Ruska avangarda u Beogradu

Izložba Ruska avangarda u Beogradu je otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, 24. decembra 2015. godine i trajaće do 28. februara 2016. godine.

Izložba je otvorena povodom obeležavanja stogodišnjice nastanka Crnog kvadrata Kazimira Maljeviča. Autorke izložbe su kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska.

Izložba obuhvata 117 radova umetnika (slike, crteži, ilustracije za knjige, skice kostima, primenjena dela, idejni nacrti arhitektonskih zdanja) iz perioda konstruktivizma, suprematizma, produktivizma i drugih ruskih avangardnih pokreta.

Izložba je upotpunjena kolekcijom iz Narodnog muzeja Beograda, zaostavštinom Ljubomira Micića koju čine radovi Arhipenka, Kandinskog, Lisickog i Kozinceve – Erenburg.

Kolekcija je bila sastavni deo prve Zenitove međunarodne izložbe nove umetnosti.

Ruska avangarda kao i svi avangardni pokreti nije homogena, a umetnost oslikava sociopolitički život ljudi u periodu u kojem nastaje.


Manifesti Crnom kvadratu


Crni kvadrat, i stogodišnjica njegovog nastanka predstavlja datum povodom kojeg je i izložba Ruske avangarde u Beogradu otvorena. Crni kvadrat ima korene u transformaciji kubofuturizma ka suprematizmu.

Ruska avangarda - Russian avant-garde from Museum of Yugoslav History on Vimeo.

Kubofuturistička grupa okuplja važna imena ruske avangarde, a sam termin eksplicitno upućuje na forme spajanja kubizma kao prvog “modernog” pokreta i futurizma – ideje progresa. Sam kubofuturizam, nije stilski jedinstven niti postoji jedan kubofuturistički manifest.

Prema rečima Natalije Gončareve ,,Kubizam je dobra stvar, ali ne sasvim nova. Skitske 'kamene babe' i obojene drvene lutke koje su se prodavale na vašarima - takođe su dela kubizma.” Njena dela govore o brzini preko transparentnih sredstava, ipak ne izostavljajući dečji duh primitivizma. 

U radovima Ivana Kljuna već od 1915. godine vidimo naznake konstruktivizma i njegovi pejzaži već pokazuju kako se slikarstvo okreće materijalu.


Ivan Kljun, Suprematizam, 1916
 

Sam Maljevič je započeo svoj rad u kubofuturizmu. Krajnje geometrizovane forme koje su različito bojene gradeći neke metalizirane površine.


Čajnik, Kazimir Maljevič


Suprematizam počinje sa operom ,,Pobeda nad Suncem'' koju rade Kručonih, Majtušin i Maljevič 1913. godine. Opera se sastojala iz dva čina i šest scena. Deset godina kasnije El Lisicki u analizi opere iz 1923. godine govori o operi kao proslavljanje tehnoloških mogućnosti čovečanstva, i vidi operu kao jedan multimedijalni projekat. Za Matjušina, ova opera predstavlja pobedu nad prošlošću. Kostime i scenografiju za operu, Maljevič je izveo u duhu kubofuturističkog i zaumnog realizma. Ideja suprematističkog crnog kvadrata nastaje baš tada, 1913. godine kada Maljevič radi petu scenu, drugi čin za koju stvara kvadrat presečen dijagonalno, kao konačnu pobedu nad Suncem.


Tatljin, portret Maljeviča


Tek u decembru 1915. godine, na izložbi '0.10' izlaže suprematističku sliku govoreći: „Ja sam se preobrazio u nulu forme.” 0.10 je poslednja futuristička izložba kao nulto mesto koje predstavlja novi početak svega. Broj 10 je označavao predviđen broj umetnika – učesnika na poslednjoj izložbi (finalni broj učesnika je 14). Ono što suprematizam razlikuje od ideje konstruktivizma je odsustvo uključenosti posmatrača.

