Manasteriotti∞Marić

Manasteriotti∞Marić je zagrebački nezavisni dizajn studio koji od 2010. godine vodi dizajnerski dvojac Igor Manasteriotti i Mia Marić, diplomirani grafički dizajneri koji zajedno dele više od petnaest godina iskustva u dizajnu i implementaciji projekata za domaće i inostrano tržište. Specijalizovani su za razvoj vizuelnih identiteta i ambalaža. Često sarađuju s vodećim hrvatskim agencijama i dizajnerima na projektima iz raznih industrija. Za svoj rad višestruko su nagrađivani (Dobitnici nagrade američkog časopisa Print za najbolji portfolio Print Magazine's Portfolio Review Competition; Red Dot Design Award; Graphis Gold; Type Director's Club Certificate of Excellence; četverostruki dobitnici američke nagrade REBRAND100, itd.). 2012. godine osvojili su orden Sudnjeg dana za dizajnere godine. Njihovi radovi objavljivani su u brojnim svetskim stručnim publikacijama. Članovi su Hrvatskog dizajnerskog društva. Na trećoj Packtiivty3 konferenciji u organizaciji našeg portala, Igor i Mia su učestvovali kao predavači i članovi žirija Konkursa za najbolji dizajn pakovanja proizvoda u Srbiji. 

Razgovаrala: Ivana Srdanović
Fotografije: Višnja Jovanović; Mladen Šarić; Manasteriotti∞Marić
 

Nakon dugogodišnjeg rada u reklamnim i branding agencijiama, od 2010. delujete kao nezavisni studio Manasteriotti∞Marić. Recite nam u startu nešto više o sebi i vašim počecima. Kako je iz vaše perspektive izgledalo probijati se u Hrvatskoj u polju grafičkog dizajna i vizuelnih komunikacija.

Igor: Nakon fakulteta oboje smo počeli karijeru kao agencijski dizajneri, to je bilo ključno za naš razvoj. Agencije su, barem u to vreme, pružale dosta mogućnosti za učenje, skupljanje iskustva na malim i velikim projektima kao i napredovanje. Uvek je bila opcija odraditi posao i otići kući, ili biti vrlo aktivan, uključivati se u dodatne projekte, upijati znanja iz okoline i iskoristiti vrlo vrednu logistiku koju agencije pružaju. U tom sistemu kreativne agencije koja se bavila svim vrstama dizajna ja sam se s vremenom počeo isticati u dizajnu vizuelnih identiteta, a svoju šansu sam dobio kad sam postao Art Direktor Brandoctora, prve hrvatske branding agencije. Oberučke sam prihvatio priliku da se specijalizujem za granu dizajna koja me sve više interesovala. Kroz koju godinu pridružila nam se i Mia. U sledećih 3-4 godine, zajedno s Brandoctorovim brand konsultantima, prošli smo puno visokoprofitnih projekata, bruseći znanje, skupljajući iskustvo i vredne nagrade.

Koji je projekat za vas bio najznačajniji u samom početku, koji vas je probio i afirmisao u Hrvatskoj.

Igor i Mia: Ne bismo rekli da postoji jedan projekt koji nas je probio, niti se u ove tri kratke godine koje smo samostalno na tržištu smatramo afirmisanima. To je proces koji, kao i naša karijera dosada, ide jednim realnim, vrlo postepenim putem. Dugogodišnjim radom u agenciji navikli smo na određeni standard profesionalnosti i stekli radne navike koje smo samo nastavili nadograđivati u svom studiju. Ono što smo smatrali da se može bolje ili drugačije smo adaptirali. Prema feedbacku koji primamo od okoline, ta profesionalnost i konzistentnost kvaliteta se malo-pomalo počela primećivati i ljudi su počeli obraćati pažnju na naš rad. Zapravo, osjećamo se kao da smo tek postavili temelje za izgradnju našeg malog, specijaliziranog studija za izradu vizualnih identiteta i ambalaža.

Kako izlazite na kraj sa klijentima i probajte da nam dočarate te procese kroz koje prolazite radeći na ozbiljnim projektima za ozbiljne klijente.

