Uglješa Vrcelj

Uglješa Vrcelj, osnivač i vlasnik SuperDot-a -firme koja se bavi marketingom u najširem smislu - brending, konsalting, ivent menadžment, integrisane kampanje… Najveći deo projekata rade za inostrano tržište - trenutno su angažovani od strane Discovery Networks-a (region), H&M (London)... Na forumu IZAZOV 2017, prvog marta, Uglješa će publici predstaviti profitne ‘share’ kampanje

Prema formalnom obrazovanju - diplomirani mašinski inženjer. Tokom studija, iz praktičnih razloga, počinje da se bavi dizajniranjem i proizvodnjom nameštaja - Meni je bio potreban sto za kompjuter, a ortaku pare. Napravili smo prvo četiri stola, a već godinu-dve nakon toga, prodavali smo po njih hiljadu. 


Sticajem okolnosti, bio je primoran da propusti gostovanje na štandu Filipa Starka - događaj se odigravao 5. oktobra 2000. godine, u Budimpešti.

  • To je bio jedan od nekoliko okidača zbog kojih sam prestao da se bavim time. Uzeo sam 6 meseci odmora, nisam radio ništa, rekao sam ‘Prvog septembra počinjem da radim’. Krajem avgusta je moja firma, Propaganda, koja je radila advertajzing za ovu firmu koja se bavila proizvodnjom nameštaja, dobila projekat “Droga ne”. Tu sam bio koordinator, i tako sam ušao u marketing.

Sa partnerkom je kasnije osnovao marketinšku agenciju Struktura 9. Pored toga tj. paralelno s tim, jedno 7-8 godina je imao digitalnu štampariju. Iz Strukture 9 je izašao 2009. godine, a SuperDot je pokrenuo 2006. godine.

  • Ne znam da li postoji neko iz moje generacije s faksa da se bavi nekom vrstom mašinstva. Evo, u SuperDot-u su ljudi koji su završili elektrotehniku, ekonomiju... Čak i kada se neko bavi poslom za koji je išao u školu, retki su primeri da se time bavio i neko njihov unazad. Moji su bili zubari i oni su mi savetovali: “nemoj sine da da budeš zubar… nego, budi ti mašinski inženjer.”
    I to neko odsustvo tradicije i generalno sistema, čini posao u Srbiji težim. Mi u SuperDot-u, s obzirom na to da postojimo deset godina, imamo jedan princip rada, a oni koji postoje sto godina imaju potpuno drugačiji princip. To nam, s jedne strane, omogućava neku vrstu neopterećenosti - nema ustaljenih stvari kojim bi se bavio, a usputno rešavanje sitnih problema razvija kreativnost.

prepoznatljivi patern SuperDot-a;
 

Pored SuperDot-a, Uglješinog glavnog biznisa, uvek su u priči i projekti “sa strane”, kako sopstveni tako i tuđi. Nastaju spontano i u najvećoj meri su okrenuti ka dizajnu i umetnosti. Jedan od njih, brend MooShema, pokrenut je nakon što su jedne godine u SuperDot-u smislili originalni novogodišnji poklon za klijente - dizajnirane mušeme. Mušemama su kasnije pridodate kecelje, lampe i torbe različitih dezena. Svi proizvodi se prave od istog materijala - PVC-a. Ovaj brend je pre nekoliko godina predstavljen na Sajmu enterijera u Parizu (Maison & Objet).

Uglješa je aktivan i kao konceptualni umetnik. Dosad je realizovao tri samostalne izložbe i isto toliko scenografija. Bez obzira na to da li je reč o umetničkim ili upotrebnim proizvodima, najveću pažnju poklanja produkcionoj celovitosti.
 


Našli smo se oko 10 ujutru u prostoru SuperDot-a koji se nalazi na Savskom nasipu.
 

 Prostorija u kojoj smo razgovarali je istovremeno i lounge i radni prostor i skladište - svuda unaokolo proizvodi i umetnički radovi, delovi raznih projekata nehajno ostavljeni čine deo autentičnog enterijera.
 

Inspirisana ovim okruženjem, prva pitanja koja su mi pala na pamet, bila su u vezi s tehnologijama proizvodnje, pa je intervju započet razgovorom o stolici na kojoj sam sedela. U pitanju je dizajn studija DVOIKA, koji je Uglješa pokrenuo 2012. sa Žarkom Bubalom, direktorom Teams Design-a u Beogradu.
 


