Jonathan Barnbrook

Džonatan Barnbruk (Jonathan Barnbrook), savremeni dizajner, tipograf, aktivista, reditelj i muzičar britanskog porekla, biće zadužen za vizuelni identitet ovogodišnjeg Oktobarskog salona. Barnbruk trenutno živi u Londonu, gde vodi studio Barnbrook (osnovan 1990. godine). Iza sebe ima bogat portfolio pun zvučnih imena saradnika, ikona i inicijativa poput Demijena Hersta, Dejvida Bouvija, Adbusters-a, zatim manifestacija savremene umetnosti u Berlinu, Londonu, Kijevu, Los Anđelesu, Sidneju, Tokiju itd. Jedan je od 33 potpisnika manifesta First Things First Manifesto 2000, koji poziva grafičke dizajnere na osvešćenje sopstvene pozicije i uloge unutar savremenog kapitalističko-konzumerističkog društva. Potpisnik je takođe i vizuelnih identiteta brojnih niskobudžetnih (copyright-free) projekata poput Occupy London-a i sličnih društveno angažovanih inicijativa. Neretko, kao rezultat njegovog britanskog, vickastog uma, odnosno ličnog odgovora na društvene pojave u vidu poigravanja sa marginama dozvoljenog i socijalno prihvatljivog, Barnbrukov rad prate i brojne kontroverze. Karakteristična je njegova tipografska praksa, tokom koje isprva distribuiše pisma preko američkog Emigrea, da bi 1997. godine osnovao sopstvenu tipografsku kuću VirusFonts. Njegova pisma najčešće ne predstavljaju “samo” sistem slovnih znakova, već tipo-manifeste kojima autor izražava svoje lične, političke stavove ili se pak osvrće na određene društvene pojave i vrednosti (Bastard, Bourgeois, Doctrine, False Idol, Moron, Prosac, Regime, Tourette, Sarcastic itd.). Njegov rad je nagrađivan nekoliko puta, nagradama na međunarodnim konkursima poput Art Directors Club-a, Tokyo Type Directors Club-a, The New York Type Directors Club, D&AD Awards, The Epica Grand Prix. Izlagao je radove u Istanbulu, Firenci, Sidneju, Londonu.
Na projektu Oktobarskog salona, Barnbruk će sarađivati sa kustosom Dejvidom Eliotom (David Elliott). Tim povodom je sredinom januara meseca boravio u Beogradu, kada smo razgovarali o pomenutom projektu, kao i generalnom iskustvu prakse grafičkog dizajnera i puteva koje je birao ili koji su birali njega.

Intervju: Ana Radovanović
Fotografije Džonatana Barnbruka: Milovan Milenković
 

jonathan-barnbrook-milenkovic-milovan-oktobarski-festival

Kako je došlo do saradnje sa Davidom Eliotom na projektu Oktobarskog salona? Vi ste zapravo već sarađivali sa njim u Tokiju i Sidneju?

Dejvid pripada novom talasu kustosa koji shvataju važnost brendiranja izložbe, odnosno uključivanja publike. Pritom ne mislim samo na publiku koja se razume u umetnost, već i na mainstream pubilku koja ne posećuje tako često izložbe.
Mislim da je ovde slučaj da kustos bira dizajnera, pa je on izabrao naš studio. Ono što bismo želeli ovde da uradimo, jeste prezentacija izložbe u više smerova – ne samo ovdašnjoj publici, već i da skrenemo pažnju sveta na umetnost ovog podneblja.
Dejvid je ranije radio za grupu Tomato. Upoznali smo se na projektu Mori Arts centra u Tokiju, gde je radio na poziciji art direktora. Čim smo počeli da sarađujemo, odmah smo kliknuli. Shvatio sam da on razume savremeni grafički dizajn i njegovu važnost. On je i sam tvrdio da – ako nešto ne izgleda dobro, jedan vitalni deo izložbe nedostaje! Kustosi vrlo često smatraju da dela govore sama za sebe i da je njihova promocija na drugom mestu. Međutim, mislim da je ta promocija zapravo važan deo izložbe.
Dejvid i ja smo do sada sarađivali na nekoliko projekata – od Sidnejskog bijenala, preko Mori Arts centra iz Tokija, Arsenala [Prvo internacionalno bijenale savremene umetnosti, Kijev], Balagana [izložba savremene post-sovjetske umetnosti i ostalih mitskih mesta, Berlin]... i zatim na ovom ovde.

arsenale-kiev-barnbrook
Arsenale - Prvo internacionalno bijenale savremene umetnosti, Kijev


Da li ste već imali priliku da se prošetate gradom i upoznate se sa sredinom?