Igor i Mia: S obzirom da smo na tržište došli s popriličnim iskustvom i uhodanim procesom lako smo se snašli. Godinama smo sarađivali sa svim vrstama klijenata, i dobrih i loših, pa nam niti odnosi i profesionalna komunikacija nisu bili problem. Ono u čemu nam je definitivno trebalo iskustva jest vrednovanje svog rada, prodaja i naplata. To je većini kreativaca, pa tako i nama, verojatno najteži aspekt samostalnog posla. Međutim, čim smo shvatili da ako se ne pokrenemo nećemo moći da platimo režije, vrlo brzo smo se prilagodili. Što se procesa tiče, nema velike razlike između malih i velikih klijenata: uvek na početku ide faza razgovora, istraživanja i učenja o klijentovom poslu i traženja njegove jedinstvene priče koju je zatim potrebno ispričati kroz dizajn. Sledeća faza je naravno puno skiciranja, za šta treba vremena. Često klijenti traže dizajn u što kraćem roku. Međutim kvalitetni koncepti trebaju sazreti. Jedan dan su nam genijalni, kada prespavamo shvatimo da ipak nisu. Zato je za dobar dizajn uvek potrebno ostaviti dovoljno vremena. Nakon prezentacije i prihvatanja idejnih rešenja kreće faza implementacije,najlepša ali i najosjetljivija faza u kojoj će dizajn ugledati svetlo dana.

Kako uspevate da izađete na kraj sa svim onim dnevnim egzistencijalnim problemima u poslu koje nam je donela kriza, i kako se po vašem mišljenju to može prevazići.

Igor: Samostalno smo počeli da radimo usred najgore krize, koja u Hrvatskoj još uvek traje i nismo baš optimistični da će stvari ubrzo krenuti na bolje. Naš način borbe na tržištu jest maksimalno raditi na podizanju kvaliteta i nivoa usluge, uz to jako pazeći na troškove. Puno čitamo iskustva i savete svetskih dizajnera. Shvatili smo da jedino dobri, kvalitetni projekti, oni u kojima zaista uživamo raditi, mogu osigurati da ćemo ih i dalje dobijati i na taj način graditi super portfolio. Da bismo do toga došli morali smo doneti odluku da ćemo birati i odbijati projekte. A to smo mogli jedino što manjim troškovima, štednjom i opreznošću. Kako bismo u posao ušli bez dugova ja sam prodao stan i motor, oslobodio se svih kredita. Ta strategija se uskoro isplatila pa možemo reći da smo sada zaista sretni vrstom projekata koje radimo i zaista uživamo u svom poslu usprkos činjenici da su cene dizajna dosta pale, tržište je vrlo neuređeno i svako se bori sam za sebe.

Izdvojte nam neke od značajnijih projekata koji su vam doneli najviše zadovoljstva.

Igor: Najviše volimo projekte koji su dobro implementirani, koji su u stvarnosti zaživeli onako kako smo ih zamislili. Od manjih projekata tu je vrlo uspešno pakovanje za maslinovo ulje Didino naše prijateljice Petre Despot.

Nedavno smo završili vizuelni identitet i ambalažu za Mammii, brand unikatnog, ručno pletenog nakita. Od većih projekata ističe se Heraldi, prodavnica muške mode, zatim Smartson, prvi smartphone centar u regionu čiji vizuelni identitet smo, prema njihovoj strategiji, radili za agenciju Brandoctor. Lep je osećaj šetati kroz grad i gledati svoje logotipe kako svetle na dućanima. 

Izvan konkurencije je naravno CLOX, naš brand ženskih cipela koje je dizajnirala Mia s kojim živimo 24/7.



Bili ste naši gosti na Packtivity3 konferenciji. Sada kada su vam se sabrali utisci jel biste ih podelili sa nama.

Igor i Mia: Packtivity je bio fenomenalno iskustvo. Konferencija je mala ali vrlo dobro organizovana pa joj predviđamo sve veću regionalnu popularnost. Bila nam je čast učestvovati u konferenciji u društvu gostiju iz Landora i Moodley Brand Identity-ja. Svidela nam se dobro fokusirana tema održivosti, koja bi trebala biti sve važniji aspekt dizajna ambalaže i o čemu bi svi dizajneri trebali razmišljati. Mi sve više gledamo kako smanjiti količinu ambalaže ili joj nakon korišćenja dati drugu funkciju. U samom Beogradu smo bili puno puta, a dva puta smo posetili i odlični Belgrade Design Week, uvek smo se lepo proveli pa ćemo se sigurno opet brzo videti!

Kako vama izgleda situacija u poslu u Srbiji u odnosu na Hrvatsku, i da li tu postoje neke značajne razlike.

Igor i Mia: Iskreno ne znamo dovoljno o situaciji iz prve ruke kako bi mogli pričati o razlikama. Na konferenciji smo čuli iskustva istaknutih srpskih dizajnera iz kojih bi mogli iščitati da je situacija s dizajnom kod vas dosta teža. Ono što mi vidimo na internetu, a rekli bismo i u našim radnjama, su odlična dizajnerska rešenja koja ne zaostaju za svetskim trendovima. Iz razgovora s kolegama primetili smo da su kod nas neke već uhodane stvari, poput mogućnosti eksperimentiranja s štampom, papirima i doradama, u Srbiji dosta komplikovanije a i tržište i klijentela je nešto konzervativnija. U Hrvatskoj je dizajn već dosta prisutan u medijima, imamo i dizajnersko društvo koje je dosta dobro organizovano i aktivno što sigurno pomaže popularizaciji i shvatanju vrednosti dizajna. Daleko od toga da je situacija idealna, ali pomaci se osećaju.

