Spomen-obeležje žrtvama Holokausta

Spomen-obeležje žrtvama Holokausta

Spomen-obeležje žrtvama Holokausta autorsko je delo arhitekata Ane Korice Šaljić i Konstantine Marsenić.

 

Spomenik je postavila Gradska opština Savski venac u znak sećanja na 6.300 jevrejskih žena i dece zatočenika logora “Sajmište” koje su nemački nacisti ubili u Beogradu tokom proleća 1942. godine.

 

 

Spomenik žrtvama nacističkog kamiona-gasne komore "Dušegupke", Jevrejima stradalim u Beogradu od marta do maja 1942. godine otkriven je u avgustu u ulici Braće Krsmanović, u Savamali, ispred kulturnog centra "Grad". 

Tekstualno obrazloženje idejnog rešenja SPOMEN odnosno SEĆANJE

Svako naše biće satkano je od sećanja. Ona su zadobijena kroz iskustva, lična ili naših predaka. Ljudi postoje i traju drugačije od gradova. Gradovi takođe pamte. Pamte svoje građane, događaje i epohe. Njihovo sećanje je deo materijalne kulture. Zapisano je u tkivu grada, na njegovim zidovima, fasadama, na ulicama i krovovima. Grad pamti postojanjem i nestajanjem.

Spomen-obeležje žrtvama Holokausta u Beogradu, na mestu odakle je kamion dušegupka, kretao od kraja marta do 10. maja 1942. godine, treba da predstavlja sećanje na decu i žene, građane Beograda, koje su pripadnici Trećeg rajha svirepo ubili.

Grad pamti kroz prostor, formom, a ljudi kroz slike. Kada prožmemo slike svakodnevice i slike sećanja, odnosno pamćenje grada i građana, koncept koji ishodi je osnov ideje spomen-obeležja stradanja naših jevrejskih sugrađana.

KONCEPT SPOMEN-OBELEŽJA

Forma je način pamćenja Grada. Forma spomen-obeležja je betonski zid – monolit. On je stožer niza asocijacija – zaštite, hladnoće, brutalanosti, granica, čvrstoće grada.
Beton je takođe strukturalan. On je spoj mnoštva, peska, vode i cementa, elemenata prožetih čelikom. Sjedinjeni u betonu tvore konstruktivnu potporu kuće, a samim tim i grada. Sledeći nivo koncepta je udvajanje betonskog zida koji formira i simboliše prostor- života, smrti i slika sećanja. Ovaj prostor je hodnik kuće, prolaz kojim putujemo kroz vreme. Tesnac kojim prelazimo iz života u smrt. U njemu su u betonu otisnute reči o ljudima koji su tu nekada prošli. U osnovi svega je betonska ploča koja simboliše osnov, pod grada. Istovetan je kao i susedni trotoar i staza pored reke. Deo je jedinstvenog gradskog prostora koji svi delimo. Ono što ga razlikuje od svega ostalog u gradu i istoriji su otisci. Otisci guma kamiona dušegupke izliveni u betonu.

Sećanje je zbir slika i način pamćenja pojedinca. Interpretacija rama za fotografije izvedenog kao praznine u betonskom monolitu otvara prostor za novu sliku u sećanju, mogućnost empatije. Ono što vidimo kroz ram videli su i drugi ljudi pre nas. Reku, Sajmište, okolne zgrade, ulicu, vozila, ljude. Neposredno okruženje Kulturnog centra Grad unapred podržava koncept susretanja i umnožavanja iskustava i novih sećanja. Praznina u monolitu ostavlja prostor za svako lice i za sve one poglede koji će, zahvaljujući digitalnim medijima i društvenim mrežama, biti multiplikovani i živeti mnoge stvarnosti. Prolaznik u Beogradu danas i virtuelni posmatrači širom sveta kroz multiplikovanje fotografije podeliće isto sećanje.

MATERIJALIZACIJA SPOMEN-OBELEŽJA

Osnovni materijal je beton. Ideja i dogovor postignut sa izvođačem je da beton bude izveden u posebnom odnosu i sa aditivima koji unapređuje inače izvanredne karakteristike samog materijala: otpornost na habanje, moguće plavljenje, specifično aero-zagađenje, kao i neprekidne vibracije u okruženju proizvedene tipom i intezitetom saobraćaja. Spomen-obeležje će biti realizovano kao monolit, bez prelaza i zazora, liven u specijalnoj oplati dimenzionisanoj i izvedenoj u gabaritu projektovanih panela. Materijal dozvoljava lako ošupljivanje i utiskivanje bez gubitaka na karakteru materijala i vrhunske završne obrade. Ostali materijali, kao što su staklo, oplemenjeni čelik i slično, biće upotrebljeni u izvođenju detalja rasvetnih tela, prelaza sa betonskog bazisa spomen-obeležja na okolne parterne površine. Oni ničim neće ugrožavati ponašanje betona u eksploataciji, kao ni spomen-obeležja u celini. Vrhunska izrada i izbor materijala podržava koncept i ideju dugotrajnosti grada i sećanja. Detalj otiska pneumatika u betonskom bazisu biće izveden na osnovu originalne šare „kontinental“ gume koje su isporučivane za kamione Trećeg rajha, odnosno za dušegupku u kojoj su ubijane žrtve. Pozicija objekta na liniji parcele i pozicioniranje rasvetnih tela omogućava adekvatno sagledavanje celokupnog spomen obeležja i tokom noći. Tekst na monolitima čitaće se sa unutrašnje strane spomenika, ali je vidljiv i osvetljen sa svih pozicija kroz posebno postavljene otvore.

         
Upravo sa mesta gde je postavljen spomenik, iz ulice Braće Krsmanovića zaustavljao se kamion-gasna komora „Dušegupka“, u kom su se nalazili jevrejski zatvorenici iz logora Staro sajmište, da bi u kabinu bio pušten smrtonosni gas. Kamionom "Dušegupka" odvoženi su ka Jajincima gde su već čekale iskopane zajedničke grobnice. Dnevno je kamion kojim su upravljali nemački esesovci prevozio žrtve i do tri puta, a za nešto više od dva meseca na ovaj način mučki je ubijeno oko 6300 ljudi, najviše žena i više od 1100 dece.


Fotografije: Dnevne fotografije: Branko Koljajić, Eye photoagency; Noćne fotografije: Minel-schreder.

 

 

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services