Šetali smo se gradom, da – ali u potrazi za sponzorstvima! (smeh) Da budem iskren, kada odem negde, ne posećujem nužno muzeje...obično šetam ulicama. Inspiracija leži uvek u tim manjim detaljima i u različitostima. Neki put te zaintrigiraju saobraćajni znaci, ili tipografija na železničkoj stanici, a možda i način na koji sunce zalazi...
Sinoć sam imao priliku da upoznam vašeg specijalistu za avangardu, Irinu Subotić. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da pričam sa njom.

Imate li već neku ideju o konceptu identiteta za Oktobarski salon?

Ono što će biti drugačije ove godine, jeste Dejvidov način rada koji je internacionalan. On je do sada radio u mnogim gradovima i državama, gde je dovodio internacionanu publiku. Ja mislim da će ove godine (u odnosu na prethodne), festival imati internacionalni fokus. Veoma je važno da na izložbu dođu i beograđani naravno, ali takođe i da se pokaže važnost srpske umetnosti i same izložbe na internacionalnom nivou.
Fokus će dakle biti na stvaranju festivala koji je privlačan domaćoj publici, ali i prikaz teme festivala koja glasi: “ljubavni zanos”.

jonathan-barnbrook-milenkovic-milovan-oktobarski-festival

Hoćete li zadržati postojeći logo, ili ćete uraditi novi vizuelni identitet?

Ne mogu da kažem mnogo o samom dizajnu. Ne zato što ne smem da otkrivam, već zato što još uvek nemamo šta da otkrijemo (smeh). Stigli smo pre samo par dana i Dejvid još uvek nije napravio selekciju radova. Koncept bi trebalo da se zasniva i na samoj temi izložbe, dok će katalog da se štampa u julu...
Veoma mi se sviđa logo Andrije Nikačevića. Mislim da je poprilično savremen. Međutim, odlučili smo da uradimo novi logo, jer je to jednostavnije.

Da li ste upoznati sa ovdašnjom situacijom i činjenicom da je mnogo muzeja zatvoreno već dugo godina – što Oktobarskom salonu daje još više na značaju? Kakva su vaša očekivanja od ovog festivala i šta mislite da ljudi odavde očekuju od vas, odnosno vašeg rada? Vi niste baš poznati kao neko ko radi “lep korporativni dizajn”.

Pa...siguran sam da galerija [KCB], očekuje fantastičan dizajn! (smeh)... Ali, ja nisam došao ovde da bih nekoga naučio kako se dizajnira. Ja nisam iz Srbije i nemam nameru da namećem moj dizajn ljudima odavde, već da ih slušam. Veoma je važna činjenica da ćemo ljudi odavde i ja zapravo sarađivati.

Srbija je dugo vremena predstavljala društvenog izgnanika. Sve do skoro je bila na margini, a to se sada menja. Sada se gleda unapred i razmišlja o poziciji unutar internacionalnog umetničkog konteksta. Ja se nadam da ću uspeti da izbalansiram dve stvari: srpsku i internacionalnu stranu i temu manifestacije.

S druge strane, razlog zašto sam ja sada došao ovde, jeste radi logistike i pregleda zgrade u kojoj će se izložba održati, kako bih video na koji će način grafika funkcionisati u tom prostoru. Izložba će se održati u Muzeju grada Beograda. To je veoma čvrsta i robustna zgrada. Neverovatan prostor! Međutim, treba osmisliti grafiku koja će biti funkcionalna unutar tog prostora. Neka delikatna tipografija se ne bi uopšte primećivala...

littlebook-barnbrook
The Little Book of Shocking Global Facts, Fiell publishing


Dejvid i ja smo odnedavno postali prijatelji – većinom zbog obostranog interesovanja za SSSR i konstruktivizam, zatim za početke avangardne umetnosti 20. veka, odnosno grafičkog dizajna. Upravo zato, kada Dejvid koristi neke citate u svom radu, ja uglavnom mogu da ih razumem odmah.

