Davor Gromilović

Davor Gromilović je vizuelni umetnik iz Sombora. Rođen je 1985. godine, osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu nakon čega upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu gde na departmanu likovnih umetnosti, završava osnovne studije slikarstva 2010., a potom i master studije crtanja 2012. godine. Kao umetnik, najviše se bavi istraživanjem na poljima slike i crteža, a njegovo stvaralaštvo pored toga sačinjava i rad na muralima, grafikama, dizajnu odevnih predmeta i umetničkih fanzina. Od 2008. godine imao je 9 samostalnih i preko 40 grupnih izložbi. Njegovi radovi se nalaze u nekolicini umetničkih kolekcija a objavljivani su u mnogobrojnim knjigama, magazinima i fanzinima sa područja Balkana i Evrope. U svojim narativnim radovima često se oslanja na kulturu Balkana, narodnu umetnost, bajke i muziku, kao i na lična iskustva i posmatranja sredine u kojoj živi. U njegovim delima neizostavno je prisustvo mašte, unutrašnjeg sveta i višeslojnih refleksija iz kojih razvija svoje ideje. U Galeriji Remont Davor Gromilović večeras 12. maja u 19 časova tvara izložbu "Kristalizacija". Povodom ove izložbe uradili smo intervju sa Davorom Gromilovićem a izložbu možete pogledati do 30. maja 2014. godine. Izložba obuhvata trideset i četiri rada u medijima slikarstva, grafike i crteža. Kustoskinja izložbe je Amalija Stojsavljević, istoričarka umetnosti.

Razgovarala: Ivana Srdanović
Ilustracije i fotografije: Davor Gromilović, Maja Bosnić
 

Krećeš se u različitim medijima slikarstva, grafike, ilustracije, dizajna. Šta je tvoje primarno polje izražavanja, i čemu najviše težiš kao autor.

Mislim da sve proizilazi iz ideje, pa samim tim i ta svestranost u radu. Primer, kada imam neku ideju obično mi se sam medij nameće, neke stvari funkcionišu i u sklopu slike, grafike, dok imam radova koji najbolje prolaze kao motiv na odeći, najčešće majicama. Svakako, ima ideja koje trpe više različitih medija. Primarno polje istraživanja je definitivno vizuelna umetnost. Trenutno sam najviše usmeren na sliku i crtež, moguće iz razloga što mi je na tom polju dopušteno potpuno da se izrazim kako želim i da se igram koliko god potrebe za time imam. Kada si sit jednog medija uzmeš pa radiš nešto drugo što ti prija, pa se opet vratiš.



U tvojim radovima dominiraju motivi koji u nama posmatračima bude one najdublje uspomene iz detinjstva: puno životinja, bajkovitost, začudnost. U čemu nalaziš polazište, i koji su tvoji izvori inspiracije.

Drago mi je kada čujem da neko potvrdi/oseti to što nose radovi u sebi, onda znam da sam uradio pravu stvar. Kad god se pokrene priča oko izvora i šta je to meni inspiracija mogu ti slobodno reći da ima više različitih izvora. Spomenula si da se krećem u više različitih medija, moguće da je to razlog. Naravno, jedan od primarnih izvora jesu i stvari koje su donekle definisale moje detinjstvo, onda tek sfera moga interesovanja danas. Neko dešavanje na kojem sam bio prisutan, stvari koje svakodnevno uočim tokom šetnje gradom, razmišljanja, informacije koje mi privuku pažnju, nekad mi klasična muzika dobro posluži kao okidač. Glupo mi je reći da mi je sve izvor, nije, jer selektujem šta mi je više potrebno. Prošle godine tokom letovanja sam uradio seriju od 30tak crteža, posle smo te radove iskoristili za knjigu. Ukratko, više izvora je u igri.

U najavi za tvoju izložbu u Remontu, istoričarka umetnosti Amalija Stojsavljević navodi da ćemo videti jedan deo tvojih radova, kako kaže „mikro seriju u odnosu na konstantno i kontinuirano umetnikovo istraživanje svog unutrašnjeg bića u koliziji sa agresivnom i neizvesnom svakodnevnom realnošću”. U kojoj meri te kao umetnika upravo ta naša svakodnevica obuzima, nadahnjuje, uznemirava ili ohrabruje.

