Mi imamo Teslu. Ne, mi imamo Teslu. Mi imamo Andrića. Ma ne, mi imamo Teslu, i mi imamo Andrića. Ko ima Teslu? Ko ima Andrića? Niko.
Postoji priča da Tesla nije proveo baš puno dana svoga života u Beogradu. Ali Beograd ima taj Muzej, i to u jednoj od možda najpoznatijih zgrada Dragiše Brašovana, koja se nalazi u jednoj od najvoljenijih beogradskih ulica. Ta rezidencijalna zgrada, vila, sagrađena je 1929. godine, a muzej je osnovan 1952. godine. Muzej je od neprocenjive vrednosti, jer je jedini u svetu koji ima originalnu dokumentaciju i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle.
Ivo Andrić je i dalje jedan od omiljenih „srpskih” pisaca. Odgovaraju ljudi i da je beogradski pisac. Nije važno. Ostale su nam te knjige, volimo ih, ali i spomenik na trgu sa fontanicom imamo, fino je da se radhladimo leti tamo. Zadužbinu Ive Andrića takođe imamo. On možda i nema baš toliko toga zajedničkog sa Beogradom ali Beograd ima delić njega.
