TeYosh / Sofija Stanković i Teodora Stojković

TeYosh su Sofija Stanković i Teodora Stojković, dizajnerski duo iz Beograda. Pripadaju mlađoj generaciji sprskih dizajnera. Nakon završenih osnovnih studija animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti, odnosno grafičkog dizajna i vizuelnih komunikacija na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend, Sofija i Teodora odlaze u Holandiju na Master program socijalno angažovanog dizajna pri Gerrit Rietveld Akademiji. Odluka da se posvete studijama koje se bave isključivo socijalno angažovanim projektima deluje zanimljivo. Tim pre što ozbiljniji pristup otvara mogućnost prevazilaženja uobičajenih ispraznih parola i površnih projekata, kao najčešćeg odraza ličnih svetova mnogobrojnih autora, kojima smo do sada uglavnom bili izloženi. Premeštanjem akcenta sa lične sfere ka promatranju društva u celini, stvaraju se predispozicije za nove, buduće oblike domaćeg dizajna. TeYosh su nedavno, u galeriji Ustanove kulture Parobrod  u Beogradu, otvorile izložbu pod nazivom Dictionary of Online Behavior , odnosno Rečnik onlajn ponašanja. Po navodima autorskog dvojca, ovim multimedijalnim projektom "o iscekivanju lajkova" imale su za cilj da objasne promene u ponašanju koje su posledica postojanja socijalnih mreža, kao i da obezbede sredstva za njihovu analizu. Ovaj projekat, prvenstveno je zamišljen kao onlajn riznica na engleskom jeziku. Sama izložba se sastojala iz nekoliko segmenata. Ključni deo, bile su projektovane dvojezične definicije pojmova iz novonastalog rečnika, uz propratne animacije, zatim film koji je objašnjavao projekat i interaktivni pano.

Razgovarala: Ana Radovanović
Fotografije: Anđela Grozdanić, Vuk Ninković
 

Počnimo od definicija. Šta je za vas dizajn?

TeYosh: Dizajn može spajati razne oblasti i profesije i na taj način učiniti informacije dostupnim, a komplikovane sisteme razumljivim. Uvek se trudimo da nađemo odgovarajući jezik za poruku koju želimo da prenesemo, kao i za publiku s kojom želimo da komuniciramo. Prema tome, volimo da kažemo da uz pomoć dizajna tumačimo i interpretiramo razne sisteme i fenomene, te da smo na neki način vizuelni prevodioci i analitičari.

Recite nam nešto više o sebi. Kako je nastao TeYosh?

Teodora: Prvi zajednički radovi nastali su oko Sofijine prve, odnosno moje druge godine studija. Obe smo dobijale zadatke na fakultetima i redovno se konsultovale oko toga kako da izvučemo maksimum iz njih. Bilo je jako interesantno što smo išle na dva fakulteta, toliko različita u svom načinu rada i pristupu. Oba imaju svoje vrline i mane. To što smo nas dve bile upućene u program i jednog i drugog, pružilo nam je priliku da iskoristimo najbolje od oba.



Volimo da radimo zajedno, jer želimo isti rezultat i podjednako smo ambiciozne, ali način na koji dolazimo do rezultata i dinamika su nam različiti, tako da je čitav proces rada jako uzbudljiv i uvek dosta naučimo jedna od druge.

Kada smo aplicirale za master, krenule smo da preispitujemo svoju saradnju, kako bismo napravile portfolio koji nas najbolje predstavlja. Na kraju se portfolio sastojao iz dva dela: heart (Teodora) i brain (Sofija). Sada nas na fakultetu pred prezentacije uglavnom najavljuju kao prvi dizajnerski duo koji su primili u istoriji Rietveld-a, što nam je jako simpa.

Rečnik onlajn ponašanja dokumentuje nove društvene pojave unutar digitalnog - onlajn sveta. Kako je tekao proces prepoznavanja fenomena i njihovih definicija i koliko ste kovanica do sada osmislile?

Sofija: Kad smo se preselile u Holandiju, počele smo više da koristimo socijalne mreže kako bismo ostale u kontaktu sa prijateljima. Nakon nekog vremena smo naravno više bile u kontaktu sa onlajn verzijama ljudi sa kojima smo se do skora družile i viđale u oflajn životu. Ta onlajn slika njih je, u nekim slučajevima, preovladavala! Tek tada smo zapazile koliko se prezentacije u onlajn životu razlikuju od prezentacija u oflajn životu.