“Imao sam ideju za tu stolicu, napravio sam je od papira,
i onda sam to vukao jedno 3 godine.”

         
          - Kako je došlo do saradnje sa Žarkom? Šta vas je podstaklo da osnujete DVOIKU?

  • Žarka sam upoznao pre jedno pet godina. Čim smo se upoznali, odmah smo se zaljubili, bila je to ljubav na prvi pogled. Na nekom Dizajn viku smo se spontano dogovorili da radimo zajednički projekat i odmah nakon toga smo krenuli da šljakamo. Mic po mic, sada jednom godišnje izbacimo po jedan upotrebni predmet.

Prvi proizvod DVOIKE bio je bicikl Perfect Day. Kao i mnogi drugi (gotovo svi) proizvodi ovog studija, bicikl je napravljen od drveta - Mi smo paralelno s dizajnom bicikla, razvijali i tehnologiju proizvodnje. - Drvo se obradjuje CNC-om, a Žarko je u okviru toga razvio softver koji olakšava izvedbu tj. oblikovanje ovih predmeta.

  • Bio sam te sreće da sam imao resurse i da sam znao ljude, a Žare je u svetskim okvirima jedan vrhunski dizajner i inženjer, i onda to umnogome olakšava situaciju za finalni proizvod koji je u skladu sa globalnim standardima. A pored nas dvojice koji smo možda sila toga, aktivno učestvuje još 10-15 ljudi. Oni su neophodni da bi se takav projekat napravio.

Miksteka naočare; Detalj bicikla ‘Perfect Day’; Analogni zvučnik;
Proizvodi DVOIKE su predstavljeni i zapaženi na raznim internacionalnim sajmovima i
nedeljama dizajna (Milano, Pariz, Minhen, Monako, Beograd…)


Poput ostalih Uglješinih 'side' projekata, ni DVOIKA nije stvorena s namerom da se iz toga razvije neki veliki biznis. Održava se maloserijska (ili pojedinačna) proizvodnja, a jedini pritisak je da li će zamisao biti ostvarena i da li će proizvod biti dovoljnog kvaliteta.

  • Obično je početak - ja uradim nešto za sebe, i onda se to prepozna kao kvalitet ili ne. Imam neku ideju, imam nešto što bih voleo da kažem, i to je jednostavno potreba nezavisna od bilo čega… I onda to vuče druge ideje, jedno prati drugo. Nemam sad neki cilj zašto bih to radio.

                                                                     Vetrogenerator lampa (DVOIKA);                                                                  44N 50’ 38.19” 20E 24’ 39.42” -
                                                                                                                                                                  Srpsko nebo, C print na Alubondu


“Jednostavno, sve je u ideji” - bio je slogan prve izložbe Uglješe Vrcelja. Njenim nazivom, r-Evolucija, hteo je da ukaže na lični razvoj - To je bila neka moja mala igra zato što sam ja tu naturščik, pa je izložba moja lična evolucija.
Radovi su se u velikoj meri oslanjali na nove medije, a posetioci su u okviru eksponata ‘SMS spomenik’, bili pozvani da uzmu aktivno učešće u oblikovanju sadržaja - ukoliko su poslali svoje ime, prezime i epitaf, tekst bi ubrzo bio projektovan na statuu. Delo je, prema Uglješinim rečima, nastalo sa idejom da kritikuje društvo koje ne neguje kulturu sećanja, ali su poruke, naravno, izlazile iz tog okvira i u dva reda teksta ljudi su pisali šta god su hteli, kao na primer: “Dodji na kafu, čekamo te.”

  • Često mi se dešava da ljudi protumače moj rad drugačije od onoga što mi je bila namera. U današnjoj umetnosti se na neki način uvek priča lična priča, a pitanje je koliko to publika može da razume, i da li je to uopšte bitno. Verujem da postoji neka energija i prenos neke memorije kroz odredjeno delo ili stvar. Ta energija se skuplja i stvara se neka kolektivna memorija.
    Ono što mi jeste bitno je da ta energija bude pozitivna i da se iza toga vidi neka strast i ljubav. To je ukoliko čovek može da ima neki predumišljaj za dizajn i umetnost uopšte.

