Yanko Tsvetkov

Yanko Tsvetkov akka Alphadesigner je bugarski vizuelni umetnik, grafički dizajner, web dizajner, ilustrator i fotograf. Radi kao freelance dizajner, a u slobodno vreme uživa da radi na svojim konceptualnim umetničkim projektima. Postao je poznat i zapažen u svetskim razmerama nakon projekta Mapping Stereotypes. Neko vreme je živeo i radio u Londonu. Trenutno prebivalište mu je Toledo u Španiji. Pripada onoj grupi autora kojima je najveći izazov upravo u autorskom, bez kompromisa. Dokaz za to je činjenica da je njegovu mapu predrasuda, (neko će reći politički nekorektnu) videlo i share-ovalo po internetu milion ljudi. Nakon ovog internet hita koji je i povod za razgovor sa Yankom, upoznaćete malo bolje ovog talentovanog kreatora nove političke mape Evrope proizašle iz njegovog AlphaDesigner's Political Design Biroa.

Intervju: Ivana Srdanović; Prevod: Vladimir Đukanović

Mapping Stereotypes obuhvata sedam mapa Evrope koje si grafički predstavio kao mape predrasuda-stereotipa koje imaju različite nacije prema evropskim državama. Pametno, vizuelno primamljivo i odmereno, duhovito, vrcavo, i uzbudljivo! Šta je bio povod da uopšte počneš da razmišljaš na tu temu?

Prvu mapu sam objavio slučajno pre više od dve godine. Nisam nikada zamišljao da bi mogle da postanu tako popularne, bila je to samo spontana politička šala. Otprilike mesec dana nakon objavljivanja sve je postalo viralno i posle se proširilo na oflajn medije kao sto su novine, radio, televizija itd

The United States World Map 2010

Kako si reagovao na toliki feed back po netu? Jel si očekivao da će ti to možda profesionalno promeniti neki tok „zbivanja“?

U jednom trenutku sam bio prilično ljut, jer ja sam umetnik, ne kartograf i malo je bolno videti sve svoje umetničke radove, neke rađene godinama, gurnute u drugi plan od strane nečega što sam napravio za sat vremena i bacio na internet kao šalu. Ali naučio sam da to sve posmatram sa humorom, i mape su konačno pomogle da se jedan deo pažnje usmeri i na moj umetnički rad.

Dolls - The Kamchatka Sisters [Matryoshka Parade]

Koja ti je od ovih sedam mapa favorit?

Mislim da nemam omiljenu, bilo je zabavno praviti ih sve i svaka od njih ima svoje specijalno mesto.

Razmišljajući o konceptu i razrađujući te pomenute stereotipe da li si u ceo projekat uneo neki lični - subjektivan doživljaj prema određenim narodima i državama ili si se trudio da stvari predstaviš što objektivnijim.

Ovom projektu nisam pristupio kao nečemu naučnom, tako da se nikada nisam bojao da stvari postavim iz ličnog ugla. U većini slučajeva, stereotipi su veoma pogrešni, tako da je pokušaj da se predstave "ispravno" svojevrstan praktični oksimoron. Subjektivnost je ono što stvara stereotipe.

Where I Live My Beloved Europe

Da li su boje koje si koristio nasumice određivane ili svaka boja za određenu regiju u određenom kontekstu ima i neko dublje značenje?

U nekim slučajevima sam pokušavao da se držim tradicije, na primer Velika Britanija je često prikazivana u crvenim/roze nijansama na većini kolonijalnih mapa. U drugim slučajevima sam koristio moje sopstvene "predrasude o bojama", kao u slučaju Nemačke koja je u svim bugarskim istorijskim atlasima bila braon. Iz nekog razloga mi je to ostalo urezano u sećanje. Isto je sa Italijom i narandžastom bojom. Nekada sam morao jednostavno da izaberem boje za mapu i to sam radio nasumice, nije bilo nikakvih "kodiranih" poruka, barem ne nekih koje su dovoljno važne da se eksplicitno pomenu.

Europe According to Germany

Koji su tvoji koreni kao grafičkog dizajnera, šta je ono što je u tvom obrazovanju, životu ili iskustvu imalo najveći uticaj na tvoj razvoj i izraz kojim danas oblikuješ?

Počeo sam da crtam još kao jako mali, i kad se osvrnem unazad, mislim da sam rođen kao grafički dizajner. Jedini je problem što to tada nisam znao, tako da sam isprobavao mnogo toga. Počeo sam da studiram jezike, onda sam otišao na univerzitet da postanem filmski režiser, na polovini studija sam otkrio web dizajn, počeo da radim na TV stanici kao urednik i diplomirao kao kamerman. Izgleda vrlo haotično ali sam uvek gravitirao ka vizuelnim umetnostima, tako da je svo to skakanje sa jednog na drugo bilo prilično lako. Pre oko 6 godina sam konačno odlučio da radim kao web i grafički dizajner, i to je ono što radim i danas, mada u poslednje vreme osećam da me sve više privlači čista ilustracija.

