Antipod Studio

Antipod Studio osnovan je 2007. godine, nakon dugogodišnje saradnje Branka Nikolića, Petra Savića i Milana Stefanovića. Ovaj studio se bavi multidisciplinarnim projektima u poljima arhitekture, dizajna nameštaja i enterijera. Aktivni na domaćoj dizajn sceni, učestvovali su na brojnim događajima i izložbama kao što su Young Serbian Designers, Redesign Your Mind, Belgrade Design Week, BINAGhost Project. Do sada su realizovali uspešne enterijere i proizvode u saradnji sa kompanijama Telenor, Simpo i Simpo-Šik, kao i niz enterijerskih projekata privatnih stanova, drugih prodajnih objekata ili festivalskih prostora. Više puta su izlagali na salonu nameštaja u Milanu. Među njihovim najzapaženijim projektima su Ethic Chair, Vime hoklica, Trokut, sto Moon, sofa Big Bertha kao i modularni stolovi i sedenje za potrebe festivala Resonate. Studio Antipod je 2012. godine dizajnirao modularni radni sto Iskra koji se od tada koriste u coworking prostoru Nove Iskre, a sa Petrom, Brankom i Milanom razgovarali smo o dobrom produkt dizajnu povodom njihove nove saradnje sa Novom Iskrom na razvoju domaćeg brenda FOLKK koji je upravo lansiran. Za FOLKK su dizajnirali jedan od prva četiri proizvoda u ponudi ovog dizajn brenda - multifunkcionalni tanjir PLATO koji je na raspolaganju u pet različitih modela (O, P, Q, X i Y), a svaki od njih u tri opcije drveta.


Razgovarao: Saša Arsić
Fotografije: Folkk, Studio Antipod, Saša Arsić, Lumina Images, Ana Kraš
 

Petar Savić, Branko Nikolić, Milan Stefanović. Fotografija: Saša Arsić



Vaša profesionalna saradnja je počela dosta rano. Da li je to bio neizbežan izbor nakon fakulteta - osnivanje samostalnog studija, s obzirom na situaciju u arhitektonskoj struci, ili ste počeli da  sarađujete već tokom studija?

Nije bilo tako strašno. Bilo je posla, pa smo krenuli nekako spontano. 2006. godine smo počeli ozbiljnije da radimo zajedno, ali smo sporadično radili neke freelance poslove već tokom fakulteta. Tih 2006. i 2007. godine definitivno je bilo posla. Uglavnom su to bili enterijeri, možda poneki dizajnerski posao. Imali smo saradnju sa Simpom, to je bila prva prilika da radimo sa predstavnikom industrije, i poneki projekat ambalaže. Ali uglavnom enterijeri, to je glavna stvar kojom se bavimo.


Enterijer privatnog stana, Antipod Studio


Pored enterijera, uvek ste se bavili i nekim proizvodima. Da li ste obično dizajnirali proizvode za enterijere na kojima ste radili, ili je to bila odvojena aktivnost?

To je bio čist entuzijazam. Nije nama bila namera da se fokusiramo samo na enterijere, ali jednostavno nije bilo prostora u okvirima produkt dizajna, nije bilo proizvodnje. Radili smo mi na različitim konkursima ili nekim projektima iz lične motivacije. Bilo je i nekih uspeha kada su nagrade u pitanju, ali je to uvek podrazumevalo finansijki minus i naš veliki entuzijazam.


U turn chair&Clean mirror


Nije bilo realnih situacija, kao što je na primer ova u kojoj smo se našli u saradnji sa FOLKK-om, ili u nekim drugima projektima. Sa druge strane, sva ta aktivnost nam je jako pomogla da se za nas čuje, najviše zahvaljujući Ghost Project-u i Mikseru. Koliko god da su ti projekti bili ograničeni u konkretnim dometima u tržišnom smislu, jako su značajni jer je cela jedna nova generacija dizajnera dobila otvoren prostor za afirmaciju.


Vime hoklica
 

Da li ste razvoju proizvoda pristupali jer ste želeli da napravite nešto svoje, ili zbog nedostatka ponude na tržištu, komada nameštaja i drugih elemenata koji su vam bili potrebni za enterijerske projekte? U kom trenutku jedan takav mali projekat postaje proizvod?

Činjenica je da mi, na kraju dana, imamo gomilu proizvoda na kojima smo radili. Oni su uglavnom izašli iz tih situacija. Ali je bitna razlika to što kada razrađuješ proizvod za jedan enterijer, taj proces traje jedan dan. Ako, sa druge strane, razvijaš koncept za serijsku proizvodnju taj proces je u najmanju ruku višemesečno putovanje. Proizvod postaje proizvod kada mu staviš cenu i negde ga oglasiš, počinješ da juriš neko tržište. Mi smo se uglavnom zadržavali na tome da uradimo nekoliko prototipova koji bi se našli u enterijerima koje smo projekovali.