Ne bavim se korporativnim dizajnom. Ja sam neko ko radi uglavnom u kulturi. Zato, kada Dejvid koristi citate iz književnosti ili umetnosti, ja mogu to da razumem, dok neki drugi dizajner koji se pretežno bavi brendingom i sl. možda ne bi uspeo da shvati višestruka značenja tog citata.

jonathan-barnbrook-milenkovic-milovan-oktobarski-festival

Pored rada u kulturi, radili ste i u muzičkoj industirji, a već dugo se bavite i tipografijom. Koji su odnosi slobode, strukture i pravila u ovim okruženjima?

Pa, tipografija je veoma slična korporativnom dizajnu, u smislu strukture i pravila. A veruj mi da rad u muzičkoj industriji nimalo ne podrazumeva slobodu, pogotovo kada radiš za neku veliku izdavačku kuću – to ume da bude vrlo teško. Mislim da postoji sličnost u svemu tome – čak i ako se radi o izložbi sa slikama, ja želim da je ljudi posete, jer verujem u dobrobit toga da se posećivanjem izložbe utiče na čovečji život u pozitivnom smislu.
Isto tako, ako radim omot za album Dejvida Bouvija – to je zato što volim njegovu muziku i želim da je ljudi slušaju. Dakle, postoji verovanje u kulturu koja ima moć da utiče, i pokušaj dovođenja ljudi u centar te kulture, muzike i sl. Čak i kada radim moje lične projekte koji imaju veze sa politikom, postoji neka tačka gledišta u koju verujem (i želim da je podelim sa drugima).

To nas vraća na temu umetničke izložbe. Postoji jako puno praktičnih i logističkih stvari koje treba rešiti, ali i tu se radi o istoj stvari – ako radiš na ogromnoj zgradi, grafika će takođe biti velika, što znači da ćeš uticati na dato okruženje!

demien-herst-barnbrook
Damien Hirst - I Want to Spend the Rest of My Life Everywhere, with Everyone, One to One, Always, Forever, Now 


Kad smo već kod grafike – radili ste u Ukrajini i Tokiju, a sada i ovde. Da li ste razmišljali o osmišljavanju pisma (koje nije latinično) za potrebe ove ili drugih manifestacija?

Ne verujem da ću raditi novo pismo sada, jer nikada nisam radio neko ćirilično pismo. Mislim da moraš poznavati jako dobro jezik da bi mogao da napraviš tako nešto. Morao bih da naučim srpski da bih napravio to pismo! U Japanu smo uglavnom koristili zapadni alfabet, jer i oni to tako rade. U Ukrajini smo koristili jedno open source pismo.
A ko se pobrinuo za sam tretman tipografije, razlaganje reči na slogove? I ko će to ovde raditi? Imali smo pomoć od strane ukrajinske vlade. To ponekad može zakomplikovati projekat… Isto će biti i ovde, pomoći će nam dizajnerka koja radi za galeriju – Jelena [Jelena Lugonja]. Ona će se pobrinuti za naslove i sl.

newspeak-britishart
Newspeak: British Art Now, katalog izložbe


U nekim starim intervjuima koje ste dali devedesetih, kada ste tek započinjali karijeru, izjavili ste da je vaše kreativno gorivo unutrašnji bes kao odgovor na nepravdu u svetu. Da li je to i sada tako?

Sada sam mnogo stariji. Nemam više kose – to je današnja nepravda! (smeh)... Vremenom se kako stariš i perspektive menjaju. Danas je poenta u tome da usrećiš ljude. To može zvučati čudno, s obzirom da se bavim grafičkim dizajnom, ali ja sada usrećujem samog sebe, a time i one oko mene. Koliko (se) ja razumem, sreća – kao i bes, su prelazna stanja...