Jel imate neke uzore koji su uticali na vaš razvoj i izraz.

Igor i Mia: Stilski, jako cenimo "old-school" dizajnere logotipa i agencije kao što su Herb Lubalin, Stefan Kanchev, Chermayeff&Geismar&Haviv, Pentagram i sl. To su kreatori bezvremenskih ikona i znakova koji su i danas relevantni, i nama služe kao benchmark u našem radu. Poslovno gledajući, veliki nam je uzor Sagmeister Inc. (Sada Sagmeister&Walsh) koji je usprkos uspehu i slavi odlučio ostati mali, ekskluzivni dizajn studio i zadržati kreativnu nezavisnost. Tako nekako bi se i mi voleli razvijati. 

Odnos realizovanih i nerealizovanoh projekata u vašem poslu nije kriterijum uspeha rekla bih. Ali zanima me koliko ste za ovih 15 godina iskustva u poslu imali situacija da ste zadovoljni sa dizajnom koji ste uradili ali da je implementacija tih projekata bila teška, zahtevna. Tj. da li u nekom ukupnom utisku imate više realizovanih ili nereelaizovanih projekata.

Igor i Mia: Nemamo toliko problema s nerealizovanim projektima, ali s loše implementiranim da. Kvalitetna implementacija je aspekt struke na kojem aktivno radimo i o tome razmišljamo gotovo svaki dan. Rekli bismo da se tu vidi pravi uspeh dizajnera, dizajnerskog studija ili agencije. Praktično sva moć implementacije leži kod klijenta koji u startu jedino misli na cenu i brzinu produkcije.

Ono čemu težimo je da ga sa svojim iskustvom i moći uveravanja uspemo usmeriti prema pažljivijem odnosu prema svom novom vizuelnom identitetu. Cilj nam je za svaki projekat odraditi komunikaciju s izvođačima, nadzor produkcije i knjigu vizuelnih standarda - vredne usluge koje je u većini slučajeva teško primereno naplatiti. Generalno, kad god nismo bili uključeni u finalizaciju sve što je moglo krenuti po zlu, krenulo je.

Jel možete sa nama da podelite neki od projekata sa kojima ste vi bili zadovoljni ali koji klijent nije prihvatio.

Igor i Mia: Pa evo, za Osječku pivnicu (za koju smo do toga napravili redizajn svetlog i crnog piva, blagdanskog piva, Extrabrau piva, Biker piva, kao i izuzetno uspešnog svetlog i crnog Radlera) smo jako dugo radili na dizajnu novog branda, Slavonskog piva. U otprilike dve godine koliko je trajao projekat istražilo se nekoliko smerova i na desetine dorada. Etikete su u tom periodu bile dva puta odobrene, čak i otisnute u početnim nakladama, ali nažalost boce s našim dizajnom nikada nisu dospele na police već je izabrano rešenje druge agencije. Naša etiketa je imala vrlo jasnu vizuelnu priču o Slavoniji i upečatljiv dizajn kakav je u današnjem moru generičkih etiketa izuzetno važan. Bilo kako bilo, uskoro ćemo ga kvalitetno fotografisati i uvrstiti u svoj portfolio kao neprihvaćen projekat.

Na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi za budućnost.

Igor i Mia: Nedavno smo završili redizajn vizuelnog identiteta Virovitičko-podravske županije, našeg novog klijenta s kojim nas očekuje još puno posla kako bi priča kvalitetno zaživela. Zbog potrebe za dobrom prezentacijom i komunikacijom, kao i privlačenjem investicija, brendiranje regija u Hrvatskoj dobija na popularnosti.

Veseli nas što je tim Virovitičko-podravske županije s kojim radimo na projektu vrlo motivisan i proaktivan pa mislimo da će rezultati biti ubrzo vidljivi, što nažalost nije bio slučaj s ostalim hrvatskim županijama koje su pokrenule proces rebrandinga.
Uz to naravno radimo i na novoj Clox kolekciji i kampanji za leto 2014.

Pratite ih na:

behance.net/manasteriotti

manasteriotti.com

facebook.com/ManasteriottiMaric

http://clox.hr/en/

https://www.facebook.com/CLOXstilettos

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text