Andrija Kovač

Od grafičkog dizajnera, preko snimatelja, do autora koji trenutno kroz video eseje najviše prenosi svoja interesovanja i senzibilitet - Andrija Kovač - "kreativac" čiji su profesionalni i lični, intimni put u stalnom kontrapunktu.


“Ja sam u filmske vode ušao sasvim slučajno. Ako bolje razmislim, od kako znam za sebe, stvarao sam neki vizuelni sadržaj. Prvo web dizajn, pa grafički dizajn, fotografije, sada najviše video… Nisam sebe nikad smatrao rediteljem ili videografom, ali storytelling i potreba za oblikovanjem i izražavanjem estetike koja me inspiriše se najbolje sreću možda baš u toj funkciji i u tom mediju.."

Lost in New York

“...Lost in New York je moja distopijska vizija grada u koji se često vraćam. Film bez konkretnog narativa koji atmosferom i kroz metaforu priča priču o megalopolisu koji truli”

Za fotografiju se zainteresovao taman kada su se pojavili prvi priuštivi digitalci i kako za sebe kaže, deo je generacije u koju je seamlessly ušla tehnologija.

“Kad sam imao 14-15 godina, u Herceg Novom u kom sam odrastao, imao sam kul ekipu. Još smo u srednjoj svi bili online i počeli da se bavimo web dizajnom, tako da za mene tada uopšte nije bilo dileme čime ću da se bavim, bilo je samo pitanje gde.”



Grafički dizajn je završio na Fakultetu tehničkih nauka, a paralelno s tim, radio je u Egzitu kao art direktor i sa još nekoliko ljudi je osnovao Dizajn Zonu, jedan od prvih hub-ova za dizajnere.

“Radio sam, pa sam bio na faksu, pa sam uveče opet radio, guarana, ujutru opet vežbe da ne propustim, pa Egzit, putovanja, koncerti… hiperaktivnost od kako znam za sebe. Posle Egzita nekoliko godina i stotina namenskih projekata za klijente - Share konferencija, puno žurki i festivala, kreativna direkcija u agenciji HNS koju sam osnovao sa par prijatelja...”

  • I kako si se onda prebacio na video?

Opet je tu tehnologija bila presudna, došao je trenutak u kom su fotoaparati počeli da snimaju slično kao filmske kamere, a ja sam bio tu već u poslu, imao kontakte, imao viziju, i nešto opreme, i kao - okej, hm, fotoaparat - snimam, aha montaža - premier, after, pa gledaj filmove, čitaj knjige, uči od najboljih... self-edukacija koja traje i realno neće nikad prestati. Ali definitvno, sve to što sam radio na početku karijere je uticalo mnogo na mene, i doprinelo je tome da sada mogu da budem nekako siguran u sebe i u sve što radim i da imam strpljenja.

 

  • Kako to misliš?

Pa nekako, kao mlađi sam bio u hajpu oko svega, na sto strana, i osećao sam da je sve to što radimo mnogo važno, kao, mi pravimo festivale, promovišemo alternativnu muziku, ne znam, kao da ja menjam svet… Mislim da je dobro da imaš neke takve aspiracije kada si u tim godinama. Sada umem da stanem ako treba, da se malo usidrim. Mislim da je za velike stvari potrebno vreme. 

Letos sam bio skoro tri meseca na Adi Bojani, na plaži sa surferima, vozio sam kajt. Imao sam intenzivan početak godine, obišao sam pola planete u par meseci.. I onda šator, plaža, knjige i život na moru. Gledaš vetar i gledaš ljude oko sebe. Fotografisao sam, sklapao kockice za novi film o surfu. 

Uopšte ne razmišljam o tome šta od te priče želim, samo znam da imam nešto intimno što sam doživeo jer sam proveo vreme sa tim ljudima i na tom mestu. Sada mi je još potrebno vreme i fokus da probam to da ispričam na pravi način. To je možda nešto što nisam umeo ranije - da napravim distancu - mislio sam da kad nešto počneš treba što pre i da zatvoriš.


