Vladan Stanojlović Kika je dizajner i umetnik, multidisciplinarni kreativac. Sticajem okolnosti bavi se najviše webom, kreirao je bezbroj web sajtova i web koncepata sa svojom ekipom. Uz to se bavi i grafičkim dizajnom koji možda voli i više ali je nekako uvek bio u drugom planu. Jedan je od osnivača i idejnih tvoraca Web Fest-a, kreirao je vizuelni identitet festivala i nagradu. Suosnivač je firme Agena koja je jedna od prvih web agencija u Srbiji. Vladan Stanojlović Kika je i kreativni direktor i osnivač tek formirane kreativne agencije ICON kroz koju će dalje da razvija kreativnost integrisanu u sve medije i pokuša da pruži nešto novo u oblastima kojima se bavi.
Fotografija: Ana Kostić
Web fest je ušao u treću godinu. Šta su noviteti ove godine?
Najveći novitet je uvođenje Grand Prix nagrade koju biraju odvojeno publika i žiri. Time praktično dobijamo najbolji regionalni sajt po izboru korisnika i žirija, naravno u interpretaciji Web Fest-a. Biće zanimljivo uporediti pobednike. S obzirom da smo jedini ovakav festival u regionu, verujemo da će ove velike nagrade imati potrebnu težinu da podstaknu regionalnu web zajednicu da još više razmišlja o kvalitetu, a publiku da izoštri kriterijum. Razume se šta to donosi.
Da definišem razliku između te dve nagrade. Žiri će se rukovoditi kvalitetom projekata pri izboru. Zadati su potrebni parametri za kriterijum i očekujemo da će realno najbolji prijavljeni projekat da se okiti Web Fest Grand Prix nagradom žirija. S glasovima publike sitacija je drugačija. Tu očekujemo da pobedi najpopularniji sajt u regionu od prijavljenih. Naravno, ako angažuje svoje korisnike da glasaju. Zato bi glavni deo glasanja trebao da se odvija na samim sajtovima prijavljenih kandidata preko naših banera, a ne na našem sajtu www.wfest.org mada i tu možete glasati.
Tako imamo dve različite velike nagrade – jedna podstiče kvalitet a druga angažman pri čemu opet očekujemo i kvaliet. Takođe, ranije uvedene nagrade po kategorijama ostaju, ali samo za žiri jer se ispostavilo da publici malo komplikuje izbor, mada vlasnici prijavljenih projekata mogu pomalo da negoduju. Ali rešili smo da testiramo tu ideju.
Treća godina Web Fest-a znači i da je festival prihvaćen, da živi i da će nastaviti da postoji i da se razvija. Svaki put ćemo isprobati nešto novo, a sve sa ciljem da budemo kvalitetniji i da ponudimo ljudima dodatna uzbuđenja na webu i oko weba.
Bilo je nekih zamerki na sistem glasanja na nekim blogovima i forumima, kao i uopšte opravdanost ovakvom pristupu promocije weba... Kakav je tvoj stav?
Neke primedbe su na mestu, mnoge nisu. Da se pravdamo pred dežurnim hejterima koji neargumentovano pljuju gde god stignu, mi nemamo vremena, a i kad ga imamo trudimo se da budemo predusretljivi i ljubazni. Nikog ne želimo da odbacimo. A svako sa konstruktivnom kritikom je dobrodošao, još bolje ako ima dobar predlog i hoće da se dobrovoljno uključi i ponudi neke resurse. Dobro je da se povezujemo i podržavamo sa srodnim organizacijama i projektima, jedan od takvih je i vaš koji angažuje i artikuliše dizajn zajednicu.
Sam sistem glasanja je realan kad se uzme kontekst u obzir, a mi ćemo to unapređivati vremenom. Najpravedniji rezultat desio bi se kad bismo sproveli glasanje kao na državnim izborima, da svako ubaci jedan listić u glasačku kutiju, a i tada bi bilo zamerki. Dakle, 'ajmo da radimo!
Mi smo neprofitna organizacija i dohvatili smo se ovog posla iz uverenja da posredno može ljudima poboljšati život a ujedno promovišemo našu profesiju. Sve se uklapa u koncept. Podržavaju nas brojne institucije, mediji, država, takođe i mnoge uspešne ličnosti. Na nivou regiona raste nam značaj i popularnost. Jednog dana pojaviće se neka velika kompanija da nas podrži i koja će pametno preko festivala da promoviše svoj osećaj za društvenu odgovornost kao i ono čime se bavi. Tu ulogu je na prvom Web Fest-u uzeo NIS Petrol i bili su vrlo prijatno iznenađeni pozitivnim efektom cele kampanje na njihov brand. Odmah potom su tražili da ponovo budu glavni sponzor međutim došao im je Gasprom sa drugim konceptom. Sve finansije tada smo iskoristili da festival izvedemo na najvišem mogućem nivou i u tome smo uspeli. A neki drugi igrači, kojima je cela priča mnogo bliža, i dalje se ne prepoznaju... ili vrebaju priliku.