TROKUT modularni stičići. Fotografija: Ana Kraš


Dosta vaših kolega, a posebno mlađi dizajneri, imaju aspiracije da razvijaju svoje brendove, da pokušaju da uspostave neku biznis logiku i stalnu dostupnost svojih kreacija na tržištu. Naravno, jako retko to može stići do nivoa serijske ili industrijske proizvodnje, ali makar kao projekti u manjim zanatskim serijama. Da li ste i vi o tome razmišljali, da sakupite sve svoje projekte tog tipa pod jedan brend?

Uglavnom jesmo razmišljali o tome. Ali smo sada, kroz rad na FOLKK proizvodima, upravo shvatili da je to idealan primer zašto mi to zapravo ne treba da radimo. Ako praviš brend, treba da se baviš brendingom. Zatim je potreban marketing za taj brend i onda se baviš marketingom. Malo ko može da se bavi svim tim aspektima, a posebno dizajneri. Naravno, ima onih pojedinaca koji možda jesu u stanju da to urade, ali najčešće neće dobiti dobar proizvod. Može da se stigne do nekog “galerijskog” nivoa, ako pričamo o našem, domaćem tržištu koje faktički ne postoji. Slaba je tu perspektiva. Možeš da postigneš nešto ako živiš i radiš na entuzijazam, ali doći do bilo kakvog profita ili makar održivosti je vrlo nezahvalno. Zato se i mi nalazimo u tim situacijama svojevrsnog kanibalizma. Radimo enterijere, i onda paralelno radimo na proizvodima koji nas sve vreme teraju u minus, ako posmatraš to sa poslovne strane. Mi ne gledamo tako, pa to vidimo kao neku vrstu hobija.


Enterijer Salona5


Imali ste prilike da radite i sa većim proizvođačima, kao što je Simpo. Da li ste bili razočarani, ili ste naučili do tada nepoznate stvari?

To je opet drugi ekstrem. Ako smo nešto naučili, to je da budemo pragmatični. Mislim da je to razlog zbog koga i dalje radimo, a mnoge naše kolege su “zatvorile radnju”. Retko se pojavljuju projekti kao što je FOLKK. Radiš različite stvari i nalaziš neko zadovoljstvo u njima. Sa Simpom je bilo manje-više očekivano iskustvo. Nekoliko godina smo radili za njih produkt dizajn za koji smo bili plaćeni. Već to samo po sebi deluje čudno za srpske uslove. Bilo je tamo i nekoliko ljudi koji su imali neopisivu dozu entuzijazma, i verujemo da je zato napravljeno nešto dobro, barem dva dobra projekta. A njima su ti projekti na kraju krajeva napravili neki posao.

Koliko vam je i da li vam je bitan zanatski pristup, da li imate neki poseban afinitet prema tome? 

Zapravo u tom smislu nemamo posebne fokuse. Važno je da je proizvod dobar. To je suština, sve drugo je na neki način sporedno. Predavanja Konstantina Grčića su posebno zanimljiva u tom pogledu, kada govori o tim stvarima. Mi na žalost ovde više nemamo pravu industriju, ona nikada nije ni zaživela u pravom obliku. Danas svi vole stolice i nameštaj iz šezdesetih i sedamdesetih koje su pravljene kod nas i sve to lepo izgleda, ali se vidi da je u pitanju bio diktat države. Kao i u arhitekturi. Finci su, na primer, bili evropski dizajn gurui tog vremena i svi su se ugledali na njih. Zato je i naš nameštaj bio takav...

Da li vam deluje da skorija aktuelizacija ručnog rada i zanata dolazi iz nekog zasićenja masovnom produkcijom, ili samo još jedan trend koji se ciklično javlja?

Jedno vreme je neo-barok bio popularan. Pa sada imamo sreću da je nešto drugo. Pomalo je i dosadno da se u različitim periodima ljudi oduševljavaju određenim tendencijama. A dobar dizajn nije trendovska stvar. Ako napraviš zaista dobar dizajn, on će na kraju biti popularan i dobro će se prodati. Dobar dizajn obično diktira trend, a zatim sledi gomila parafraza sve do nekog novog komada koji postavi novi standard. Postoji nekoliko dizajnera koji kada izbace komad, a onda gomila ljudi počinje da radi “na istu temu”. Trend je jednostavno sastavni deo ovog posla. Na tebi je koliko ćeš mu se prepustiti. Ima dizajnera koji su najbolji u tome da interpretiraju neke od tih trendova, često i cinično.  


Petar Savić, Milan Stefanović, Branko Nikolić. Fotografija: Saša Arsić


Šta su po vama ključni elementi dobrog, izuzetnog proizvoda koji prevazilazi trendove?

