Kada tišina koja nagoveštava ušeta i ispuni vazduh a krošnje hrastova i jasena započnu ples nad modrom vodom uzburkanog jezera to je siguran znak da je to taj trenutak... trenutak pred kišu... trenutak kada se čitava priroda okupljena na ovom mestu gordo povinuje promeni koja znači život. Tako smo pisali sastave iz srpskog jezika u osnovnoj školi. I stvarno je tako pred kišu. A Beograđani vole Adu pred kišu, i dok pada, i kada ne pada. Uvek. Možda ne baš u julu i avgustu kada su velike gužve. Ali Ada je voljena.