Šta je uloga Web Festa?
Promocija i popularizacija korišćenja Interneta, edukacija i podsticanje ljudi da ga koriste za svoju dobrobit, podizanje značaja profesije, a samo takmičenje gura profesionalce da rade kvalitetnije. Regionalni karakter može da dovede do izvesnih spajanja i bolje komunikacije na tom nivou, a tako i do veće razmene što posredno može pogurati i ekonomske kretnje. Značaj festivala se manifestuje na ličnom, društvenom, ekonomskom, kulturnom planu, a ima potencijal da bude i državno značajan.
Fotografije: Ana Kostić
Kako ga približiti postojećoj internet zajednici?
Postojeća zajednica zna za Web Fest, mislim na profesionalce. Ona malo šira zajednica se sve više uključuje. Koriste se svi standardni vidovi promocije na webu, ali koristimo i klasične medije da dopremo do najudaljenijih ljudi. Mnogi poznati glumci, sportisti, muzičari su podržali festival. Svakako, svi oni jako dobro znaju da iskoriste Internet.
Kako ocenjuješ period između dva Web Festa?
Mi se bavimo našim uobičajenim poslovima i pratimo globalnu situaciju ne bi li pronašli nešto novo i dobro što bi predstavili ovde. U odnosu na prošli Web Fest situacija na regionalnom webu se značajno promenila. Pre svega je Facebook povukao dosta ljudi na web, ali su i mnoge firme prepoznale potencijale koje im web nudi i sve ozbiljnije rade na svom prisustvu na Internetu. Ako želite da doprete do ljudi i da im se pokažete morate videti gde se okupljaju. Ovde ih je sve više na Internetu ali polako gube strpljenje jer im se ne nudi dovoljno kvalitetnih sadržaja i odgovor pomenutih subjekata još uvek nije dovoljno agilan. Brzina reagovanja je ključ, pravovremena odluka, a ima ko će to da sprovede u delo. Web je brz. Najbrži.
Na jednom predavanju ste izjavili kako je web sajtovima došao kraj i da je došlo vreme web projekata? Kakva je razlika?
Da, sahranili smo web sajt. Stvar je u percepciji. Poruka je, pre svega, upućena onim ljudima koji misle da je vrhunac prisustva na webu imati sajt koji je zapravo samo elektronska brošura firme. Internet je stalno u pokretu, razvija se. Nove tehnologije donose nove mogućnosti.
Nove navike korisnika, društvene mreže na webu, bitnost pretraživača, nove mogućnosti oglašavanja itd. su promenili situaciju. Veliki svetski brendovi to prate i koriste za svoje potrebe. Efekat koji postižu staje mnogo manje uloženog novca nego što zahtevaju tradicionalni načini oglašavanja i komunikacije. Internet je najmoćniji i najbrži medij danas, uz to najjeftiniji i daje vam najbolju statistiku i mogućnost reagovanja, što je za marketing i posao uopšte, neprocenjivo važno.
Sve se mnogo ubrzalo. Lično mislim da to nije dobro ali to je realnost i ko hoće da opstane mora se prilagoditi ili smisliti nešto posebno i time se istaći, što se retko dešava i rizično je.
Mi smo u zaostatku po običaju, ali uvek se nađu oni koji bi to da preskoče i dođu sa zahtevom da odmah budu prvi na Google pretrazi i to pravo niotkuda. Tu onda kreće naporno objašnjavanje, prilagođavanje terminologije klijentu, priča da mora da se uloži rad i vreme... ljudi se boje da se isprobaju u novitetima, posebno ako su među prvima koji to treba da primene. Ako je konkurencija već nešto uradila onda su smeliji.
Dakle, web sajt kao obična prezentacija može mnogima da posluži da umire savest i ispune zahtev vremena da budu prisutni na internetu, pa tako da lagano odumiru. Web projekat je kompleksniji, radi mnogo bolji posao i može da donese mnogo veći profit.