Na socijalnim mrežama se ljudske karakterne osobine i temperament, kao i sve slabosti i nesigurnosti, ispoljavaju kroz unapred određenu i vrlo kondenzovanu formu neke socijalne mreže. Na primer, razmišljale smo o tome kako u digitalnoj komunikaciji, kada vam neko ne odgovori na poruku – forma je uvek ista – ne dobijete ništa. Međutim, u zavisnosti od toga ko je osoba koja nije odgovorila, ili kakva je bila vaša poruka, pomislićete različite stvari. To što se iza svake socijalne mreže nalaze ljudi koji se izražavaju kroz tako šture forme i simbole, rađa nove obrasce i fenomene koje smo zapažale i želele da definišemo. Kroz ceo proces smo pokušavale da pronađemo ekvivalente neverbalnoj komunikaciji, u oflajn životu.

Teodora: Bilo je jako teško osmisliti formu u kojoj želimo ovo da prikažemo. Prvo smo zapazile i nabrojale desetak interakcija koje su nam bile zanimljive, a još uvek nismo znale da li će to biti film, časopis ili kako se na kraju ispostavilo - multimedijalni rečnik.
U radu se dosta oslanjamo na sebe. Prvo smo same pisale i skicirale, a potom konsultovale kako teoretičare socijalnih mreža, tako i prijatelje koji su korisnici mreža. Na temu komunikacije na socijalnim mrežama se može pronaći dosta štiva, ali nikada nismo pronašle tekst koji se bavio ovim temama na isti način na koji smo mi to želele. To nas je motivisalo da tražimo taj svoj način koji nam odgovara. Do sad smo osmislile i napisale 27 pojmova, a na izložbi (i veb-sajtu) se našlo samo 13. Ceo projekat će rasti vremenom, tako da ćemo ažurirati veb-sajt, kako koji pojam završimo.

Navedite tri pojma i njihove definicije.

TeYosh: Navešćemo naša tri omiljena, od toga je samo prvi objavljen zasad:

Thrillification
Ushićenje oko dobijanja notifikacija
Objašnjenje: Proveravanje da li imamo nove notifikacije je postao impuls kome je teško odoleti. Kad dobijaju i otvaraju notifikacije, korisnicima socijalnih mreža se luči dopamin. Iako su notifikacije često depersonalizovane, one su uglavnom direktna reakcija na naše onlajn postojanje. Čovek je socijalno biće. Ne možemo preživeti u samoći. Potrebno nam je da komuniciramo, potrebno nam je da ljudi reaguju na nas. Poznato je da nas komunikacija u oflajn životu motiviše i podstiče na aktivnost, ali tako je i u onlajn životu. Ako postoji jako malo interakcije u onlajn životu, osoba se može odlučiti da prestane da učestvuje u njemu. Socijalna interakcija potvrđuje da smo živi i da nas drugi ljudi opažaju.

BTW post
Postovi koji se bave jednom, naizgled glavnom temom, ali su zapravo nastali zbog nečega sto je tek usput pomenuto ili što se može zaključiti iz konteksta
Objašnjenje: Ovo su najčešće hvalisavi postovi ali na diskretan, skroman način. Uglavnom su postavljani od strane ljudi koji se ne osećaju prijatno da se hvale, ali istovremeno ne mogu ni da odole. Stoga oni moraju da upakuju to hvaljenje tako, da ne zvuči kao hvaljenje. BTW postovi mogu biti u raznim formama. Hvalisanje je moguće preko statusa, slika, registrovanja sa mesta ali i kroz kreativnije i diskretnije forme kao što su tagovanje, retvitovanje, lajkovanje… Ono što je sigurno je da BTW postovi imaju svoj hvalisavi i skromni deo. Najčešće je skromni deo u prvom planu. Tek gledajući u detalje, možete zaključiti koja je glavna poruka posta – onaj hvalisavi deo. BTW postovi u obliku slika mogu izgledati na primer: ljudi uzimaju statiste, kao što su sladak pas ili novorođeni nećak, koji zapravo predstavljaju skroman okvir za hvalisavu suštinu – njih same koji se puće u najnovijoj odevnoj kombinaciji.