 

"Oduvek sam se mučio multitaskujući između više različitih projekata, i to mi je stvaralo određenu nelagodu, ali što sam stariji više shvatam koliko je umetnost življenja i stvaranja upravo u tome da od tog spektra stvari koje te sačinjavaju napraviš nešto što je meaningful na bilo koji način. Da satkaš svoje životno iskustvo u bilo šta što ti ispunjava vreme, ili što ispunjava tebe.

Za mene su inspiracija granice ljudskih aktivnosti, ljudi koji vuku stvari napred, oni koji nešto rade prvi. Na svim frontovima."

“I dalje osećam da sam u fazi širenja svojih interesovanja, tek polako uviđam neke paralele sa stvarima kojima sam se ranije bavio, sa “prošlim životom”... Sa detinjstvom isto, odrastao sam na moru, tako da odnos sa morem, planinom, prirodom... Generalno neki opservacijski pristup, sada najviše estetski utiče na moj rad i deo je baš najdubljeg sentimenta”

Zajedno sa Vladimirom Miladinovićem Pikijem i Nemanjom Babićem čini filmski kolektiv Panorama Films. Većinu projekata za klijente radi upravo u tom sastavu i snimanja su ih odvela na sve delove sveta. Često snimaju u Dubaiju, bili su deo zvanične documentary ekipe za najveću trku dronova na svetu - World Drone Prix Dubai.

Takođe su deo video produkcije događaja kao što je World Government Summit koji ima za cilj da okupi istaknute ljude iz celog sveta, različitih profesija, i da otvori teme koje su relevantne za budućnost čovečanstva.

World Government Summit Teaser

“Dubaji nam je puno pomogao da se pozicioniramo. Imali smo zaista veliku privilegiju snimajući tamo - izvode nam na intervjue od po pola sata direktno iz sale sa keynote govora ekipu baš zajebanih futurista, profesora, javnih ličnosti.. Robert de Niro, Forrest Whitaker, pa osnivač Wired-a, pa Nil Degrasse Tyson, Will.I.Am, Malcom Gladwell… i još desetine drugih. Imali smo super razgovore s njima i neverovatno je iskustvo raditi stvari na tom nivou”.

“Zapravo, ako se osvrnem samo godinu dana unazad, lista stvari koje sam radio je jako široka i šarena - od ekstremnih sportova svuda po Balkanu, do modnih editorijala i po nekog muzičkog spota u Americi, nacionalnih parkova u Srbiji, NGO projekata svuda po Evropi.

Divna je privilegija putovati toliko i snimati ljude koji imaju šta da kažu i pokažu.”



“Takođe, imamo višegodišnju kolaboraciju sa SHARE fondacijom - Share se bavi jako važnim stvarima u ovom trenutku - ljudskim pravima na internetu u najširem smislu - kako društvo treba da bude bolje uz pomoć tehnologije. Prirodno je da sarađujemo, jer smo deo Share inicijative još od početka, sa još mnogo divnih, sposobnih, upornih, talentovanih i vrednih ljudi”.

Share Labs - “A Dialogue on the Facebook Algorithm” - sniman je ove godine, tokom hakerskog retreat-a u Perastu, u organizaciji SHARE fondacije.

“Retreat je bio u jednom velikom manastiru, i okupio je cyber forenzičare, eksperte za digitalnu sigurnost, hakere, pravnike, aktiviste, novinare...  Agenda je bila vrlo ozbiljna - od artificial intelligence-a do strateške litigacije u vezi sa ljudskim pravima na internetu. Mi smo iskoristili priliku da snimimo film o velikim istraživanjima Share Lab ekipe u vezi sa Facebook algoritmima. Filmovi prate opsežne autorske tekstove Vladana Jolera i Andreja Petrovskog koji su objavljivani all over the place - Wired, Guardian, Times."

  • S obzirom na to da radiš projekte iz različitih sfera - moda, esktremni sportovi, muzički spotovi… Kako se pripremaš za svaki od njih?

