Sonja Bajić

Sonja Bajić, arhitekta, dizajner, ilustrator, pisac... Živi i radi u Parizu ali pored toga radi na puno projekata u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima. Izdala je sopstvenu knjigu u Londonu i sarađivala kao ilustrator na knjizi Kakva ženska u izdanju Kreativnog centra. Mape su ono po čemu je definitivno prepoznatljiv njen rad. U februaru izlazi knjiga Vežbanka za Strah u saradnji sa Sarom Radojković.


Hajde prvo reci nam nešto o sebi. Upoznaj nas sa svojim radom.

Ha! Pa ja sebe doživljavam kao ilustratorku ali je vizuelno pripovedanje verovatno sintaksa koja najbolje opisuje ono što ja radim. To je ustvari ilustracija svakodnevnih stvari, malih i velikih, onih koje nas čine srećnim i tužnim. Puno radim na projektima, tako volim da organizujem svoje vreme i stojim iza dva godišnja projekta (Kakva Ženska i Carbonara For Breakfast) i jednog od 100 dana - 100 Days of Paris. U suštini ako je ideja dobra, ako mi se svidi na narativnom nivou, ako mogu da je zamislim u praksi, ako može da inspiriše i promoviše dobra dela i ljude i ako će učiniti da se makar par ljudi oseća manje usamljeno i više zagrljeno - verovatno ću projektu reći da.
Crtam uglavnom linijski, mada se to vremenom menjalo i boja je našla svoje mesto u mom radu. Pa su se tako desili i akvareli i kasnije vez. Mislim da u današnje vreme konstantno nešto konzumiramo a momenat stvaranja, kreacije nečega je antidot tome i to me čini malo više sabranom. Bilo da pravim supu ili da crtam grad. 

Zašto si se i  kako orijentisala na ilustraciju iako si po struci arhitekta?

Iako smo degradirali vokaciju arhitekte uzduž i popreko, biti graditelj je jedna divna profesija. Znam zašto sam se godinama školovala za to a to je jer je grad po svojoj definiciji jedan sistem, sistem u kome su sisari odlučili da sebi nešto osiguraju, da dobiju topli dom, da zaštite svoje mlade, da im bude pa makar i na trenutak lepo. Oduvek me je fascinirala to da smo mi samo majmuni koji smo evoluirali - neki malo, neki malo više - i koji smo počeli da stvaramo. Fascinira me i ulica kao mesto susreta. Mislim da je to zato što volim ljude.

Mislim da me je dojmilo to što mogu da kod ilustracije iskažem emociju na brzinu, na papiru - a papir ne pati. I onda kada to podelim sa nekim, ako podelim, ljudi se pronađu u tome...Svi doživljavamo neki isti skup emocija samo u različitim trenucima. Ilustracija je stvarno bila raskršće za mene - ono nešto što sam dugo tražila i kad sam pronašla to je bilo to.

 

Posetila si Beograd i Novi Sad u poslednje vreme. Imala si izložbu, promovisala novu knjigu Kakve ženske u saradnji sa Kreativnim centrom...

Ovo je jedan vrlo interesantan period! Mislim da niko ne sudi koliko tebi sude “tvoji” i drago mi je da je sve lepo prošlo i da smo mogli da malo umažemo ovu jesen u pastelne boje, kakve ženske i akvarel. Izložba u Papergirl galeriji mi je bio jedan od highlight-ova iako ja dosta loše podnosim tu vrstu pažnje...Samo mesto je toplo, devojke koje drže galeriju su profesionalne i drage a radovi su izgledali odlično na njihovim zidovima. Planiramo zajedno još svašta možda već za iduću godinu!

Promocija knjige Kakva Ženska je i dalje u toku, skoro smo je imale i ovde u Parizu, Jelena (Mitrović, ko-autorka) nastavlja promociju na Balkanu, ja ću dalje u dijaspori…

Kakvi su ti utisci iz Beograda i Novog Sada?

Divna, sunčana jesen i ljudi su nekako odlučili da se manje žale (a da ne bude pogreške - žale se inače sa pravom) i da nađu svoje načine da se izbore sa sistemima represije. To mi je prijalo da vidim.

Što se tiče tvoje knjige, What My Girlfriends Told Me, kako je nastala ideja i koliko je trajala realizacija samog projekta? Prikupljanje citata, ilustracije...Izdala si je u Londonu i imali smo priliku da je vidimo čak i u knjžari ugledne Somerset galerije. Zašto baš London?

Čitav projekat se desio tako što me je urednica pronašla da zajedno radimo jednu drugu knjigu, knjigu koja se nije desila zbog pariških terorističih napada 2015. Kada sam imala ideju da objavim sve moje beleške sa portretima žena, odmah smo se složile da je tako nešto korisno a lepo!

