Milica Pantelić i Željko Lončar

Milica Pantelić (1984) i Željko Lončar (1981) su grafički dizajneri iz Beograda, aktivni članovi srpske dizajnerske scene. Milica voli ilustraciju, Željko grafiku. Nakon studija na Fakultetu primenjenih umetnosti na smeru grafika i oprema knjige, Željko sa svojim prijateljima 2006. godine osniva umetnički kolektiv Turbosutra, dizajnersko-konceptualnu grupu sa kojom izlaže po Srbiji i okolnim zemljama. Milica, nakon diplomiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i upotpunjavanja studija u Visokoj Nacionalnoj Školi Primenjenih Umetnosti (ENSAD) u Parizu, zajedno sa još dvoje autora (Natalija Dabić i Nikola Korać) 2009. godine, osniva SilkSkrin, kolektiv koji se bavi konceptualnim dizajnom i ilustracijom s ciljem kvalitetne produkcije originalnih umetničkih radova i promovisanja autorskog izraza u oblasti grafičkih komunikacija. Sa njima aktivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Zatim, deo su projekta i kolektiva Flomastersi, a od nedavno i dizajn kolektiva Cabinet SR:CH, koji ima za cilj unapređenje i promociju kulturne razmene u okviru vizuelnih komunikacija i umetnosti. Željko trenutno živi u Beogradu gde radi kao predavač grafičkog dizajna na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti (VŠLPUSS), a Milica živi na relaciji Beograd-Novi Sad, gde kao art direktor radi u nezavisnom studiju za dizajn Peter Gregson.

Razgovarala: Ivana Srdanović
Fotografije Milice Pantelić i Željka Lončara: Višnja Jovanović
 

Dizajnerska javnost vas najviše zna po učešću i organizovanju u umetničkim timovima (kolektivima). Željko je jedan od članova kolektiva Turbosutra, koji je pokretač Prvog Prolećnog Laserskog Samita Jeftine Grafike. Zajedno ste se sa još dvoje autora (Natalija Dabić i Nikola Korać), 2009. godine okupili oko SilkSkrin kolektiva s ciljem kvalitetne produkcije originalnih umetničkih radova i promovisanja autorskog izraza u oblasti grafičkih komunikacija. Recite nam nešto, svako iz svog ugla o iskustvima iz ovakvih okupljanja.

Milica i Željko: Pored ovih, tu je i internacionalni dizajn kolektiv Kabinet SR:CH, tako da je dosta kolektiva i grupa  u „igri“ , iz našeg ugla to je dobar način da se spoje razne stvari, druženje, stvaranje, produkcija, izlaganje... Sa svakom od ovih grupa se iskristalisao po neki projekat ili način rada koji se periodično dešava, i to je nešto što nam mnogo znači jer nam te akcije služe kao punjenje baterija u svakom smislu. Baš pre par dana smo se vratili sa dvonedeljnog projekta i radionice u Švajcarskoj koja je bila jako sadržajna i inspirativna, pre toga je bio laserski samit u Beču u novembru prošle godine, a pre toga Silkskrin u Berlinu...Sve to čini život bogatijim i lepšim...


SILKSKRIN, ME MYSELF AND I, 2013


Da li je vizuelnim umetnicima lakše da svoj rad prikažu i promovišu tako što će biti deo neke grupe ili kolektiva, ili mislite da je to samo neki sticaj okolnosti, potreba za druženjem, razmenom iskustava....

Željko: Sve zajedno. Sticaj okolnosti, želja za druženjem, potreba za isticanjem i razmenom iskustva, sve su to faktori koji su u pitanju kada govorimo o kolektivima. Rad u grupi je interesantan upravo jer objedinjuje sve te stvari. To može biti profesionalna aktivnost, druženje i razmena ideja. Čovek prosto više radi/stvara kada je u grupi i u projektu koji mora da se završi kada postoji obaveza prema drugima. 


Milica Pantelić i Željko Lončar, Silkskrin
 

Milica:  U početku je to bio sticaj okolnosti a sada to doživljavam kao neki kreativni trening koji je neophodan kako bi duh ostao u kondiciji. Vremenom projekti počnu da se nadovezuju.

Kakva je po vašem mišljenju situacija danas u odnosu na onu kada ste vi počeli da se probijate kao autori u okviru ova dva gore pomenuta kolektiva.

Željko: Iskreno ne znam koliko se promenila situacija u tom smislu. Čini mi se da je teže nego pre, mislm da su se naše generacije lakše upuštale u tako neke eksperimente, mlađe generacije zbog finansijske situacije koja je lošija nego pre, nemaju toliko vremena i sredstava da investiraju u svoje projekte. Iz iskustva profesora na VSLPUU vidim da je većina studenata pod pritiskom da nađe posao odmah, dalje školovanje je skupo i treba se pobrinuti za egzistenciju, nema se mnogo vremena za pokušaje. Mada, ima onih koji uspevaju uprkos svim izazovima kao kolektiv LUFT npr.


