Laze Tripkov

Laze Tripkov je grafički dizajner iz Skoplja. Studije je započeo na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju 1996. godine, a 1998. godine, nastavlja sa studijama na Akademiji likovnih umetnosti u Varšavi. Stekao je zvanje magistra iz oblasti plakata i slikarstva 2002. godine, a tokom 2003. godine je pohađao jednogodišnji postmaster staž na Akademiji lepih umetnosti u Lođu. Kao Fulbrajtov stipendista 2003. godine inicira istraživanje o ulozi simbola i ikonografije balkanskog regiona, u kontekstu sukoba na Balkanu. Član je programskog saveta Bijenala plakata u Varšavi od 2010. godine i osnivač Skopje Design Week-a. Bio je član žirija mnogih renomiranih međunarodnih manifestacija iz oblasti dizajna. Od 2013. godine obavlja funkciju nacionalnog koordinatora za kulturu Republike Makedonije, i član je Saveta kreativnih industrija Makedonije. Laze je osnivač Asocijacije grafičkih dizajnera PLAKART i organizator istoimenog festivala u Skoplju. Profesor je na Fakultetu za dizajn i multimediju Univerziteta Donja Gorica u Podgorici. Laze Tripkov je svojevrsni dizajn aktivista. Na stalnoj relaciji Skopje - Podgorica gde predaje dizajn, Laze stvara mesta susreta, edukacije i širenja svesti o značaju kvalitetnih vizuelnih komunikacija. Vizuelno je centar njegovog delovanja, ali za razvoj svesti i društvenih, pa i svakih drugih odnosa to predstavlja početak komuniciranja. Skopje Poster Festival, Skopje Kreativa, Skopje Creative Hub Conference su centri okupljanja i razmene ideja i iskustava kreativne elite koja na ovom podneblju pokušava da kvalitet života podigne na viši nivo. Odatle i kreće ovaj razgovor.

Razgovarao: Slobodan Jovanović Coba
 

 

Kako projektovati vizuelno na razvoj svesti?

To je možda jedan od najvećih izazova, jer nije bitno koliko si dobar, ukoliko ne umeš to da preneseš. Možda si i najbolji u onome što radiš i stvaraš, ali ukoliko ne pristupaš ispravno - metodološki, onda nikad nećeš jasno pokrenuti određene moždane neurone kako bi probudio kreativnost. PLAKART - Asocijacija grafičkh dizajnera koju sam 2008. godine osnovao, trebalo je da bude pre svega taj društveni pokretač, da stimuliše razvoj kreativnosti u Makedoniji i da promoviše makedonski dizajn, mlade dizajnere i da progura umetnost u advertajzing. Preko Skopje Poster Festivala pratim i trendove, izraze određenih država, škola dizajna, i sve te fantastične ideje nose jasnu jednostavnu i direktnu poruku, imaju odličnu egzekuciju, a moje je kao organizatora, da smislim i iskoristim sve dostupne i nedostupne mogućnosti da ih približim ciljnoj grupi, potencijalnom klijentu, tebi, meni, svakome od nas…

Skopje Creative Hub Conference je bio dosta široko postavljen i senzibilizacija izvršne vlasti i donosioca odluka je bila ozbiljno zastupljena. Kakvi su tvoji zaključci? Kako se razvija situacija?

Kreativni habovi su sve popularniji u regionu. Ja ih vrlo često poredim sa OOUT / Organizacijom udruženog rada ili kako se na makedonskom kaže OOZT / Osnovna organizacija na združen trud. Svi u PLAKART-u smatramo da su habovi stari - novi način da se region opet ujedini! Oko toga smo se složili i na našem Skopje Kreativa Festivalu u septembru ove godine, a to smo i potvrdili tokom konferencije Skopje Creative Hub koju smo organizovali sredinom decembra. Imali smo fantastičnu diskusiju i radionice o tome kako projektujemo Skoplje u 2025. Svi smo se složili da moramo da razmišljamo o promenama u edukativnom sistemu – da integrišemo časove kod najmlađih koji razvijaju individualnu kreativnost. I u jednom i u drugom slučaju dobijamo pažnju vlasti. Nije to u savršenoj formi, ali funkcionišemo sasvim korektno. Najvažnije je da kreativci počinju polako da se ohrabruju i da uzimaju budućnost u svoje ruke. Na kraju - sva iskustva iz regiona i Evrope kažu da su habovi vid projekta koji ne može bez podrške lokalne i izvršne vlasti.

Skopje Poster Festival je imao jednu veoma osetljivu temu ove godine. Približi nam malo tok ovogodišnjeg festivala?