Fearmonger Mad Flag

Da li možeš da nam kažeš koji su tvoji pogledi na razlike između recimo britanskog i istočno evropskog pristupa grafičkom dizajnu. Da li dizajniraš kao britanac ili kao bugarin, i da li su uopšte takve teze održive (teze po pitanju nacionalnih razlika)?

Mi smo manje rafinirani na istoku, siroviji i nezreliji. Ne znam da li je to dobro ili loše, može da bude i jedno i drugo. Ja pokušavam da to koristim kao prednost. Suviše sofisticiranosti može da vodi ka stagnaciji, na primer meni se ne dopada "manje je više" švajcarska filozofija u dizajnu, suviše mi miriše na ideologiju a kako sam odrastao u komunizmu, uvek sam skeptičan u vezi bilo kakve ideologije. Nama često fali samopouzdanje i vrlo lako podležemo pritisku da budemo kul i da koristimo prepoznatljive simbole i etablirane pristupe. Ja bih voleo da vidim više iskrenih dizajnera, ljudi koji su u stanju da odbrane sopstvenu inspiraciju i da edukuju druge o prednostima spontanosti i kako biti stvaran. To je prilično teško ispratiti ali je vredno truda. Što se tiče specificnih nacionalnih razlika, mislim da one nisu bitne. Smatram da će nacija kao koncept početi polako da nestaje sa napredovanjem 21 veka.

Šta te najviše inpiriše kada razvijaš neki novi dizajn?

Može da bude bilo šta, vrlo nasumično. Ove nedelje sam bio u Aranjuezu i neke draperije u spavaćoj sobi Kraljice Izabele su me inspirisale da napravim omot za iPhone.

iPhone Artworks Arabesque V2 iPhone 4 Case

Šta je po tebi uspešna digital image creation. Da li činjenica da si uspeo da kažeš ono što si želeo, činjenica da je ta „slika“ nekog šokirala, savršenstvo njene izrade, ili nešto sasvim drugo?

To je unutrašnji osećaj u kombinaciji sa naježenom kožom na vratu. Tada znaš da je slika uspešna. Nije bitno ko je gleda ili koji je medijum, ali kada "ubodeš", uvek to znaš iako ne možeš da objasniš. Naravno, ljudi koji nikada ne mogu da ubodu tu tačku pribegavaju skandalu ili fetiširaju svoj medijum ali su siromašni u srcu :)

Butterfly on a Hot Tin Roof

Kada razmišljaš o nekom idealnom poslu koji bi kao grafički dizajner dobio da radiš, kakv bi to client comission bio?

Za ovakve poslove, meni se sviđa da unajmim samog sebe. Kada sam svoj sopstveni klijent to mi daje slobodu da uradim šta god želim. Bilo je slučajeva kada sam bio veoma inspirisan radeći sa drugima ali to ne zavisi mnogo od tipa projekta, više ima veze sa ličnošću klijenta (ili prijatelja).

Cyprus Swimming in the Sea at Night

Koliko je u advertajzingu dozvoljeno autorstvo bez kompromisa, i da li si imao prilike da radiš na projektima za klijente gde si izgurao stvari od početka do kraja kako si želeo?

Advertajzing zna da bude prilično dosadan posao ovih dana jer su ljudi postali imuni na sve znane trikove i moraš da pronađeš načine da ih obmaneš, radije nego da ih informišeš o proizvodu. Postoji isuviše fabrikovane potražnje i za to sada plaćamo cenu ovim globalnim ekonomskim kolapsom. Nisu banke krive za to, nego reklame i mediji koji ih šire. Čist, autentičan izraz nije nikada bio dobrodošao u advertajzingu jer sve ima svoje dobre i loše strane i niko ne želi da prikaže ovo drugo. Što je sasvim ok sve dok se ne koriste izrazi kao što je "revolucionarno" za frižidere ili kancelarijski softver. Ja se ne zavaravam da će mi neko ponuditi potpunu kontrolu, to je nemoguće. Za ovakve porive postoje lični projekti. Ali me čini jako srećnim ako me neko čije proizvode volim unajmi da napravim reklamu. Sve dok taj neko ne gleda na ljude kao na glupe idiote koji reaguju samo na osnovne stvari, uvek ima prostora za inspiraciju i kreativnost. Ja se obično dobro povezujem sa ljudima čiji ideali uključuju više od reči "profit". Naravno, novac je bitan ali ako je tvoj jedini cilj, nisi ništa drugo nego kurva. Ja sam malo drugačiji, ja sam više gejša :)

The Blue Samurai

Danas, kada si poznat širom sveta, i kada imaš jedan tako globalno uspešan projekat iza sebe, šta je sledeće?

Ja uvek imam punu torbu projekata-embriona na mom hard drajvu, samo što nikada ne znam koji će da se izlegnu prvi, tako da je planiranje nemoguće. Što se tiče Mapping Stereotypes projekta - još uvek imam da završim par mapa i nadam se da ću da ih objavim lepo umotane u knjigu ove godine.