Mislim da je Amalija vrlo jasna. Ima dana kada ti se stvari čine veoma daleko, a opet isto tako i blizu, i lako. Sve to utiče ne samo na mene, već verujem na mnoge ljude iz ove sfere. Kada pogledam par godina u nazad, onda tek shvatim da se čovek ipak može izboriti, samo je do njega samog koliko je spreman na poduhvat koji je stavio pred sebe. Moraš da znaš šta želiš.

Realno i nadrealno u tvom delu? Pojasni nam iz autorskog ugla ovaj dualitet koji je prepoznatljiv na tvojim radovima.

Svako od nas ima svoj unutrašnji i spoljašnji svet. Sukob oba i sukob sa svakim posebno. Gde je granica? Verujem da su mnogi bili u prilici da uoče stvari koje su im nezamislive, da su se ipak desile. Osoba sam kod koje je kreativni deo veoma vezan za maštu, a sa druge strane moraju postojati stvari i obaveze od kojih ne možemo pobeći u realnom svetu, van stvaralačkog dela. Samim tim gledam da to prenesem na svoje radove i sukob te dve strane. Posmatram ih kao deo mene, nešto što ternutno daje celinu.

Najviše se baviš istraživanjem na poljima slike i crteža, ali tvoje stvaralaštvo pored toga sačinjava i rad na muralima, grafikama, dizajnu odevnih predmeta i umetničkih fanzina. Reci nam malo više o tvom pristupu, alatima, metodama i razmišljanjima kada stvaraš kroz druge medije.

Jedno iskustvo nadopunjuje drugo. Iskreno, nisam ni sam siguran kako je to krenulo. Mogu samo da ti kažem, da kada dobijem ideju, uvek razmišljam kako bi je realizovao i koji medij bi bio najbolji za nju. Stvar je vise nego jednostavna, trebaš da prepoznaš i da je dobro usmeriš, realizuješ. Dobr deo mog rada se zasniva na razmišljanju, idejama koje zapisujem, posle selektujem. Tako nastaju i neke ideje koje odleže i po par godina, pa se realizuju. Nazvaću to nekim radnim dnevnikom, gde povremeno zapisujem ideje, razne beleške, korisne informacije, kombinacije boja iz palate koju koristim i razne druge stvari. Pored toga imam obično sveske u kojima radim skice, više usmereno na vizuelna rešenja nego na ideju. Dobar deo stvari koje sam realizovao ove godine su na takav način zapisane pre godinu, dve.

Bio si deo ekipe koja je prošle godine u okviru Muzeja ulične umetnosti u Zagrebu oslikavala zidove stare Vojne bolnice. Ispričaj nam nešto o tom iskustvu.

Ivana Vukšić je sa MUU zaista napravila sjajnu stvar u Zagrebu. Vojna bolnica je poprilično velika, tako da je svaki umetnik mogao naći mesto koje mu odgovara. Dosta učesnika je iskoristilo sobu za svoj rad, tokom razgledanja cele bolnice kao posmatrač shvatio sam da je svako odabrao prema svom senzibilitetu šta mu odgovara. Neko je radio stepenice, neko sobe, hodnike…Tokom tih 7 dana, koliko sam ja tamo bio, mahom sam vreme provodio u bolnici, realizovao sam 5 radova od kojih su dva na drvenim površinama. Bilo mi je drago što sam bio u mogućnosti da na licu mesta upoznam razne autore, da popričamo, a Linnch i ja smo uradili zajedno jedan zid, to je bio ujedno i poslednji rad koji sam tamo uradio. Ivana se zaista potrudila da nam tamo bude više nego dobro.


Fotografija: Maja Bosnić


Kada sam te upoznala u Herceg Novom, na Festivalu Sinestezija nisi mi ostavio utisak zbunjenog, rastrojenog mladog umetnika, već fokusiranog, vrednog “vojnika”. Kako bi ti najbolje opisao sebe kao autora.