Kreativnost je kompleksna. Nekada je moj rad bio pretežno politički orijentisan. Nije da mi danas nije više stalo do toga, i dalje se time bavim, ali postoji takođe i želja da stvaram nešto lepo, i da (do)kažem da je svet jedno lepo mesto.

occupy-london-barnbrook
Logotip inicijative Occupy London


Imala sam utisak da u vašem radu nema mesta za lepotu kao takvu. Vaši nekadašnji radovi su bili veoma pod uticajem postmodernog, a danas su pak dosta čistiji. Da li je razlog tome upravo vaša promena odnosa sa konceptom lepote i lepog?

Nisam mislio samo u odnosu na grafički dizajn, već na lepotu u svetu, na nešto što podiže duh, što te čini srećnim kao ljudsko biće, što te uzbuđuje. Zato se bavim stvarima kao što je muzika, jer se ona upravo na to svodi. Ne može se to lako objasniti, ali kada radiš grafiku za muziku, ti dodaješ nešto tom celokupnom iskustvu duhovnog uzdizanja – gde muzika potvrđuje tvoj životni credo i u kome se identifikuješ kao umetnik.
Mislim da me je u mojim dvadesetim većinom motivisala politika. Kako godine prolaze međutim, počinješ da budeš duhovno motivisan. Pritom ne govorim o religiji, već o tome da je sam način na koji razmišljaš o sopstvenom postojanju i o odnosu sa drugima manje sebičan.

Ja sam proživeo moju krizu srednjeg doba, rastao se sa dugogodišnjom partnerkom, a zatim se posvetio čitanju filozofskog štiva u pokušaju da shvatim zašto sam ovde i sada. To je kasnije izrodilo tu jednostavnost koju si spomenula.

Većina onoga što trenutno radim sadrži veoma jednostavne oblike. Ako se oslanjaš na Maljeviča, ti oblici zapravo podrazumevaju kompleksna duhovna značenja. Sa druge strane, kvadrat je kvadrat. Ali u tome i jeste stvar – postoje višestruka značenja. Konceptualni rad je iscrpljujuć! (smeh). U odnosu na ranije, sada se više koncentrišem na eleminisanje elemenata. To je centralna ideja, koja je doduše otvorena i sklona interpretacijama.

adbusters_barnbrook
Adbusters magazin


Omoti za albume koje ste radili za Dejvida Bouvija, pre svega za albume The Next Day i ★, bili su propraćeni brojim komentarima i diskusijama u javnosti. Da li je vaša namera ikada bila da edukujete publiku o toj jednostavnoj kompleksnosti?

Mislim da sam to pokušao – pogotovo kada je izašao album The Next Day. Diskutovao sam i prepirao se sa ljudima u vezi sa njim. Ali mislim da se to na kraju završilo preteranim objašnjavanjima, a neki ljudi jednostavno nikada ne shvate suštinu...

Zapravo, ta dva albuma iako su naizlged slični, jer oba imaju veliki geometrijski oblik kao centralnu figuru (kvadrat i zvezdu), oni su drugačiji. The Next Day govori više o očekivanjima same publike o muzičaru, odnosno medijskoj zvezdi. Sa druge strane, ★ je više o emocijama i nečemu što je više u vezi sa samim sadržajem pesama. Ipak, i jedan i drugi album su svedeni na minimum. A to je upravo ono što sam kao mlad neopisivo mrzeo!

Mrzeo? Zašto?

Zato što je za mene modernizam, u odnosu na švajcarski stil koji je predstavljao aerodrome i divno uređenu grafiku izloga, u Britaniji značio kancelariju za nezaposlene, vozove koji nisu radili kako treba, strašno prljave autobuse i slično. Ja sam bio dete modernizma i mrzeo sam tu svoju istorijsku pozadinu.

biennale-of-sydney-barnbrook
17. BIjenale savremene umetnosti u Sidneju


Rekla bih da je modernizam bio isuviše hladan u odnosu na ono što sada radite. Iako su zagovarali geometrijske i jednostavne oblike, modernisti u osnovi nisu podrazumevali i dodatna značenja, a svakako ne i autorski pečat.

