Irena Kilibarda

Irena Kilibarda je arhitekta i dizajner iz Beograda. Studirala je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, realizovala je mnogobrojne projekte enterijera. Njeni projekti objavljivani su u renomiranim časopisima i na svetskim blogovima koji se bave arhitekturom i dizajnom. Osnivač je arhitektonskog i dizajn studija D signed By. Svoj prvi proizvod iz oblasti industrijskog dizajna, Oled lampu „LAMPED“ izlagala je na mnogim svetskim dizajnerskim smotrama među kojima su London Design Week 2010, IMM Cologne 3D Design Talents 2011, Qubique Berlin 2011, Salone Satellite 2011, Light&Buiding-Luminale 2012, Salone Satellite 2012 i Paris Design Week 2012. Na smotri talenata Salone Satellite 2011, za dizajn ove lampe Irena je dobila treću nagradu u kategoriji Oprema za kancelariju i rasveta, na najprestižnijem svetskom sajmu nameštaja u Milanu 2011. godine. Na ovogodišnjoj Pariškoj nedelji dizajna, po pozivu organizatora, učestvovala je sa svojim najnovijim lusterom „OBRANCH Oled Chandelier“ koji je trenutno jedini luster na svetu koji može da dočara transparentnost Oled sijalica. Njena rešenja su inovativna, i tehnološki revolucionarna. 

Razgovarala: Ivana Srdanović
Fotografije: Ana Kostić
 

Oled lampa LAMPED je tvoja prva lampa iz 2010. godine prezentovana tokom Londonske nedelje dizajna. Ona se zbraja u jedno od deset prvih inovativnih dizajn rešenja na svetu za najsavremeniju tehnologiju osvetljenja OLED (organic light emitting diodes) čija je realizacija trajala dve godine i specifična je pre svega po svojim dimenzijama i funkcionalnosti. Široka je 5cm, a debela samo 5mm i predstavlja inovativno rešenje upotrebe tako tanke oled sijalice. Kako si došla do ove ideje, opiši nam tehnologiju i proces nastanka ove lampe.

Ideja za LAMPED lampu je nastajala verovatno duže vreme ali nesvesno. Jedno veče  sam premorena od dana provedenog na gradilištu legla da spavam, nisam mogla da zaspim i slika lampe mi je bila pred očima. Skicirala sam je te večeri i od tad počela da razrađujem ideju. Uvek sam smatrala da je osvetljenje bitno pri projektovanju enterijera kao i eksterijera. Boja i intenzitet svetlosti je ono što čini prostor toplim ili hladnim nebitno koju kombinaciju materijala i boja koristili. Kao neko ko je tokom početka studija crtao ručno, lampa Tolomeo Artemida mi je bila zakačena sa leve strane stola. Stalno sam imala potrebu da je pomeram da bih imala dovoljno svetla na mestu gde u tom trenutku crtam.

Dobila sam ideju modularne lampe kod koje svaki modul sadrži svetlosno telo i gde su moduli povezani zglobno. Prva skica lampe je bila linearna visilica koja bi se koristila iznad radnog ili crtaćeg stola. "Linearna", tanka, ne kao bitan dizajnerski detalj u prostoru, već samo površinski izvor svetlosti. Počela sam da tražim izvor svetlosti koji će mi omogućiti da realizujem lampu od 5mm debljine i tada sam otkrila OLED tehnologiju. LED mi nije bio zanimljiv jer je u pitanju tačkasto osvetljenje, ne površinsko, i zbog potreba hlađenja nisam mogla da dobijem debljinu od 5mm za dovoljan intenzitet svetla koje bi služilo za čitanje.

Tek par sajtova je postojalo te 2008. godine, na kojima ste mogli nešto da pročitate o ovoj tehnologiji kad je reč o osvetljenju. Prvi prototip Oled lampe koji je tad izašao dizajnirao je Ingo Maurer, i u tom modelu su sadržani Osramovi Oled paneli. Počela sam da istražujem, kontaktirala sam razne firme (Osram, Philips, GE..) i jedini koji su mi odgovorili bili su naučnici Fraunhofer IPMS Instituta iz Drezdena, koji su mozak tehnologije, i dalje najnapredniji. Tu je krenula naša saradnja.

Kako si uspela da ostvariš tako uspešnu saradnju sa partnerima u ovom projektu, kompanijama Frauhofer IPMS (The Frauhofer Institute for Photonic Microsystems) iz Drezdena i Wikodema, Radebeul, Nemačka? Kompanija Frauhofer IPMS je bila zadužena za OLED sijalice, a Wikodema za mehanički deo lampe i kablazu. Ispričaj nam nešto o ovoj saradnji. 

Naučnicima Fraunhofer IPMS Instituta je moja ideja bila jako zanimljiva a i potrebni su im dizajneri, kao u ovom slučaju ja, koji će promovisati i koristiti njihov izum. Oni su državni nemački institut i ne bave se prodajom već pronalaženjem. Dokazala sam se u trenutku kad sam dobila nagradu za dizajn u Milanu 2011 godine. To mi je omogućilo da odem korak napred zajedno sa naučnicima i napravim OBRANCH luster, predlog Fraunhofera da iskoristim najnovije i trenutno jedine u svetu Oled transparentne panele 33x33cm Tabola Destruct.

