Lazar Džamić

Preko Beograda i Smedereva do Mizerije kapitalizma
Ili o inspiraciji za upravo završen autorski rad koji svoje izvorište nalazi u dve čuvene knjige: “Affluenza” i “Influence: The Science of Persuasion”.



Za nove generacije dizajnera i onih koji se bave medijima u Srbiji Lazar Džamić može da bude i novo-staro ime. Ja ga se uvek setim, kada se pomenu prvi ozbiljni tekstovi iz oblasti marketinga kod nas, iz vremena kada smo se nesvesno spremali da jednog dana u budućnosti i mi postanemo kapitalistička zemlja (makar i u tranziciji).
Sreli smo se prvi put malo pre nego što je svojoj kolumni Advertising (p)Age koju je pisao za tadašnju Borbu objavio članak pod nazivom Dve hiljade Idiota u Muzeju 25 maj na promociji Publikum Kalendara. Te 1998 to je bilo i hrabro rečeno budući da se Milošević tek nekoliko meseci baškario u rezidenciji Maršala Tita u neposrednoj blizini muzeja. Odista, to je jedan od najbolje napisanh i potkovanih članaka o ovom art- dizajn-foto-spektakl projektu o kojem se naširoko pisalo u srpskim medijima.
Letos, posle godina od našeg poslednjeg susreta, našla sam se u Londonu i mogla da se iz prve ruke upoznam čime se Lazar u slobodno vreme bavi, kada se ne ubija od posla u svojoj uspešnoj karijeri na ino-tržištu za firmu Kitcatt Nohr Alexander Shaw u svojstvu digitalnog stratega. Nakon posete Greenwich Village-u, u društvu dve generacije Džamića, bacili smo se na Lazarov lični rad i pomalo predistorije…

Livada sa pogledom na grad London, dole Dzamici: Lazar, Dana, Ada i Mara, desno Nada na nultom meridijanu.

 

Koji su izvori bili inspiracija za tvoj rad "Arhitektura mizerije"?

Dve su knjige bile glavna inspiracija, mada je jedna od njih primarna: “Affluenza” Oliver James-a. U pitanju je popularna kritika kapitalizma i potrošačkog društva.
Jedna od vrlo interesantnih stvari u knjizi je činjenica da mnoge nerazvijene zemlje imaju mnogo veći stepen zadovoljstva životom nego ljudi u Britaniji ili Americi. To je potvrđeno kroz razne studije koje regularno rade socijalni psiholozi, neke od njih i za UN.

Počeo sam da razmišljam o tome u isto vreme kada sam počeo da čitam drugu knjigu: “Influence: The Science of Persuasion” Robert Cialdini-a koja govori o tehnikama ubeđivanja. Tako da mi se nekako složilo 2+2 i prvu skicu grafike sam uradio na unutrašnjoj korici Cialdinijeve knjige. Moj prvi radni naslov je bio “Arhitektura Mizerije” ali je Vladan Srdić, kada smo počeli da radimo na vizuelizaciji, predložio “Vožnja tvog života”, za koji mislim da je mnogo bolji naziv.

Lazarov rad: "Ride of Your Life", Ilustracija Vladan Srdić, 2010. Za uvećan format vidi link: http://www.flickr.com/photos/yusmart/5306952489/

 

Kako je tekla saradnja sa Vladanom koji je tvoj rad uobličio u grafiku?

Fenomenalno. Vladec je moj stari prijatelj i mi imamo vrlo relaksiranu komunikaciju. On je odmah shvatio o čemu se radi u ideji i počeo je intenzivno da razmišlja o tome kako da je vizuelizuje pošto je u pitanju grafika sa nekoliko nivoa hijerarhije sadržaja. Prva varijanta koju smo razmatrali je bila bazirana na molekulu, ali je Vladec vrlo brzo nakon toga kreirao metro mapu i predložio novi naziv koji je po meni bolji od mog originalnog. Iskreno, uvek mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa Vladecom jer on donosi veliku energiju i entuzijazam svakom projektu.