Evo najprostijeg primera: kompanija napravi web sajt koji je povezan sa društvenim medijima, npr. Facebook-om, gde intenzivno komunicira sa ljudima koji ih prate i ima direktan i brz odziv s njihove strane. Takođe, kompanija ima svoj blog koji se redovno ažurira i taj blog im daje veći bitnost na internetu jer je tematski i terminološki usko vezan za delatnost. Moguće je napraviti i mikrosajtove za pojedine proizvode ili usluge kompanije, koji su takođe povezani, zatim pokrenuti newsletter... Da se zaustavimo tu jer i tih nekoliko stvari već čine moćnu poslovnu alatku na webu. Naravno, to se ne radi na slepo, bitno je sve pametno isplanirati i koncipirati. Uprošćeno rečeno, procesi koji su uključeni su: stručne konsultacije, programiranje, oglašavanje i, naravno, dizajn koji je ovde multidisciplinaran. Zbog toga su tu specijalizovane agencije koje treba da rade taj posao.
Vi ste jedna od najagilnijih agencija u srpskom web prostoru. Šta vas razlikuje od drugih?
Iskustvo, znanje, čvrstina, brzina, pristup, sposobnost. Postojimo više od deset godina. Agena je tada oformljena kao mali tim i odmah smo počeli da radimo za zapadne klijente. Tu je tajna. Njihovi standardi su visoki što je dovelo do toga da smo i mi naše doveli na taj nivo da bi im odgovorili. Tih nekoliko godina su jako bitne u našoj maloj istoriji jer smo tu postavili čvrste temelje zasnovane na visokom profesionalizmu i znanju. I to što je tada zapadni klijent tražio želeli su i naši, ali tek više godina kasnije, tako da ne treba objašnjavati koliko su nam značila ta iskustva. Razvoj Interneta i zahtevi tržišta doveli su do toga da je pre par godina osnovana posebna firma za web marketing, Huge Media a upravo je pokrenuta i treća, ICON koju ja vodim a bavimo se dizajnom i kreativom u svim medijima. Sve tri rade partnerski i sposobni smo da uspešno odgovorimo na sve zadatke kao i da ponudimo nešto sasvim novo i divlje.
Da li postoji spremnost na ozbiljan pristup webu u Srbiji?
Spremnost donekle, a smelost još manje. Ali vidljivo je da se stvari menjaju na bolje, što je neminovno, i jednog momenta formiraće se kritična masa koja će sve ubrzano povući. Isplati se biti uporan ako verujete u ideju, evo primera – Limundo je krenuo sa dvoje ljudi i računarom pre par godina pa su se pojavili investitori koji su u njihov projekat uložili oko 750 000 eura ali ne posle dva dana nego kad su oni uspešno realizovali svoj projekat.
Još jedna činjenica je interesantna, o marketinškim agencijama. Do juče su ignorisale web a danas, kad su videli kako stvari stoje, zapošljavaju digitalce i kreću da pričaju našu priču. To je s jedne strane legitimno jer ne daju svoje klijente, ali moraće da preleže neke dečije bolesti koje smo svi iskusili, to će uzeti neko vreme jer treba svariti medij kao što je web. Mi smo praktično od nule u toj priči i naša iskustva su blago. A do trenutka kad će klijenti sami doći da traže nešto i to da znaju tačno zašto baš to traže, proći će još vremena.
Još jedna ozbiljna stvar - potrebno je da i država mnogo ozbiljnije stane iza svega i podrži na konkretan način razvoj Interneta kod nas, time bi mnoge druge ohrabrila. S druge strane postoji zajednica ljudi, profesionalaca, koji su tu odavno i nestrpljivo čekaju ostale sa toplom dobrodošlicom.
Kako procenjuješ situaciju u narednih godinu dana?
Da citiram sve one koje su do sada pitali za prognoze – Nezahvalno je prognozirati :).
Kriza je i web se sam po sebi nameće kao rešenje za mnoge poteškoće. Ovde ga previše koriste za zabavu, beg od stvarnosti i ubijanje vremena. Facebook je mnogo povećao prisutnost ljudi na webu u Srbiji. Dobro se prešla brojka od 2 miliona korisnika. Trenutno imamo tendenciju opadanja u Srbiji mada svetski raste, a ničeg novog nema na vidiku što bi dodatno povuklo ljude kod nas. Twitter? Ne verujem. Navijam za to da se ovde ozbiljnije pristupi webu kao mediju, da ga ljudi bolje koriste za posao i poboljšanje kvaliteta života, da se ozbiljno radi na sadržajima, stvaranju i korišćenju servisa. Jedan od rastućih trendova je personalizacija na webu što je jako zanimljivo i treba razmišljati u pravcu korisnika - pojedinca.