Saradnja sa Wikodemom, mašinskim inženjerima koji rade na proizvodnji zglobova i aparata/alata različitih tipova, je došla preko preporuka Fraunhoferovih zaposlenih. Sa Wikodemom saradjujem od sredine 2009. godine i planiram da nastavim saradnju jer su fenomenalna ekipa nemačkih inženjera! Pre početka priče sa Wikodemom probala sam da ostvarim izradu prototipa prve lampe sa ljudima iz Buck-a kod nas kao i sa Arkadijom/Vertigo Bird, ali ni jedna firma u tom trenutku nije bila u mogućnosti ni da dođe do Oled panela, ni da radi sa ovom tehnologijom zbog nepoznavanja materije.

Šta te je opredelilo da nastaviš u ovom polju i da nakon samo godinu dana izbaciš i lampu “LAMPED2”, a ove godine i luster “OBRANCH”, koje su već počele da osvajaju stručnu svetsku javnost iz oblasti dizajna rasvete?

Proces proizvodnje prototipa tj. usavršavanja lampe LAMPED i dalje traje. Od 2009. godine kada smo krenuli u rad na prototipu bilo je dosta eksperimentisanja, promena i nepoznanica oko napajanja, električnih konekcija, proizvodnje posebnog dimera koji može da radi sa Oled tehnologijom osvetljenja, dosta prilagođavanja tehnologiji i ulaganja. Konstruktivno lampa nije menjana - onako kako sam je rešila takva je i danas što se tiče aluminijumskog kostura i maski. 

Zglobove na lampi smo usavršavali i još uvek ih usavršavamo. Jako komplikovana stvarčica i ako ne izgleda možda tako, koju smo prepravljali i isprobavali skoro pred svaki i u toku svakog sajma. Prvo smo imali kabl koji je prolazio kroz sam zglob, što se pokazalo nepraktično pri velikom broju ponavljanja obrtanja okruglog zgloba - zglob funkcioniše kao kuk ili rameni zglob kod čoveka. Trenutno zglob prenosi el.energiju preko +- metala u svom centru čime je olakšano i rasklapanje modularne lampe. Pored navedenih problema koje je trebalo razrešiti, to se jedino moglo postići vremenom i razradom prototipa. Oled paneli su često imali svoje probleme - nestabilnost, treperenje, loš intenzitet jednog panela u odnosu na druge pa je i Fraunhofer IPMS zajedno kroz naš prototip eksperimentisao da bi danas imali panel koji je stabilan i koji od ove godine poseduje sertifikat.

Šta su ti do sada donela izlaganja na svetskim dizajnerskim smotrama i nagrade koje si dobila?

Mislim da treba stalno izlagati, stalno ići korak napred i stalno biti prisutan i u toku zbivanja na svetskoj dizajnreskoj sceni. Kada ste redovni na sajmovima počinjete da budete deo ekipe mladih ljudi koji će sutra predstavljati svetski dizajnerski vrh. Mnoga lepa druženja i uspomene, ali i iskustva.

Pored izložbi dizajna, moj novi luster OBRANCH se izlaže i na stručnim sajmovima i simpozijumima od strane Fraunhofer IPMS Oled tima, naravno pod mojim imenom i imenom moje firme. Jedna takva izložba je bilo i Luminale tokom Light&Building Frankfurtskog sajma osvetljenja ove godine, gde je OBRANCH izazvao veliko interesovanje kod posetilaca.

Pozvana sam takođe na učešće u simpozijumu o Oled osvetljenju koje organizuje  PLDA (Professional Lighting Designers Association) i Inovation Fab-a iz Eindhovena, što mi je jako velika čast. Među najvećim stručnjacima današnjice iz Japana, Nemačke, Holandije, Kine izlažem svoju dizajn-stranu iskustva u radu sa Oled tehnologijom osvetljenja.

Šta je po tebi najvažniji aspekt procesa rada na ovakvim rešenjima i u čemu najviše uživaš?

I pored vremena i jako puno rada i koncentracije potrebne za realizaciju ovakvog dizajn-tehnološkog proizvoda kao i ulaganja koja ni malo nisu nebitna, iskustvo koje pokupite od svih tih stručnjaka, zaluđenih naučnika, doktora nauka u svom domenu, i ono kroz šta vi kao neko ko je do tada radio enterijere morate da prođete da bi uopšte bili u stanju da napravite dovoljno dobar industrijski dizajn je nezamenjivo. Najzanimljivije, meni lično, je to što moje lampe vezuju novu tehnologiju (koja će tek zaživeti) i dizajn u jedno.

Koliko se rad na arhitektonskim projektima i dizajnu enterijera razlikuje od rada na jednom konkretnom objektu industrijskog dizajna, kao što su tvoje lampe? Od čega se bolje živi? 