Tema festivala - "Enabled for Disabled" ili kako smo je mi preveli: “Svi za ljude sa posebnim potrebama”, je zaista bila dirljiva. Ako krenemo od toga da svako od nas poznaje bar jednu osobu sa posebnim potrebama, onda nam ni ova tema nije do kraja nepoznata, ali ipak dosta je senzibilna. Moram da priznam da sam na početku bio dosta pažljiv, odnosno nedovoljno siguran da smo dobro pogodili ovaj put sa temom. Ali, kad je server počeo da se puni sa plakatima, uverio sam se da ne postoje lake ili teške teme, već dobri i loši izazovi. Na našu adresu je pristiglo 2674 aplikacija iz 52 zemlje! To je ozbiljna cifra kad uzmemo u obzir da je Međunarodni Studentski Konkurs Plakata isključivo namenjen studentima. Posle Lecha Majewskog, Karii Piippo-a, Francois Caspar-a, Mirka Ilića, Slavimira Stojanovića, Serge Serova, u Skoplju ove godine gostovali su Peter Bankov, Paula Troxler, Gotz Gramlich, Peter Pocs, Lasko Džurovski. Članovi žirija su imali ozbiljno težak zadatak – izabrati 100 finalista u preko 4 selekcije (2 online, 1 prefinalna i 1 finalna u živo). Svaki Skopje Poster je na neki način različit, prepoznatljiv, pa tako i ovaj.
Kaja Kleśta je osvojila dve glavne nagrade za dva različita postera. Pazite, od samog početka pa sve do kraja, članovi žirija ne znaju imena učesnika, da ne bi došlo do protekcija na nacionalnoj osnovi i sl. To nas puno raduje, jer svaku godinu naučimo nešto novo od članova žirija, razvijamo se i osvajamo i demonstrujemo nove načine delovanja. Tradicionalno, posle toga usledilo je i otvaranje izložbe članova žirija, imali su prezentacije i radionice na temu: socijalni i politički plakat. Veoma važna stvar je da ove godine zajedno sa FINKI - Fakultetom informatičkih nauka iż Skoplja i profesorom Igorom Miškovskim, zajedno sa njegovim studentima, pripremamo aplikaciju za ljude sa posebnim potrebama, kako bi omogućili njihovo lakše kretanje u gradu.

Svake godine sve više ljudi učestvuje. Kako organizaciono funkcionišete?

Moram da priznam da je izazov jako zahtevan. Od 2010. godine Skopje Poster funkcioniše kao festival, jer je bilo puno aktivnosti, a neke su trajale i po mesec dana - kao Rodchenkova izložba u MSU Skopje. Svake godinu sam ponešto novo ubacivao, zato što sam smatrao da treba, ili da mogu. I tada sam shvatio da mi nismo samo konkurs, nego postajemo nešto ozbiljnije. Za 8 godina smo realizovali 56 nastupa. Više od pola je bilo izvan Makedonije. Ne uspevamo fizički da budemo svuda. Tim nam je mali, al imamo međusobno poverenje. To je naša sila. Imali smo uspone, bilo je i padova. Bilo je i manje interesovanja oko konkursa. Znate, danas imate puno konkursa gde mogu da učestvuju i profesionalci i studenti u istoj kategoriji. To je možda dobro, ali znamo da treba da postoje određene granice i ciljevi kada se nešto radi zbog kvantiteta, a ne kvaliteta. Zato mi u PLAKART-u, i ja lično se zalažem da ostanemo odani našem konceptu – only for students. Zašto? Zbog jedne jedine stvari: studentima je potrebna pomoć, promocija i mesto gde mogu da izraze svoje čiste, neisprljane ideje. Generalno, studentima nisu toliko značajni sertifikati, nego internacionalna promocija preko izložbe. Dobijaju finansijsku nagradu, a pokrivamo im put do Skoplja i organizujemo im izložbe, uključujemo ih u žiri selekciju, dajemo prostor za lični blog na našem sajtu.

Sa značajnim brojem učesnika iz celog sveta, dolazi i do pojačane vidljivosti Makedonije na specifičan način od strane jedne društveno aktivne i osetljive grupe. Koliko su ovakve akcije korisne za društvo u celini?

Svaki projekat je važan za napredak u dizajnu i u onome što radimo i u šta verujemo. Dizajn je svuda oko nas. Ne možete ostati ambivalentni na ono sto se događa oko vas. PLAKART se od samog početka trudi da preko konkretnih projekata podigne nivo vizuelne kulture u Makedoniji ali i na Balkanu – mentalni preokret iz turbo-folk agresivne komunikacije u socijalno odgovorni dizajn. Misija je globalna, ali region nam je zaista važan. Skopje Poster je promoter dizajnerskih talenata. Neki od njih su danas postali svetski dizajneri, prepoznatljivi u profesionalnim krugovima, koji ne zaboravljaju gde su napravili prve pokušaje. Naš sledeći cilj je da privučemo dizajnere iz zemlje ali i regiona da nam se pridruže u toj misiji za odgovorni dizajn. Imamo već tri regionalne inicijative i veoma značajne zaključke iż organizovanih konferencija. Step by step.

