „završi”. Neka mesta i dalje žive, i njima se radujemo kad god prođemo pored njih. Personal choice našeg tima su ove radnje sa slika, Zanatska radnja za popravku Bagat mašina u Sarajevskoj ulici, i pekara Kod tri lava iz 1912. godine, koja se nalazi na Gundulićevom vencu.

Kafane tradicionalno predstavljaju nacionalnu stvar, ili kako to danas vole da kažu, „stvar od nacionalnog značaja”. Međutim, i gradovi imaju nešto što se zove Gradska kafana, mesto za lokalce, gde je prijatno, sa domaćom klopom i prilično alkohola. Beograd ima mnogo gradskih kafana, ali ta jedna se uvek izdvajala i zadavala Beograđanima dosta muke, jer su se srcem i telom borili za nju. I ona je ostala jer je neuništiva. Kafana Znak Pitanja.

Gradska vreva, mnogo ljudi na ulici i puni kafi ći tokom celog dana predstavljaju nešto što je i samim Beograđanima (onim radnim), ponekad jako čudno. Stranci se verovatno pitaju kada posete Beograd da li Beograđani uopšte nešto rade i ako rade kada rade, jer kafi ći su uvek puni. a tek kada dožive i noćni život Beograda... neke strane novine izveštavaju da je Beograd 24h party city. Postoji i ta fascinacija beogradskim splavovima. da, oni postoje, ali u dva prikaza. Postoje oni veseli, za đipanje i oni šarmantni, privatni, fi ni za odmor.

Mi imamo Teslu. Ne, mi imamo Teslu. Mi imamo Andrića. Ma ne, mi imamo Teslu, i mi imamo Andrića. Ko ima Teslu? Ko ima Andrića? Niko.

Mi možda nemamo Borough i Portobello Market, ulickane Londonske pijace. Naše su malo fucnute, po koja se možda renovirala. Sve u svemu nisu toliko atraktivne da bi postojale na turističkim mapama. A pijace jesu turistička atrakcija. Ozbiljni gradovi kao što je London ucrtavaju pijace u svoje mape, daju ih kao preporuku. Must see! Tamo se uhvati nešto od atmosfere što je samo tu i nigde više. Beograđani vole svoje pijace. Imamo i mi Borough Market. Beogradsku Slow Food Meku, Kalenić pijacu.

Beograd ima i gradski derbi. Gradski derbi Zvezda-Partizan. To ga kao deli, ume da podeli i čitav grad. Crno beli, crveno beli. Kao i sa rekama, nema to svaki grad. Mnogima je važno, zato i pominjemo. Neko je rekao da mu je omiljena arhitektura Marakana. I to je ok. Nećemo ilustrovati ovaj highlight da ne bismo uznemirili duhove. Nemirne...

Radio Beograd, Studio B i radio B92. Počelo je sa duškom radovićem i svima dobro poznatom radio emisijom Beograde, dobro jutro! Kultura slušanja radija živi i danas. nekome je to i dalje radio Beograd, jer ima dobar program i jer podseća na detinjstvo. Mnogima je radio B92. naročito mlađima (tu mislim i na one od 40-50). Buđenje uz Dizanje. Sada i televizijsko. Ima i dobar logo. 70% i više Beograđana dan započne ili završi uz zvuke radija.

Beograd ima svoje tradicionalne gradske priredbe koje ga svrstavaju rame uz rame sa evropskim i svetskim metropolama. Neke su već utabane, neke su novije, ali je sigurno da su skoro sve vremenom postale brend za sebe. One su nam svima važne. Svako može da pronađe po nešto za sebe. Evo na koje mislimo: BDW (od ove godine i Mikser Design Expo), FEST; BELEF, BITEF, BEMUS, BDF, etc. Ove godine grad Beograd je i domaćin Univerzijade.