Željko Lončar, Ja sam glumac i imam 29 godina


Milica: Čini mi se da kada smo mi završili fakultet nije postojalo ništa, nikakva umetnička aktivnost. Tako da je bilo neophodno uraditi sam, bilo šta, stvoriti teren za igru. Sada imam utisak da ima više upliva modernijih tokova i da su se ljudi ohrabrili da rade na sebi i na svojim interesovanjima. Moj utisak je da je situacija pozitivnija.


Milica Pantelić, Personal Work
 

Takođe, učestvovali ste sa svojim radovima i u okviru projekta kolekcije i prve online prodavnice za umetničke grafike u našem regionu - Side Effects, koja čini pažljivu selekciju učesnika. Da li smatrate da nedostatak umetničkog tržišta kod nas može da se nadomesti ovakvim akcijama u smislu da one samim autorima donose određenu afirmaciju ali i materijalnu satisfakciju. Jel su očekivanja od ovakvih inicijativa realna?

Željko: Kroz ovakve i slične akcije se formiraju mikrotržišta koja će, nadajmo se prerasti u održive biznis modele koji će omogućavati autorima da plasiraju svoje radove na određeno tržište, da dobiju vidljivost kao i novac koji će im omogućiti da se dalje bave svojom umetnošću. Zahvaljujući internetu ovakve stvari mogu da postanu realne, što ne znači da su i lako izvodljive. Potrebno je uložiti puno truda u sve to. Produkcija radova, prezentacija, vidljivost kao i konstantna aktivnost na internetu su neke od stvari koje iziskuju puno energije.


Željko Lončar, Side Effects, Land of the Lines
 

Milica:  Mislim da su očekivanja potpuno realna, sve dok se ne odustaje i ide napred. Težak je to posao, mora mnogo da se uloži, ali ja ne sumnjam da je pozitivan ishod izvestan. Momenat je idealan zapravo s’obzirom na razvoj svetskih tokova i pravca razvijanja medija i marketinga.


Milica Pantelić, Side Effects, Where Am I?


Da li se slažete da je možda upravo to zatvoreno, malo i ograničeno tržište, ili njegovo nepostojanje, pokretač slobode u načinu izražavanja kod naših mladih autora, njihovoj prepoznatljivosti i kvalitetu radova?

Željko: Nepostojanje nekog većeg i uređenog tržišta od strane nekih uticajnijih aktera svakako ostavlja autorima više prostora za eksperimentisanje i praćenje skroz ličnih ideja i zamisli. U takvoj situaciji stvari funkcionišu na energiji entuzijazma koji se pak puni ličnim vizijama. U takvoj klimi zaista se rađaju autentične stvari, jer se akteri scene bave stvarima iz ljubavi. 

Milica: Definitivno, samo nam svima fali još malo veća doza posvećenosti i discipline.

Oboje imate stalne poslove. Željko, ti predaješ grafički dizajn na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, a ti Milice radiš kao art direktor u renomiranom novosadskom studiju Peter Gregson. Recite nam nešto više o ovom aspektu vašeg profesionalnog života, od kojeg zapravo živite?

Željko: Posao u edukaciji je jako zahvalan zbog „boravka“ u energiji mlađih autora koji imaju puno entuzijazma i želje za stvaranjem, takođe sam posao ostavlja i prostora za lične projekte. Pored ovih pluseva veliki izazov i napor je samo prenošenje znanja u zemlji u kojoj su uslovi za adekvatno obrazovanje jako loši.

Milica: Meni jedna aktivnost pomaže da više cenim drugu i obrnuto. Upotpunjavaju se. Pomažu jedna drugoj i u dobrim i u lošim aspektima.    


Silkskrin, You & You 


Vi se kroz SilkSkrin delovanje i akcije zalažete „za umetnost za svakoga, za popularizaciju i promociju grafike, edukaciju publike, promovisanje autorskog izraza u oblasti grafičkih komunikacija“. Koliko je teško da ovakve težnje pomirite na svakodnevnom planu kroz posao kojim se bavite, ti Željko u edukaciji, a ti Milice, u da tako kažem kreativnom biznisu?

Željko: Mirenje autorskog izraza i klasičnog posla grafičkog dizajnera je tema o kojoj dosta razmišljam pošto naš sistem edukacije dizajnera ima puno elemenata klasičnog likovnog (autorskog) edukovanja iz 19 veka npr. Kao posledicu toga imamo stav da je sve što nije apsolutno autorsko izražavanje u dizajnu gušenje „umetničkih“ sloboda. Mlađim generacijama studenata je nekada teško da percipiraju kreativni prostor dizajna unutar koga treba da se ostvare kao autori, pošto su zbunjeni različitim impulsima tokom školovanja. U dizajnu se traži objektivnost dok se tokom edukacije u tradicionalnim disiplinama traži subjektivnost i lični izraz.