Nisi jedina koja mi je to rekla, tako da moguće da sam zaista takav. Posmatrajmo to ovako, ako me je neko pozvao na festival ili da radim na nekom drugom projektu, onda tu nema mesta za gubljenje ili zbunjenost. Pripremiš sebe da kad dođe taj trenutak ti budeš spreman i fokusiran na to što radiš. Ne vidim sebe kao nekog ko stvari prepušta slučaju. Možda bi trebalo da sam opušteniji u tom smislu. Ne bih sada da ti pričam koliko vremena provodim u svom studiju/radnom prostoru. Dešava se da mi bliski ljudi kađu da odmorim malo jer je praznik, a ne da tada sedim i radim. Dok ja to na sledeći način gledam, hajde da završim ovo što radim jer sledeća ideja me već uveliko čeka. Stvari ne treba siliti, ali ako ti nešto prija onda to i radi.

Imao si već dosta samostalnih i grupnih izložbi, radovi su ti objavljivani u raznim knjigama, magazinima i fanzinima. Da li uspevaš da živiš od svoje umetnosti ili moraš da radiš i neke druge stvari.

Pre koju godinu sam radio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, bio sam asistent na crtanju. To me je ipunjavalo u toliko što sam prenosio stečeno znanje, ali nisam imao dovoljno vremena da se izrazim koliko sam imao potrebu. Sada mnogo više vremena posvećujem radu. Sve ima svoju težinu, lako nije, ali nije nemoguće.

Tvoje interesovanje za fanzine postoji još iz tinejdžerskih dana, a i danas si aktivan u izradi art fanzina i jedan si od osnivača ZBIR fanzina. Reci nam o tom aspektu tvog umetničkog izražavanja.

Zbir je krenuo sasvim spontano, sakupio se jedan broj autora dok sam bio u Novom Sadu i povremeno smo radili fanzine. Posle smo odlučili da se to zove Zbir i da povremeno kad smo u mogućnosti radimo na njemu. Sada trenutno završavamo treći broj i planiramo još neke mini fanzine u sklopu Zbira. Spomenuću nekoliko ljudi koji su tu od samog početka: Miroslav Dajč, Igor Matić, Sergej Tucakov, Mirko Žarković, a priključilo se još nekoliko ljudi poput Nemanje Nikolića, Uroša Pavlovića…

Na čemu trenutno radiš, i kakvi su ti planovi?

Trenutno razmišljam o budućim radovima, želim da proširim novu seriju, da je još razvijam, vidim da tu ima još dosta prostora u koji nisam ni zakoračio. Pored toga imam još nekoliko projekata koje bi tek trebalo realizovati i za njih će biti potrebno dosta vremena. Planovi su mi da pređem u veći prostor kako bi mogao lakše i više da radim. Dogovorene su još neke izložbe, tokom leta sam u Istri, tačnije Vodnjanu na Boombarstick festivalu, radim mural, postoji ideja za publikaciju koja će obuhvatiti širi pregled mog rada i lično se nadam da će ta ideja biti realizovana. Radim paralelno još neke stvari, nek vreme samo pokaže, možda je tako bolje.



Koje emocije najviše želiš da komuniciraš kroz svoju umetnost? I koju emociju bi voleo da ponesemo sa tvoje izložbe „Kristalizacija“.

Kada stvaraš radove poput mojih, vremenom, tokom izlaganja i razgovora sa ljudima uočiš da svi imaju svoju sferu interesovanja. Primer, neko obraća pažnju na segmente, neko uživa samo u palati boja, a ima ljudi koje privlače potpuno drugačije stvari – dnevnici, skulpture, itd.  Tako da sami radovi bude u ljudima razna razmišljanja i to mi se dopada. Nisam do sada izlagao nešto što je poput "Kristalizacije" i ne razmišljam previše unapred o reakcijama, više sam usmeren da to bude onako kako sam zamislio. Neki mi kažu da sam našao sebe, a ja mislim da se još uvek tražim. Naravno, nadam se da će izložba proći dobro.

Pogledajte video poziv na izložbu "Kristalizacija" Davora Gromilovića

Kristalizacija from Igor Matic on Vimeo.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services