Ja pozivam kreativne ljude da se isprobaju na Internetu ako već nisu, da upoznaju tehnologije i mogućnosti koje otvaraju za nove ideje. Kreativci mogu da trasiraju nove puteve.
Da sumiram, očekujem da će se u narednom periodu kod nas dešavati konsolidacija, zgušnjavanje i dizanje standarda rada na Internetu, zatim pojava nekih novih mladih ljudi kao i malo veće ulaganje novca u web od strane klijenata. Ali ništa epohalno, samo ono što se mora. Drugim rečima – biće borbe. Konačno, moraće mnogi početi da rade i to ozbiljno. Od države ne očekujem ništa ali oprostiću joj ako prijatno iznenadi.
Čuje se kako će se do kraja godine pojaviti u Srbiji i zvanični iPhone i iPad. Uz njih ide i iTunes sa svim svojim servisima i aplikacijama? Da li će aplikacije za mobilne uređaje početi da se masovnije prave na tržištu bivše Jugoslavije?
Apple sa svojim proizvodima osvaja svet pa tako i Srbiju. Mislim da je, pored kvaliteta i funkcionalnosti, za to najzaslužniji dizajn koji, kao i visoka cena, doprinosi da ti predmeti postaju stvar prestiža koji je u Srbiji vrlo poželjan atribut usled nedostatka realnog kvaliteta života. Zbog toga mi se čini da će i mobilne aplikacije pre uspeti u segmentu zabave a to znači da ih većina neće doživeti same po sebi kao nešto što će otvoriti nove mogućnosti već kao novu alatku za stari biznis. To mi je pritajena bojazan. Do sada su nove tehnologije uvek inspirisale nove ideje a danas je malo drugačije zbog velike brzine. Tehnologije se smenjuju munjevito a ideje nemaju vremena da se dovoljno razviju. Tu kapital nema izbora i podržava samo ono što je siguran profit.
S druge strane, oni koji kreiraju aplikacije mogu i trebaju da ponude kvalitetna i izazovna rešenja koja će biti privlačna i inspirativna.
Na kraju, preovladaće marketinška logika i novac će u to ulagati oni koji žele da privuku ljude i da zarade na tome. Već sam rekao... sve je jednostavno, samo se tehnike i tehnologije smenjuju, što ne znači da se treba predavati. Naprotiv, kreativci i vizionari treba da odgovore izazovu.
Kakvu direktnu prednost će od toga imati kompanije a kakvu korisnici?
U idealnom slučaju kompanija proširuje i ojačava brand, otvara novi kanal komunikacije, stvara novu priču.
Korisnik jednostavno treba da prepozna kako će mu to poboljšati kvalitet života, ne sme da nasedne. Nikome ne treba dodatna komplikacija nepotrebnim uvođenjem u život novog tehnološkog stvorenja. Sve novo je zavodljivo i to neko ume da zloupotrebi zarad svog profita.
Opet ponavljam, najviše će koristi imati marketing. A uvek ima i biće pojedinaca sa obe strane koji ce se zalagati za maksimalan kvalitet, ali to ne čini globalnu sliku.
Gledajući objektivno, mobilna platforma ima moćne potencijale i sve su naznake da će razvoj tehnologije značajno ići u tom smeru. Mi smo tu da pomognemo i olakšamo ljudima da prepoznaju prave mogućnosti i prednosti korišćenja toga.
Kako vidiš Beograd u kontekstu svog posla i kao mesto za život sada i u skoroj budućnosti?
Beograd ima solidne potencijale za rad jer je regionalni centar i ima dovoljno raznih sadržaja. Ponekad deluje tesan i traži više angažovanja za posao.
Bavljenje Internetom omogućava ostvarenje sna mnogih, a to je da se živi ovde a zarađuje svetski jer odavde možete usluživati klijente po celoj planeti. Nije lako ali je moguće.
Međutim, život u njemu je sve brži i stresniji, troškovi su veliki. Na taj način gledano, mi smo jako blizu evropskim centrima ali smo na sve druge načine još uvek udaljeni od njih. E sad, da li je to uopšte ideal Beograda – da se približi modelu evropske metropole, ili možda da redefiniše svoj identitet i put, pronađe svoju autentičnost i postane mesto lepšeg, mirnijeg i ispunjenijeg življenja gde ljudi prihvataju skromniji život stvarajući sebi jedan kreativan ambijent sa klimom koja će uobličiti jedan novi cilj u okviru kojeg će se projaviti osveženi beogradski duh i šarm.
.jpg)