Milica: Čini mi se da je što se kreativnog biznisa tiče neophodno da uvek ostane koliko god je moguće inficiran klicom umetničke slobode, a to misle i ostali u Peter Gregson timu, pa se zato i dobro slažemo i lepo radimo. Mada je to mnogo teže nego što zvuči, pa je to uvek neka borba. Čini mi se da iz takvog stava i kroz dizajn može da se edukuje publika, popularizuje grafika i promoviše autorski izraz.

Jedan od vаših poslednjih uspešnih projekata je i Kolektiv Kabinet SR:CH. Tu sarađujete sa 3 švajcarska dizajnera (Theofil Glauser, Coline Jeanneret Gris i Sebastien Doutaz). Recite nam malo više o toj saradnji i projektu uopšte.

Željko: To je nešto na šta sam jako ponosan. U pitanju je interkulturalni dizajn kolektiv, koji se bavi edukacijom, dizajnom i kulturnom razmenom uopšte. Iza nas je već 5 projekata od 2012. godine, koji su okupljali mlade dizajnere i studente iz Srbije i Švajcarske. Poslednji koji smo realizovali je projekat UNFOLD u Šo De Fonu gde smo radili na promociji pisane kulture, gde su se studenti upoznali sa nekim od bitnijih pisaca iz obe zemlje. Pored izložbe publikovali smo i knjigu sa radovima studenata sa same radionice.


CABINET SR:CH, Unfold Book and Workshop, 2015
 

Tokom protekle 3 godine organizovali ste eksperimentalne radionice grafičkog dizajna i tipografije u kojima su učestvovali dizajneri iz Švajcarke i Srbije. Većina su bile studentske radionice, ali plan vam je negde da se fokusirate i na profesionalne radionice i ediciju knjiga. Vi ste i objavili prvu knjigu koja obuhvata sve 3 godine vašeg zajedničkog rada. Koliko je teško da izgurate takve projekte i kako to uopšte uspevate?


Milica i Željko: Generalno nije lako, ali to je nešto što volimo i što čini život lepšim. Bavljenje ovom profesijom je ljubav po sebi a kada upoznate ljude iz drugih sredina koji dele istu strast prema tome i sa kojima možete lako da komunicirate, onda to stvari odvodi na neki drugi nivo i daje vam još više energije i volje da se bavite time. Švajcarska je čuvena po grafičkom dizajnu, sad bih se usudio da kažem da je to Japan Evrope, profesionalizam, etika u radu i posvećenost detaljima prosto inspiriše čoveka da ide napred i bude bolji. Cilj nam je da se bavimo formom radionica iz kojih bi nastajale publikacije i izložbe, to je nešto što smo do sad radili i nadam se da ćemo sa uspehom da razvijamo taj model.


CABINET SR:CH, Book
 

Knjiga je promovisana u Beogradu u UK Parobrodu u novembru i u Neuchatelu u Švajcarskoj krajem decembra. Kakve su reakcije na knjigu, i koja su vaša očekivanja od ovakvih promocija.

Milica i Željko: Knjiga je jedna vrsta krune naše saradnje od 2012. godine, koja predstavlja projekte na kojima smo radili. Zadovoljni smo reakcijom na knjigu pošto se radi o nestandardnom tipu knjige. Ljudi iz struke su jako pozitivno reagovali na to, sada smo u procesu distribucije i u pregovorima sa distributerima iz Belgije gde postoji razvijeno tržište umetničkih knjiga.


CABINET SR:CH, Energy of Place 
 

Čini se da je u pitanju potpuno privatna produkcija i lično zalaganje vas petoro, da li ima nekih naznaka o podršci i saradnji sa lokalnim institucijama kulture? Kakvi su vam planovi, šta možemo uskoro da očekujemo od vaših akcija?

Milica i Željko: Većina produkcije je rezultat ličnog angažovanja nas petoro uz  finansijsku podršku švajcarskih kulturnih institucija i crowdfunding-a. Što se podrške u regionu tiče imamo jako dobru saradnju sa lokalnim ustanovama kulture u gradu, tu mislim na UK Parobrod, KC Grad, Urban Inkubator kao i na Designed.rs koji je uvek ispratio naše akcije. I ovim putem bi se još jednom zahvalio svima. Što se daljih planova tiče, deo Kabineta iz Švajcarske će provesti 3 meseca u Beogradu od septembra i tada ćemo realizovati razne projekte izložbe i radionice u saradnji sa Urban inkubatorom. A o svim detaljim bićete blagovremeno obavešteni.


CABINET SR:CH, Book

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services