Ja mislim da neki ljudi jesu uspevali da iščitaju i neka druga značenja. Postoji međutim, ta ideja da je modernizam bio transparentan – ali  nije! Njegove poruke nisu ti odmah bivale jasne. Ljudska bića su kreativna ali svako od njih ima svoje izvore inspiracije. Tako neki rad koji iz 1950. ne izgleda isto kao rad iz 1970. godine, iako oba imaju karakteristike modernizma. Stoga nijedan artefakt ne može biti u potpunosti transparentan.
Pored modernizma, mene takođe zanima i filozofija Junga. On je tvrdio da postoje arhetipovi u našim snovima koji se iznova ponavljaju. Predložio je analizu oblika unutar onih koji su se ponavaljali, jer je verovao da postoje izvesna značenja koja su u nekoj vezi sa nesvesnim. Mislim da je tako nešto primenjivo i na slovne znakove.

the-next-day_barnbrook
The Next Day, album Dejvida Bouvija


Kada pogledam ★, čini mi se da upravo i stoji na suprotnoj strani od tog modernizma koji ste mrzeli? Tim pre što i pored velikih diskusija, poruka njegovog značenja uspeva zapravo da nađe svoj put do publike i kada oni nisu u potpunosti svesni tog procesa.

Postoji još nešto u vezi sa albumima Dejvida Bouvija. Ti omoti ne predstavljaju umetnost koja stoji samostalno. Ono što još uvek pokušavam da uradim [svojim radom], jeste da ubedim ljude da je to dobra muzika, čak i kada [ta grafika] nije u direktnoj vezi sa temom albuma. Ona je u vezi sa konceptom.

The Next Day je govorio o činjenici da njega nije bilo oko 10 godina [na sceni]. Želeo je da se posveti porodici. Postojalo je međutim očekivanje od njega i njegovog identiteta – jer je on Dejvid Bouvi. A to očekivanje proizilazi iz činjenice da imaš odnos sa pop zvezdom, koja međutim nema nikakav odnos sa tobom. Ipak, ti mu namećeš ono što misliš da bi on trebalo da uradi/bude. Upravo zato je mnogo ljudi bilo besno u vezi sa izgledom omota tog albuma. Oni su imali određenu zamisao o Dejvidu Bouviju, o kojoj on nije imao pojma. A to je veoma interesantno, jer je muzika subjektivna. Tako da ti ili mrziš nekoga, ili voliš nekoga...a kada mrziš nekoga, sve što on/a uradi samo potvrđuje tvoju mržnju, a kada ga voliš, onda sve njihovo potvrđuje tu tvoju ljubav prema njoj/ njemu. Sve se međutim zasniva na tebi samom, a ne na njima.

the-next-day_barnbrook2
The Next Day, album Dejvida Bouvija


Kada ste počeli da sarađujete sa Dejvidom Bouvijem, on je već bio poznata zvezda, važna vizuelna ikona koja je imala uticaja na svet. On je takođe vrlo često menjao svoj identitet. Koliko je to iskustvo bilo ugodno?

Pa, bio sam preplašen! Hoću reći – ipak je to bio Dejvid Bouvi! To je bilo moje prvo osećanje. Ali, kada ste dizajner i treba da uradite omot albuma za Dejvida Bouvija ili pak grafiku za nekog političara, imate problem jer morate biti dorasli situaciji. Morate biti jaka osoba. Međutim, na kraju je to ipak samo naslovna strana jednog albuma! (smeh).
Nije mi bilo najugodnije, bio sam uvek svestan situacije. Iako je to bio samo omot albuma, ja sam jako puno radio na njemu. Kreativnost ne dolazi nikada tako lako. Moraš puno da radiš, to je proces. Prvi put je to bio veoma bolan proces. Zapravo je i drugi bio bolan, međutim iz potpuno drugog razloga – jer nas je Dejvid napustio. To je bio ogroman šok. Mislio sam da će biti besmrtan, zbog uticaja kojeg je imao u kulturnoj sferi, koji je bio mnogo veći od njega kao ljudskog bića.