Playing e-Dead
Praviti se mrtav na nekoj socijalnoj mreži
Objašnjenje: Izbegavanje bilo koje aktivnosti na određenoj socijalnoj mreži jer niste nekome odgovorili na poruku/e. Neki ljudi ovo rade jako temeljno, pa nestanu sa svih socijalnih mreža, dok većina nalazi dovoljnim samo neaktivnost na onoj mreži na kojoj je dužna odgovor.

Kakve su bile reakcije ljudi na projekat? Verujem da su se mnogi prepoznali u definisanim pojmovima. Da li ste dobile sugestije za neke nove?

Teodora: Reakcije su bile odlične! Iznenadile smo se koliko smo dobile podrške i od posetilaca i od medija. Mi smo u principu zbog reakcija na projekat najviše i želele da napravimo izložbu. Ovo je ona vrsta projekta o kome će svako imati neko mišljenje, a to mišljenje je nama upravo i najbitnije za nastavak rada. Bitno nam je bilo da ljudi prepoznaju sebe ili svoju okolinu, jer samo na taj način radimo nešto što je značajno kao sociološki fenomen i što bi, nadamo se, jednog dana zaista i moglo da uđe u rečnik. U suprotnom bi ovo bila kolekcija samo naših ličnih misli i zapažanja, što nam nije bila namera. Kroz rad volimo da iskažemo svoj stav, unutrašnji svet, ali tako, da on bude i drugima blizak i jasan.

Sofija: Da, dobile smo sugestije i za neke nove i jako nas raduje da su ljudi bili inspirisani i podstaknuti ovim radom! Neke od predloga smo već i same zapisale, ali nismo objavile. Da bi neki pojam ušao u rečnik, trudimo se da ne uzimamo u obzir one koji se odnose na neku previše specifičnu aktivnost (koja nije česta pojava, ili koja potpada pod neki širi fenomen) niti previše opšte, koje bi se smatrale isuviše poznatim ili klišeima. Jako nam je slatko bilo kada nam je drugarica posle izložbe rekla: “Ja sam mislila da samo ja zapažam ove stvari, dok nisam videla vaš rečnik”.

Da li vaše definicije, osim što formulišu fenomene digitalnog doba, žele i da iskažu neki stav? Kakav je vaš lični odnos sa ovim onlajn pojavama?

Sofija: Nakon oko godinu dana rada na ovoj temi, ovakvo pitanje je vrlo teško jer je tema veoma kompleksna. Neki od pojmova su čisto beleženje onoga što je današnja realnost, dok smo u drugima na momente kritične prema načinu na koji ljudi koriste socijalne mreže, a čega smo svi u većoj ili manjoj meri deo. Svi znamo koje su pozitivne, a koje negativne strane socijalnih mreža, naš akcenat je više na načinu na koji se mreže koriste danas, ka čemu tek streme i kako utiču na naš oflajn život.
Lajk i fejv su postale osnovne valute i merilo vrednosti. Ranije su ljudi, kada im se desi nešto interesantno, bili uzbuđeni i razmišljali kako će to predstaviti za porodičnim ručkom ili prijateljima na kafi. Sada je glavni fokus na tome kako upakovati doživljaj iz oflajn života u neku od onlajn formi – tvit, status, check in, naslovljenu fotografiju i dobiti što više lajkova... Ako nema lajkova i nije bio neki događaj!

Teodora: Dok razmišljamo kako da oflajn trenutke najuspešnije prevedemo u onlajn formu, onlajn trenuci nam postaju preovladavajuća tema u oflajn životu, pa tako sve češće na kafi s drugaricama razgovaramo o lajkovima, tagovima, šerovanju i seen-ovanim porukama u inboxu. Ono što je velika stavka socijalnih mreža, je pitanje privatnosti i to je ono o čemu ljudi ne znaju mnogo, ili za šta nisu, ili ne stižu da budu zainteresovani, usled gušenja u mnoštvu informacija danas. Što se privatnosti tiče, mi imamo pravilo poput onog “nemojte pozajmljivati novac, ukoliko niste spremni da ga se odreknete”, isto tako – nemojte postovati sliku, ukoliko niste spremni da postane viralna.


Fotografija: Vuk Ninković


Unutar projekta prepliću se sfere digitalnog, lingvističkog i socijalno-psihološkog. Koji od ovih aspekata vas najviše zanima?