Nedavno mi je jedan moj kolega sa fakulteta rekao da mi se divi jer uspevam da radim ono što volim i kako napokon neko može da živi od dizajna. Morala sam da ga razočaram - daleko je od toga da ja živim od dizajna, pogotovo što radim na nečemu što će mozda biti isplativo tek od 2015 godine. Sva ulaganja u razradu prototipa, sajmovi i izložbe, špedicije i nova lampa i luster su tu zbog arhitekture. Arhitekturom, tj enterijerom zarađujem za dizajn i samo za dizajn...:). Imala sam sreće od osnivanja svoje firme 2008. godine da sam konstantno imala posla, više ili manje, ali se stalno nešto radilo.

Da li možeš da uporediš to što se radi napolju sa onim što je trenutni trend kod nas, ako je poređenje uopšte moguće iz tvog iskustva?

Trenutno radim veće projekte za inostranstvo nego po Beogradu, što mi donosi mogućnost napretka u sferi industrijskog dizajna. Rad u Beogradu se veoma razlikuje u odnosu na rad sa Englezima, na primer. Klijenti kod nas vas angažuju da bi sa vama pili kafu, družili se za male pare koje vam daju na kašičicu u kešu, nikako ne uplatom na račun, (a vi imate firmu da bi vam plaćali na račun), da bi se takmičili sa vama ili isterivali nešto što ne mogu da isteraju kod kuće ili na poslu. Ne razumem da li su arhitekti tu zbog neke fore ili zbog svog iskustva, i da li klijenti angažuju nekoga da im radi jer je jeftin ili zato što imaju poverenja u istog. Takođe, pravi enterijeri da bi se radili potrebno je dosta novca, a kod nas ga na žalost nema u većini slučajeva. Industrijski dizajn meni lično dođe kao nešto lepo što zavisi u najvećem delu od mene, kao ventil i odmor od arhitekture u kojoj zavisite od klijenta, preprodavca, nabavljača, prevoznika, zidara, limara itd...



Ti imaš i veliko iskustvo sa arhitektonskim projektima i projektima enterijera, na kojima osim u Beogradu radiš i na drugim kontinentima. Na čemu trenutno radiš?

U Beogradu imam par stambenih enterijera koje trenutno radimo u D signed By, od kojih jedan trenutno izvodimo sa našom ekipom majstora. Pripremamo se za početak arhitektonskog projekta jedne kuće na Voždovcu, kao i enterijera iste. Pored toga, radim projekat enterijera hotela jednog novog lanca koji će se graditi i rasti po anglofonoj Africi. Zanimljiva stvar pored toga što je enterijer javnog objekta u pitanju, je i to što je modularan. Sobe sa kupatilima se proizvode u fabrici engleske firme situiranoj u Kini blizu Hong Kong-a, u kontejnerima. Tako završene se kasnije na licu mesta slažu kao lego kockice u čeličnoj konstrukciji. Fenomenalno iskustvo, profesionalni odnosi klijenta i celog tima inženjera i arhitekata iz Engleske. Pomažem ocu oko nekih njegovih projekata, tj. rešavam rasvetu i delove enterijera poslovnih objekata ovog puta u Ekvatorijalnoj Africi već duže vreme. To su uglavnom agencije, banke i administrativne zgrade. Trenutno radimo na dovršavanju projekta rasvete, plafona i podova Societe Generale Banke. Jedan najvećih i najmodernijih projekata centralne Afrike trenutno, Malabo Gate koji je takođe posao mog oca, projektovan zajedno sa timom arhitekata, inženjera iz Beograda je nešto zbog čega ću uskoro morati da se preselim na neko vreme u Afriku zbog nadzora izvođenja završnih radova i projekta enterijera. Zgrada je površine od 86.000m2, poslovni deo čini kula od osamnest spratova kancelarijskog prostora sa pet zvezdica, hotel-kula od osamnest spratova, pripreme za hotel od pet zvezdica, ostalo-tržni centar, bioskop, restorani, banke, garaže itd...Pričaću više o ovome kad budem imala konkrentno i opipljivo da vam pokažem.

Otkrij nam koji su ti planovi i kakva je budućnost tvojih lampi?

Planovi za lampe: sledeći sajam za koji unapred znam da ću učestvovati jeste još jedanput, poslednji put, izložba u sklopu Salone Satellite 2013 u aprilu. Trenutno mi je luster OBRANCH izložen u Hanoveru u selekciji za IF Product Design Award. Ne očekujem tu nagradu, ali učestvujem jer je bitno učestvovati! Planiram da sledeće godine/2014 napravim sa mojim saradnicima manju proizvodnju LAMPED podne i LAMPED2 viseće lampe jer već duže vreme me kontaktiraju ljudi sa željom da ih kupe. Takođe, par dizajn galerija je zainteresovano za LAMPED. OBRANCH luster će za sada biti izlagan na sajmovima dok se ne dobije sertifikat na providnim Oled panelima i dok ne postanu stabilni za prodaju. Najverovatnije je 2015. godina vreme kada ću izbaciti nešto sasvim novo OLED, ali to neću sada da otkrivam.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services