Jonathan-Barnbrook_David-Bowie_Blackstar_album-cover
The Blackstar, album Dejvida Bouvija


Već ste javno govorili o vašem odnosu kao većem od uobičajenog odnosa klijent-naručioc. Kako je izgledao rad sa njim?

Mi smo bili saradnici. Ne mogu da kažem da smo bili prijatelji, niti da me je zvao na večeru kod svoje kuće. Bili smo u konstantnom kontaktu preko e-maila. On je bio jedna od najljubaznijih osoba sa kojom sam sarađivao. Šokirala me je njegova ljubaznost i poštovanje. A nije morao da bude takav, jer je bio Dejvid Bouvi. Mislim da je on prosto bio takav – dobra osoba. Bio jako duhovit i vrcav. Kada mu se nešto sviđalo, on bi vam rekao, a kada nije – opet bi vam rekao. Zapravo, imao je dosta poverenja u mene, puno puta.

Jonathan-Barnbrook_David-Bowie_Blackstar_album-cover-
The Blackstar, album Dejvida Bouvija


Koliko su njemu bile bliske vaše ideje o konstruktivizmu, Maljeviču i sl.? Kako je tekao taj proces?

Raditi omot albuma je vrlo slično brendingu. Zato smo iskoristili veliku zvezdu – kako bi se istakla. Veliko je takmičenje među svim ostalim vizuelnim porukama. Mi bismo obično preslušali album. Nekada putem Skype-a, nekada bi mi poslao kopiju. Poslednji put sam išao do Njujorka, kako bismo slušali album zajedno. Onda bismo pričali o albumu. Ne bismo pričali o pojedinačnom značenju svake pesme. Pričali bismo o ideologijama – univerzalnim idejama koje su činile osnovu. The Next Day je nastao tako što mi je on poslao sliku samog sebe sa rečima: „Uradi nešto sa ovim.“ Tako sam počeo da razmišljam o njegovoj slici, o načinu na koji se ona pojavljuje u medijima i šta to podrazumeva. S druge strane, sve u vezi sa ★ je bilo u vezi sa tonom muzike. Nisam znao da će on umreti, nije mi rekao da je imao rak, niti bilo šta slično. Međutim, bilo je očigledno da je album veoma mračan. Od prve note koju sam čuo, mogao sam da vidim, da osetim da govori o smrtnosti. U tom duhovnom smislu, album je bio veoma mračan, interesantan i divan. Zato smo iskoristili crnu boju. Međutim, njegovom smrću sve je dobilo potpuno novi smisao. Mi smo iskorisitli crnu boju, zvezdu...

blackstar-barnbrook-bowie
The Blackstar, album Dejvida Bouvija


Koji su vaši naredni planovi i projekti, pored Oktobarskog salona?

Pa, želeo bih da se posvetim onim stvarima za koje zaista imam volju da radim! Možda sam postao star (smeh), ali zaista želim da uživam u radu. To znači manje komercijalnog posla. Ja nisam sam u studiju, pa mogu sebi da priuštim da se malo povučem. Takođe ni rad za Oktobarski salon neće biti samo na meni, u studiju postoji još 4-5 osoba koje će se baviti time. Imam još neke planove, ali ih ne bi za sada ništa objavljivao o tome.

jonathan-barnbrook-milenkovic-milovan-oktobarski-festival

Da li razmišljate o profesorskoj karijeri? Već ste držali mnoge radionice.

Volim da držim radionice, ali ne vidim sebe u profersorskoj ulozi na „duže staze“. Počeo sam da pišem neke spise o dizajnu. Ali ne one priručnike o dizajnu, previše ih je! Nešto pre o filozofiji dizajna, kako bi ljudi shvatili zašto stvaraju. Čini se da dizajn postaje sve komercijalniji, ali je takođe i fragmentisan. Sa jedne strane je skup tema uži, a opet postoji više prilika za bavljenje onim što nas zaista zanima. To je poprilično kontradiktorno.

barnbrook-bible
Monografija The Barnbrook Bible

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services