Lokacija: Kajmakčalanska 2
DESIGNED TIM JE RADIO ANKETU. BILA JE USPEŠNA. VELIKI ODZIV KAKO
KAŽU IZ CESIDA. I DOBRI REZULTATI. NAROČITO ZA ZAPLET VLADU. ŠAMPION U KATEGORIJI RESTORANI. DA LI ZBOG UKUSA _ARTA_DIZAJNA_REDIZAJNA_TOTAL DIZAJNA? HTELI SMO DA GA PITAMO, I…
Pitali smo Vladu.
Razgovarala: Ivana Srdanović
Fotografije: Nikola Radojčić, Petar Ranković
Kako si došao do toga da je nacionalnoj kuhinji potreban redizajn i uspeo da to tako uspešno sprovedeš u svom restoranu?
Posao kojim se bavim je negde porodični. Moj otac Novak bio je i jeste parametar ozbiljnog šefa kada je kuhinja u pitanju. Pored njega sam uspeo da upijem toliko toga dobrog, nesvesno i kroz vreme i mesta na kojima je radio koja su bila veoma respektabilna i vrlo uporediva sa danas ozbiljnim svetskim gastro tačkama. I stasavajući pored takvih uticaja posle izvesnog vremena ne bude ti teško da razlikuješ ukuse, da prepoznaješ, da li ti se nešto sviđa ili ne, hladno, mlako, vrelo, gusto, retko, slano, malo kiselije, prazno, teško...Ni on ni ja očigledno nismo u to vreme znali da smo u projektu. Danas ja svoju ćerku, šestogodišnju Lenu svesno upoznajem sa čarobnim svetom ukusa koji menjaju raspoloženja u svim pravcima.
Elem, kuhinje, ukusi i ljudi koje sam kao dete upoznavao osamdesetih godina, širom ex yu prostora ostali su zabodeni negde u meni. Onda su došle krive i divlje devedesete u kojima sam upoznao šta je kafana. Kiselinom i gorčinom tih godina hranila se moja želja da sve izvrnem. Da hranu na kojoj sam odrastao i koju volim, prvo nekako ja, potom i ljudi koje volim, a onda i svi koji žele, jedem i uživam na mestu i u atmosferi koja mi je bliska. Tako nastaje ZAPLET, restovana džigerica i Q-tip, ali uz džigu malo palente, suvih smokava, bermeta... sve nekako naše (jelo sa starog menija), grilovana suva šljiva, sirće od malina, rukola, koziji sir i koop. Tako to meni izgleda. A tu neku hranu su zarobili ti neki ljudi u preteškim prezentacijama i izvedbama, na mestima koja ne komuniciraju sa vremenom (čast predivnim izuzecima koje moramo zalivati da nam dugo traju). Recept? Slušam. Sve i svakog. Ne čujem baš sve ali slušam. Baš sve. I dumam. I probam. I radujem se. I sve nekako tako.
Stalno nešto menjaš, kako vizuelno tako i u ponudi, kako to da si se zadržao na ovom već ustoličenom, isprobanom i odličnom receptu, zvanom Zaplet. Da li planiraš osvajanje nekih novih prostora, koncepata pošto za tebe vezujemo nove ideje?
To mu nekako i dođe ZAPLET. Ta stalna promena vizure, vremena i prostora iz kojeg stvari posmatraš i iz kojih deluješ. To vrlo često nije Beograd. Gledam iz Voloskog i Njujorka, iz Nimesa i Oplenca. Poletiš, padneš, potrčiš, sedneš, pogodiš, pa promašiš, i sve je u redu dokle ima zrno zabave u svemu tome, za mene i za druge u procesu. I nikad ne za sve. Novo uvek. Stigne.
Šta bi izdvojio kao top tri inspirišućih već postojećih beogradskih lokacija koje bi voleo da razradiš, ukoliko to ne znači da nam odaješ neki svoj još nerealizovan plan.
Teško pitanje. Mene Beograd zastrašujuće inspiriše i davi istovremeno. Toliko toga je neotkriveno, nepipnuto, genijalno. A onda sve teško. K’o zmija i žaba. U zavisnosti od koncepta zavisi i izbor lokacije. Te reke i trend spuštanja na iste je čista radost. Ja volim ovu „kao” ušuškanost vračarskog brdašceta. Ja bih ovde svašta nešto. I naravno uvek off lokacije, razvaljena autokomanda, zvezdarska šuma, kopitareva gradina, donji dorćol, nbgd da ne spominjem. Mislim da nam fali malo šarenih papirića kod malo većeg broja ljudi pa da ljudi sa papirićima požele da im bude još lepše i tako da se zavrti. Mada mislim da Beograd ima spektakularnu ponudu svačega već. Ta kreativnost, energija i entuzijazam koji srećete na svakom ćošku zaslužuje ozbiljno poštovanje.
Reci nam nešto o toj tvojoj art direkciji. Hrana ti je super, zaposleni ti izgledaju super, sve ti izgleda super. Kako i koliko ti je teško da sinhronizuješ sve te aspekte svog sad već multimedijalnog posla?
artšmartfart. super je art. sve je super.
Koje ugostiteljske objekte ceniš kao pravu konkurenciju?
Sve. Ozbiljno. Težak je ovaj posao. Svako ko se uhvati u koštac sa ekipom zaslužuje da ga ceniš. Onako baš.
Šta najviše voliš od Beograda?
Au. Kako je ovo teško pitanje. Devojke. U najpozitivnijem i najširem mogućem smislu volim beogradsku štroku. Mislim da nam je ona mnogo dala, i daje. Neuništiva je.