Sofija: Sva tri naravno. Od socijalno-psihološkog je definitivno sve počelo. Nas dve smo generalno sklone analizi i intrigira nas psihologija. U vreme kad je trebalo da predložimo temu za master rad, ja sam čitala psihološku knjigu koja govori o ulogama koje preuzimamo u međuljudskim odnosima i igrama koje igramo u interakcijama. Kako smo tih dana provodile više vremena na socijalnim mrežama nego ranije, krenule smo da pričamo o psihološkim igrama koje se igraju u onlajn životu.

Teodora: Pošto smo po profesiji dizajnerke, paralelno su krenuli da se nižu vizuelni prikazi pojmova. Neke pojmove je bilo jako teško vizualizovati, jer govore o nečemu potpuno neopipljivom. Tu bilo dosta diskusije, razmišljanja i rasprava o tome kakav vizuelni jezik treba koristiti, do koje mere treba biti deskriptivan i bukvalan, kao i da li treba više koristiti vizuelne elemente onlajn života ili oflajn života. Takođe, bilo je jako puno odbačenog materijala. Lingvistički deo je došao sam po sebi kao neophodan i bio je izazov za sebe, pogotovo jer smo projekat pisale na engleskom. Za svrhu izložbe prevodile smo ga na srpski, što se takođe nije ispostavilo kao lako, jer većina digitalne terminologije nije prevedena na naš jezik. 


Fotografija: Vuk Ninković


Rečnik dakle, iziskuje razna znanja bliža nekim drugim strukama. Da li su to neki novi zahtevi koji se postavljaju pred dizajnera? Kako gledate na tu, novu ulogu dizajnera u društvu i kako sebe vidite u tome?

Sofija: Pozicija dizajnera se promenila od prenosioca poruka, u kreatore i prenosioce poruka. Dizajner nije svako ko zna da radi u Adobe paketu. Komentarom kroz svoj rad, dizajner može da doprinese poljima arhitekture i sociologije, ili politike i ekonomije!

Teodora: Za projekat nam je trebalo oko godinu dana, iz razloga što smo uvek dorađivale neki od pojmova i što smo radile na više različitih polja. Pored toga što je multidisciplinaran, projekat je i multimedijalan. Na primer, nikada ranije nismo programirale. Zato smo prvo organizovale gostujućeg predavača na fakultetu da nas poduči programiranju, pa učile, a tek onda napravile sajt. Na tekstove smo se uvek vraćale i takođe pitale za stručnije mišljenje i pomoć. Nas dve smo radile sve, od osmišljavanja pojmova, pisanja, prevoda, dizajna, snimanja, glume, programiranja, pripreme za štampu, pa sve do lepljenja tapeta na samoj izložbi. Radeći na ovom projektu, oprobale smo se u mnogim disciplinama i to je zaista jedno od najvrednijih iskustava. Nama takva vrsta rada prija.

Vaša sklonost ka dovitljivo-ironičnim porukama bila je i ranije prisutna. Vickasti pristup je jedan od mogućih kodova uz pomoć kojih se šalje poruka. U kontekstu vaših studija i ove izložbe, šta za vas znači baviti se socijalno-angažovanim dizajnom?

Sofija: Nas dve smatramo da je humor vrlo efektan kao prenosilac poruka. Zato ga često koristimo u radu. Baviti se socijalno-angažovanim dizajnom po našem mišljenju, znači baviti se kroz dizajn temama koje su korisne i neophodne za društvo. Rekla bih i interesantne, ali to ne mora uvek da bude slučaj, nekad su upravo dizajneri ti koji učine neinteresantnu temu interesantnom. Mi se pre svega, trudimo da ne dizajniramo samo za uzan krug dizajnera i umetnika. Napraviti nešto što će razumeti neko kome dizajn i umetnost nisu bliski, a istovremeno da bude uzbudljivo i kolegama dizajnerima i umetnicima je nesto čemu težimo u našem radu. Volimo da kažemo da uz pomoć dizajna tumačimo i interpretiramo razne sisteme i fenomene, te da smo na neki način vizuelni prevodioci. Tako nekako.


Fotografija: Vuk Ninković


Kakvi su vaši budući planovi? Pitanje koje se postavlja svim emigriranim studentima - gde ćete posle završenih studija?

TeYosh: Ostavljamo sve opcije otvorene, ali želimo da radimo za Srbiju, da doprinosimo našoj kulturnoj sceni.

TeYosh možete pratiti preko njihovog Behance profila i veb sajta.

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services