Tehnološke revolucije su najviše pravile tu razliku. Grčić, opet, uvek pomera granice kada sa nekom kompanijom ubaci sasvim novu tehnologiju u priču. Taj dizajn se toliko razlikuje od svega ostalog zato što otvara jedno novo polje mogućnosti, a ti periodi uvek donose i dobar dizajn. Svi ključni dizajni tokom 20. veka su imali taj aspekt pomeranja granica, ti proizvodi su uvek razotkrivali nove tehnologije. A nakon toga nastupa trend, i svi počinju da surfuju na istom talasu. Ako pogledamo sadašnji trenutak, produkt dizajn je vezan za neke hi-tech sfere i sve se mnogo brže pomera. Nema vremena za upoznavanje sa predmetom ili iskustvom, za doživljaj. Informacije su sažete, pažnja je sužena. Zapravo je vrlo neprijatno u današnje vreme raditi ove stvari kojima se mi bavimo.

Nezahvalno je reći šta neki proizvod određuje kao dobar. Jako kratko traje kontakt sa njima, a sa stanovišta kupca ili korisnika jednostavno je previše svega, i sve je dostupno. Sve je postalo vrlo lokalno, a istovremeno taj pojam nije ni blizu svog nekadašnjeg značenja. Produkt dizajn se po svojoj prirodi oslanja na tržište i prodaju, i samim tim se tome prilagođava. Proizvod mora da ostvari neku zaradu. A sve je teže proceniti šta može biti uspešno, i pored svih fokus grupa i drugih metodologija istraživanja. Možda ćeš sa nečim promašiti, ali ćeš iz te ideje izvući neki drugi proizvod... Ne postoji način da sa sigurnošću pretpostaviš ishod. Treba imati hrabrosti i dovoljno podataka da bi se došlo do prave odluke.


Folkk Plato, Antipod Studio. Fotografija: Saša Arsić 


U svetlu svega toga, kakvo vam je bilo iskustvo radeći sa Novom Iskrom na proizvodima za FOLKK brend? Radili ste već na sličnim poduhvatima, ali oni su retko bili zaokruženi pravim izlaskom na “retail” tržište i takvom vrstom testa uspeha nekog dizajna.

U slučaju FOLKK-a je bio sasvim drugačiji motiv u pitanju. Kada radiš na projektu bez previše ulaznih podataka, zapravo radiš neku vrstu studije na temu koju si sam sebi zadao, nešto što te inspiriše. To jako retko može da ima komercijalnu potporu, jednostavno se ne razmišlja o tome. Ako je mnogo više preodređenih uslova, drugačije se i pristupa poslu. Kada si mlad i radiš na ovakvim stvarima - sve je jako bitno. Nemaš ni svest o tome da radiš nešto što je tvoj posao. Kako raste iskustvo raste i uticaj posla. Kada sve to dođe na svoje, trebalo bi da si pronašao kakav-takav balans. Ali ni mi, ni ekipa koja je radila na razvoju FOLKK-a kao brenda zapravo ne možemo da znamo da li će i koliko takav jedan projekat biti uspešan na tržištu. Bilo je i oslobađajuće iskustvo, jer nam je data sloboda da izbacimo rešenje koje osećamo kao pravo.


Folkk Plato, Antipod Studio. Fotografija: Lumina Images

 

Zašto ste se odlučili za drvo? Da li vam je to na neki način omiljeni materijal?

Mislim da nemamo omiljeni materijal. A bilo bi jako teško da se napravi od kamena (smeh). Šalu na stranu, kontekst Srbije je nešto što svakako određuje. Često ne možemo po mesec dana da nađemo majstore koji mogu da izvedu pojedine radove za naše projekte, jer njih više jednostavno nema. A sa drvetom se kod nas i dalje puno radi bez obzira na situaciju. Stolari su istovremeno najspremniji da isprobaju različite stvari. Drvo kao materijal ti sam po sebi pruža takvu mogućnost.


Folkk Plato, Antipod Studio. Fotografija: Lumina Images

 

Kakva je bila saradnja sa Milanom Blagojevićem, čovekom koji je zadužen za izradu drvenih FOLKK proizvoda u svojoj porodičnoj radionici u Loznici?

To nam je puno značilo. I kada odeš u fabriku imaš tehnologa koji ti postavlja neke granice. Te granice su važne, a naša težnja je da uvek hodamo što više po ivici, da pomerimo granicu i izvučemo maksimum iz izvođača ili majstora na koji ni on sam nije bio spreman. Moraš da budeš pragmatičan. Nekada moraš da prihvatiš sugestije i ograde, jer iz tog okvira takođe mogu izaću fenomenalni rezultati kojima se nisi nadao. Sa Milanom je u svakom smislu bilo zadovoljstvo sarađivati.


Stolar Milan Blagojević za Folkk. Fotografija: Saša Arsić


Koliko ste posle svega zadovoljni rezultatima u odnosu na proces? Da li razmišljate o tome u kojim će se kontekstima naći proizvodi koje ste dizajnirali, ili bi više voleli da time budete iznenađeni?

Zadovoljni smo, i to je to (smeh). Zapravo nam se ne sviđa da razmišljamo o tome. Ko god da kupi Plato - super. Možda bismo voleli da ga za neko vreme vidimo kako se koristi za neku potpuno drugu svrhu, nešto što niko od nas nije mogao da zamisli.

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services