Koji su bili tvoji motivi za ovaj rad? Borba za ličnu sreću, iskupljenje ili šta, ne zaboravimo da ti radiš u advertajzingu te si deo tog istog lanca...

Hm, na ovo će biti teško da se odgovori. Nije toliko u pitanju moja lična strana, koliko moja realizacija da i taj slavljeni kapitalizam, posle decenije življenja u njemu, počne da pokazuje neke strane koje ga čine manje idealnim.
Da me ne shvatite pogrešno: i dalje je u pitanju najsavršeniji oblik uređivanja društva koji je izmišljen i ne pada mi na pamet da idem bilo gde drugde - posebno ne nazad u Srbiju! - ali se sve više u zemljama kao što su Engleska i ostatak Evrope (mnogo manje u Americi) postavlja pitanje da li je taj model uređenog društva održiv u situaciji globalnih kilimatskih promena i našeg potrošačkog doprinosa tome.
Grafika je na neki način pesimistična, pokazuje - koliko ja znam po prvi put na jednom mestu i u vizuelnoj formi - strukturalnu građu kapitalizma i posledice koja ta strukturalna građa ostavlja na ljude koji žive u tim društvima, kao i zašto je tako teško promeniti te navike. U suštini, ja mislim da mi jednostavno nećemo biti u stanju da brzo postanemo ljudi koji štede i ne rasipaju, zbog naših ličnih razloga kreiranih u tom sistemu ali i zbog sistema po sebi - ekonomija koja je bazirana na potrošnji mora da nastavi da troši, ili će propasti. Nasa grafika pokazuje zašto će proces promene navika, individualnih i kolektivninh, biti vrlo dug i težak. A tada će sve biti kasno.


Prva skica rada: "Road of Your Life"

 

I za kraj malo predistorije - čime si se bavio u Srbiji, kako si dospeo u London i šta tamo radis?

Telegrafski: radio kao novinar u radio Smederevu 8 godina, onda godinu dana bio direktor. Prešao u Beograd 1992 i počeo marketing i PR konsultantsku praksu. Radio za mnoge firme, nista značajno u smislu marketing inovacija, ali značajno za njih jer im je biznis porastao. U isto vreme pisao knjige, od kojih su “Marketing - fore & fazoni” i “PR - fore & fazoni” malo poznatije. Takođe, pisao kolumnu o marketing fenomenologiji - kako sam ja to nazvao – “Advertising (p)Age” za nedeljnu Našu Borbu, dok je vlasti nisu zatvorili. Sve te kolumne, plus mnogi drugi tekstovi, su kasnije skupljene u knjigu eseja pod istim nazivom. Uradio stotine marketing predavanja, konferencija i seminara širom Srbije, što mi je omogućilo da vidim i najbolje i najgore od srpskog biznisa.
Shvatio da je srpska definicija Kotlerovih 4P u to vreme bila: Pejdžer, Pajero, Plavuša, Pištolj; jedan 'biznismen' iz Niša mi je rekao da je njegova definicija marketinga 'ja tebi marke, ti meni reklamu'; konačno, morao da slušam Bogoljuba Karića kako objašnjava da on ima 'prirodan talenat za marketing: ja znam da što mi se ne sviđa, to ne valja.' Naravno, sve to je bio razlog za odlazak u London i to je bila najbolja odluka koju sam ikada doneo. Momenat je takođe bio dobar jer je u to vreme digitalni marketing bio u povoju, što mi je dalo šansu da napravim karijeru u toj novoj oblasti. I super ide! Moja knjiga “No-Copy Advertising” se pojavila u Britaniji 2002 u izdanju Rockporta. I nisam mogao da verujem da je bila prva koja je govorila o tom pristupu advertajzingu. Doživela je tri izdanja, što je ovde uspeh. Sada radim u kompaniji Kitcatt Nohr Alexander Shaw u Londonu.

No Copy Advertising, 2002. Dizajn: Slavimir Stojanović

 

Intervju sa Lazarom Džamićem i fotografije: Nada Ray

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text