Ti si po profesiji edukator. Krećeš se na dosta širokom polju. Od svojih učenika na univerzitetu do kulturnih poslanika i šire javnosti. Kako usklađuješ ove tri široke grupe ljudi sa kojima komuniciraš?

Ako svako od nas ima potrebu da komunicira, onda je zaista značajno da nađemo zajednički jezik. Imam odličnu komunikaciju sa studentima koji žele da rade posvećeno i da se dalje razvijaju. Uvek ih podržavam i motivišem da ne postoji granica i smatram da uspevam da ih ubedim u to. Radim i verujem da zajedno možemo da se pripremimo za prave dizajnerske izazove. Što se tiče kulturnih poslanika, tamo mi je teže nego sa studentima ali trudim se da utičem da kulturni poslanici budu malo otvoreniji i da dozvole da se naše zajedničke vizije uklope. Na kraju krajeva, javnost je ta koja ocenjuje šta nam treba, pa svi moramo da slušamo glas javnosti jer „Vox populi, vox dei” – „Glas naroda, glas Boga”. Sve u svemu, dobro je ako se te reči ne pomešaju.

Dizajn je prevazišao vizuelno. Kako ga ti doživljavaš u kontekstu manifestacija na čijem si čelu?

Dizajn je sve što nas okružuje. Od samog početka čovečanstva naši preci su se trudili da „dizajniraju” sve oko sebe kako bi mogli da opstanu. Danas je to isto, ali je samo veća konkurencija i postoje formalni i neformalni načini, a i neverovatna brzina prenošenja poruka. Opet ću uzeti Skopje Poster kao primer, jer mi je to prvi i najznačajni projekat. Na početku smo imali kratku kampanju, koristili smo tradicionalne medije kao TV i radio, po mało internet. Trenutno je sve online. Dizajn dobija svoj život kada korisnik uključi više čula. Ovo może i čudno da zvuči, ali dizajn stvara zavisnost. Dakle, današnji dizajner ne może samo da projektuje koncepte, boje, materijale, već mora da integriše zvuk, miris, ukus i njihove interakcije.

Da li dizajn ima snagu da napravi promenu?

Svakako. Istorijski, mi jedino pričamo i pratimo kulturološke artefakte i tokove koji su obeležili društvo. A danas smo svedoci da socijalne mreže mogu pokrenuti, inspirisati čitav svet, upravo koristeći dizajn. Zažmurite, pa ćete videti sve te vizuelne asocijacije. To je ono što čini promenu, što manifestuje snagu. Mi to radimo sa svim projektima podjednako koje sam ranije pomenuo. Znamo puno ljudi iz regiona koji imaju energiju i motivaciju da se priključe tim vizijama za bolji Balkan, a samim tim i bolji region. 

Koje tri stvari Makedonija može da uradi da poboljša sopstveni imidž?

PLAKART od ove godine počinje novi projekat - Makedonske Dizajn Nagrade. Tako ćemo delovati podjednako na podsticanje kreativnosti, i na stimulaciju kvaliteta i proizvodnju talenata u zemlji. Mi se trenutno nalazimo u vizuelno-dizajnerskoj tranziciji, odnosno preokretu. Ono što se kod nas dešava je da svaki konkurs ili potreba za redizajnom ili dizajnom znaka, plakata, često završi kod prijatelja, ili u zamenu za tablet, a kao najbolji se pokazao feudalni model trgovine. Ja lično radim besplatno kada klijent nema para da plati moj honorar, ali veoma često znam i da odbijem klijenta. Što se tiče poboljšanja imidža - malo je pitanje kompleksno, al potrudiću se da odgovorim kratko. Za imidž imamo sve što nam treba, ali želimo da budemo kao ostali… Definitivno nam je potrebna edukacija, pomoćiće nam da pogledamo gde smo, i šta ne valja. Druga stvar je da budemo što više različiti, da podignemo samopouzdanje i da budemo spremni na kritiku i konstruktivnu diskusiju. Treća, ali ne manje važna stvar je da konačno saznamo da postoji budućnost jedino ako poštujemo sami sebe, pomažemo svima kojima je pomoć potrebna, ako pomažemo mladima i verujemo u ljubav.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services