Interesantno je da je to bilo pre #metoo pokreta i Trumpovske Amerike. I onda kada je istorija sadašnjice donela ono što je donela - ispostavilo se da je bio pravi momenat da knjiga izađe.

U Parizu je Engleski moj operativni jezik godinama radeći za anglofono tržište i mislim da kada se prođe kroz moje beleške u poslednjih 5,6 godina većina ih i jeste na Engleskom. London je prihvatio ideju i onda smo se zagrlili i to je to.

Kada je knjiga izašla, prešla sam Lamanš i otišla u London. Ušla sam u Somerset knjižaru sama, bio je radni dan, svi moji prijatelji su bili zauzeti. Stojim tamo i čujem glas koji me zove izgovarajući moje ime. Okrećem se i vidim Evu, moju drugaricu iz Pariza, poreklom iz Oxforda za koju se ispostavilo da radi par blokova odatle i da je došla da kupi neku čestitku za mamu. Bilo je totalno slučajno, ali mi je baš to trebalo za prvi susret sa policom na kojoj stoji moja knjiga u jednoj prodavnici u ENGLESKOJ! Na kraju eto dobijemo ono što tražimo. 

Posvećena si statusu žena u društvu i njihovoj ravnopravnosti. Kako to izgleda u praksi?

Kod nas u kući je to oduvek bila stvar vaspitanja i iskreno verujem da u praksi to uvek i jeste stvar vaspitanja. Ako objasnimo devojičicama da su jednake i ako objasnimo dečacima da su jednaki, mislim da će naše društvo, svako društvo, iz korena biti mnogo bolje.

Uvek će biti psihopata poput Džordana Petersona ali uvek će biti i ljudi da ustanu i kažu: da li vi uopšte znate šta pričate? Iako je teško, moramo pričati o nasilju u porodici, nasilju nad manjim i nezaštićenijim, silovanjima i kolektivnoj krivici, neravnopravnosti...jer od priče se kreće, još od trenutka kada smo sedeli oko vatre hiljadama godina ranije. Ipak bih naglasila, kako jedan moj crtež kaže: lako je samo pričati, za viski ti trebaju novci (Talk is cheap, it takes money to buy whiskey).

A sada mi ispričaj nešto o mapama po kojima si definitivno prepoznatljiva.

Pa naš život je mapa! Zamislite da ste ptica i da gledate ljude kako se kreću i onda kredom iscrtavate njihove dnevne putanje! Put do prodavnice, put do posla, šetnja zarad šetnje...Šetnja mi je u top 3 omiljene stvari! Mape su se desile jer sam ih slala ljudima kada nisam u Parizu da znaju gde da odu i ekspanziju su dozivele na tri ogromna stola u jednoj Američkoj turističkoj agenciji (ogromne mape Pariza ) i u 100 dana Pariza. Trenutno crtam mapu Sidneja i Novog Sada. Te mape su skupina mesta bitnih za nečiji život i sve momente koji ga čine. Davno je bilo dana u kom nisam žvrljala neku mapu.

Sa kim još sarađuješ? Radiš na više projekata u isto vreme. Videli smo majice sa likovima poznatih naučnika. O čemu se radi?

Science Bible Project, je projekat kojim promovišemo nauku a deo je ogromne priče u koju su me upleli dugogodišnji prijatelj i saborac Borko Basarić i njegova gospođa. To nas vraća na početak priče i moju potrebu da ilustracijom pričam o dobrim delima i dobrim ljudima. Trentuno pravimo majice ali one su samo vrh ledenog brega.
U toku je takođe jedan divan projekat sa Sarom Radojković, novinarkom Vice-a koji će ugledati svetlost dana početkom iduće godine. Radim takođe branding za jedan domaći kozmetički brand i pokušavam da spavam...to nekada zaboravim...


Šta nisi radila a želela da bi da probaš?

Keramičarstvo! Za koji dan idem da oslikavam keramiku pa se nadam da će to možda da otvori neka sledeća vrata! Želim saksije sa poentom.

Reci nam nešto o planovima za dalje.

Plan je se malo više promuvam po lokalnom, pariškom, tržištu. Pre par meseci mi je jedna advokatica koja ima sličan posao kao Olivia Benson iz Law and Ordera predložila da radimo par zastrašujućih projekata zajedno. Ja volim strašne stvari, suočavanje sa njima čini da rastemo i bivamo bolji i lepši! Eto, a mi se vidimo dalje na instagramu, naravno!

Sonja Bajić na Instagramu
Razgovarala: Višnja Jovanović
Fotografije: Višnja Jovanović i Sonja Bajić
Fotografije Sonje Bajić: Višnja Jovanović

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text