                    Bliski istok, Daleki istok - štampa na pleksiglasu, 2009;                                   Prohujalo s vihorom- print na pleksiglasu, SMS spomenik;
          “Te godine sam se rastalio sa svojom bivšom partnerkom.
          Imao sam višak vremena i tako mi je došlo da to napravim.”


          - Kako si se odlučio na prvu izložbu? 

  • Presudnu ulogu je imala Ljilja iz Zvona koja je slučajno videla neke moje prve radove, Bliski i Daleki istok. Rekla mi je: “imaš izložbu sledećeg maja”. Nisam je shvatio ozbiljno. U aprilu me pitala: “jesi ti spremio izložbu”... Morao sam onda za tih mesec dana da pripremim radove. 

         - Druga izložba, Srpsko nebo, sastojala se iz fotografija štampanih na aluminijumu. S obzirom na to da je ispod svakog parčeta neba bila zabeležena geografska širina i dužina, koliko pažnje si posvetio mapiranju i biranju lokacija?

  • Ništa preterano. Ja sam to fotkao telefonom. Nije mi bilo bitno da na tom nivou razrađujem situaciju jer su dolazile i druge ideje. Ne vozim se na nečemu sto godina. Više mi je bitno da to ne bude samo na nivou ideje, nego da imam jednu priču iza toga, da imam i jednu završnicu toga - kao što je izložba ili sajam - da se tu predstavim najbolje što mogu, pozovem sve medije, obratim pažnju na sve elemente - ako praviš izložbu, moraš da pozoveš ljude da to vide, pa moraš da osmisliš to - a za to ti nekad treba više snage i upornosti nego za same radove. Mislim da to nedostaje ljudima koji se bave umetnošću, olako shvate koji su sve elementi neophodni da bi se realizovala jedna ideja.

                                           Grupa Endi Vorhol, umetnički projekat Gorana Kosanovića;
 

Pored učešća u art projektu svog kuma - Grupa Endi Vorhol, trenutno radi na scenografiji i priprema materijal za izložbu Budi Endi Vorhol (jasna je analogija sa prethodnom izložbom Budi Mona Liza).
S obzirom na raznorodnost svih ovih projekata, interesovalo me je na koji način Uglješa preispituje svoje ideje u oblastima koje nisu njegov glavni domen i kako prevazilazi eventualne nedostatke u veštini (ako uporedimo sa profesionalcima):

  • Imam jedan sistem koji se razlikuje od čoveka do čoveka, dizajnera do dizajnera - često razgovaram o nečemu što imam kao ideju, i onda je na taj način artikulišem - pripremam je, vidim kako drugi ljudi reaguju. Brusim je kroz neku vrstu razgovora. U toj priči definišem mnoge stvari koje su možda i nedefinisane u početnoj fazi. A kada počnem s radom, onda kroz savetovanje pravim neku drugu vrstu artikulacije, drugu vrstu dizajna.

          - Reci mi još nešto o tom bendu Endi Vorhol?

  • Bend je fenomenalan, snimamo sad i album. Bio sam fasciniran koja je energija u tome. To je potpuno van mojih mogućnosti i mog nekog afiniteta, ali opet sam i u tome našao neki svoj element gde mogu da doprinesem i učestvujem na neki način.
    Kad sam prvi put shvatio da mogu da napravim nešto, ja sam ‘otkinuo’. To je ono što mene pokreće. Kad god mogu nekome da pomognem da ima tu vrstu energije, da dobije to nazad, to je spektakularno. A to šta ćeš da dobiješ, šta ćeš da izgubiš... Ja čak ni ne razmišljam o tome.

          - Da li pomisliš nekad, naročito posle neuspeha, da si se previše rasplinuo i da je bolje da suziš priču?

  • Naravno. Teško je odreći se nekog projekta, ali teško je i ostati dugo u projektu, gurati jednu stvar 10 godina.
    Mislim da je tu važno prepoznati trenutke koji ti vraćaju energiju. Baš posebne trenutke. I vraćati se na njih. Naravno, postoje vremena kad o tome uopšte ne razmišljaš, kad te pojede posao, kad si umoran... Trenutno imam jedno 10-15 ideja koje čuče i čekaju neko svoje vreme, ili moje vreme da imam energije da se nešto desi, da se zakači.

 

Razgovarala: Milica Blagojević
Foto: Milica Blagojević, DVOIKA (fb), Uglješa Vrcelj (sajt).

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services