Volim da uđem duboko u suštinu projekta koji me čeka. I nikad ne prihvatam projekte koji ne odgovaraju mom senzibilitetu. Obzirom da je moj zadatak da interpretiram nečiji rad i da ga prikazujem kroz svoju vizuru, moram da razumem sta je nekome primarni drajv, ako je to sport, zašto neko voli taj sport, šta je to što je suština priče… Provedem vreme s tom osobom, probam taj sport, uđem u taj svet, puno stvari ima koje oblikuju svaki svet, od estetike, žargona, trenda, evolucije... isto tako i sa modom, znaš, nekako želim da baš disektujem tu osobu sa kojom radim, šta je to u estetici tog brenda, šta je to što je zanimljivo, šta je emocija koju taj brend želi da iskomunicira sa publikom i da onda vidim da li ja mogu svojom estetikom negde da se nadovežem. Baš mi je to važno.
Imam tu sreću da ne moram da radim ništa što mi se ne radi. Ako sam ja inspirisan i pored sebe imam ljude koji rade super stvari i slično se osećaju - to je to - ja sam apsolutno srećan sa tim čime se bavim.

“Puno je u tim nekim sportovima koji su meni važni, tog osećaja bestežinskog stanja - i na bordu i na bajsu i na penjanju i na skijanju i na kajtu, uvek je suština u toj finoj liniji između između balansa i neukroćene sile, i svi sportisti to vrlo konkretno opisuju, svako iz svog ugla. Mislim čak da se to lako može preslikati i na život. To je momenat kada misli prestaju i kada se prepustiš bestežinskom osećaju slobode, jedinstva, kada si prepušten instinktima i svom telu, kada si deo nečeg većeg, nazovimo to kako god želimo. Popularno se često koristi reč “flow” i flow je ono što jurim i lično i u poslu."

  • Osnovna stvar koja sputava flow je strah. Kako se nosiš s tim kad treba da probaš nešto novo?

Pa možda to ima veze s tim što u meni postoji ogromna želja i motivacija da se stalno krećem, da idem napred. Svaki zalogaj je veći od prethodnog, neću da istu stvar uradim više puta. To me oslobađa od straha i tera dalje i - why not, probaš jedno pa iz tog jednog primeniš nešto drugo što znaš, pa na treće. Sva ta iskustva se brzo krenu uplitati i umrežavati. Mislim da je došlo i takvo vreme, alati su nam dostupni - može sve da se proba, uzmeš probaš, pa ako ti se svidi, furaj. Mora da bude zabavno, mora da te “radi” ali mora da bude i izazov, inače bi bilo dosadno.

Teaser za kratki film Alma Mons

  • Dakle, bitan ti je progres tj. to da se stalno ide napred - pa šta bi ti bilo napred u ovom trenutku, koliko to promišljaš?

Mislim da je promišljanje jako važno. To valjda dolazi i odlazi u ciklusima. Isto tako, pored promišljanja, meni lično je važno i planiranje. Planiram da u narednom periodu ozbiljnije shvatim sebe kao autora koji će skrenuti pažnju na neke priče koje se ne čuju često, a da paralelno sa time dodatno učvrstimo naš kolektiv kao ozbiljnu, globalno relevantnu video produkciju.

 

  • Naklonjenost tehnologiji vodila te je od medija do medija. Koliko svaki od njih utiče na tvoj način razmišljanja i sam sadržaj?

Trenutno sam u fazi da pokušavam da medij i alatku stavim u drugi plan. Upravo zbog toga mi je teško da se definišem - jer trenutno stvaram i u oblasti fotografije, filma, VR-a, dizajna. Želim da radim na projektima koji imaju isti senzibilitet i autorski pečat bez obzira na medij u okviru kog se konzumiraju. Najviše mi prija kada mi bliski ljudi (inače moji najveći kritičari) pomenu kako prepoznaju moje radove zbog atmosfere, osećaja koji im budi. Tehnologija mi dosta pomaže, i zaista sam entuzijasta u tom smislu, ali trudim se da mi tehničke novotarije nikada ne budu ispred ideje, pa mi je samim tim najveći izazov da probam da trku za atrakcijom stavim u drugi plan i fokusiram se na ono što je suština.

 

Razgovarala: Milica Blagojević
Fotografije: Andrija Kovač
Fotografije Andrije Kovača: Nemanja Knežević,  Radoš Ružić, Vladimir Miladinović Piki

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text