Svoje interpretacije suprematizma daju Ivan Kljun - poigravajući se sa kontrastnim bojama i jednostavnim geometrijskim formama, Nadežda Udaljcova i Aleksandar Vesnin. Ljubov Popova je stvarala svoja dela iz dinamičnih slojevitih ispresecanih površina ''slikarske arhitektonike''. U grafičkom dizajnu jedan od prvih primera supermatizma su korice za časopis Internacionala umetnosti Alekseja Morgunova.

Ruska avangarda u Beogradu from Mladen NIkolic on Vimeo.

 

Počeci konstruktivizma se vezuju za Tatljinovo delo ,,Spomenik trećoj internacionali'' i konstruktivizam u početku teži preovladavanju granica slikarstva i skulpture. Kao takav avangardan pokret, on ima uticaja na sve -izme koji dolaze kasnije i mnogi umetnici i dan danas preuzimaju nasleđe konstruktivizma težeći mašinskoj estetici i duhu mašinskog doba. Konstruktivizam menja odnos umetnika i dela, umetnik više nije samo umetnik već konstruktor novog vremena. Tada konstruktivizam ulazi u drugu fazu poznatiju kao Produktivizam. Umetnik teži da doprinese potrebama celog društva. Cilj ovakvog konstruktivizma je izlaženje u susret materijalnim potrebama proleterijata, čiji akcenat nije stvaranje političke umetnosti već njena socijalizacija.
Konstruktivizam se ogleda u nefiguralnim predstavama umetničkog dela, nema reference na realan svet, suština je geometrizacija umetnosti - ovde potpadaju brojni Rodčenkovi radovi šestarom i lenjirom koji brišu umetnika kao autora. Produktivizam se prati od Tatljina do Rodčenkovih prostornih konstrukcija. Umetnost se sada prikazuje kao polje za propagandu novog društva. U ovom trenutku umetnici smatraju da prethodni građanski model nije adekvatan u post-revolucionarnom proleterijatu i da treba da se izmeni.

U okviru produktivizma rade Varvara Stepanova koja prelazi u produktivizam u sferi modnog dizajna (koji oštro kritikuje) i grafičkog dizajna. Smatra da socijalizam treba da uništi modu i stvara skice za kostime u tom duhu – kako muške, tako i ženske. 
Ljubov Popova preuzima izgled zapadnjačke mode, ali ga osmišljava na jedinstven način, minimalizovano i jednostavno za krojenje.


El Lisicki- horizontalni soliter-arhitekstonska utopija


Kada govorimo o ruskoj avangardi, treba pomenuti i PROUN koji se vezuje za umetnika El Lisickog. Proun je skraćenica, odnosno akronim za Projekat afirmacije novog. Individualna interpretacija Maljevičevog supermatizma od kojeg ga razlikuje trodimenzionalnost. Po profesiji matematičar i arhitekta, El Lisicki je učio kod Marka Šagala i značajan je zbog upotrebe fotomontaže. Radovi El Lisickog donose eliminaciju prostora po horizontali ose. To što je bio matematičar i arhitekta je duboko ukorenjeno u njegovim radovima koji su matematički proračunati i gde su predstavljene razne vrste aksonometrijskih projekcija. Krajem 1922. polako ulazi u trodimenzionalan prostor i na kraju stvara u Berlinu PROUN sobu i time prelazi sa slikarske na materijalnu kulturu. 


Arhipenko, dve žene


Postavka izložbe je upotpunjena kolekcijom Narodnog muzeja u Beogradu koju čine dela Arhipenka, Kandinskog, Lisickog  i Kozinceve-Erenburg. Ova kolekcija je zaostavština Ljubomira Micića, osnivača časopisa Zenit koji je 1924. godine organizovao gore pomenutu izložbu. El Lisicki je dao naslovnu stranu u duhu Prouna za časopis Zenit br. 17-18, gde meša ćirilicu i latinicu. Upravo zahvaljući Zenitu i dvobroju časopisa iz 1922. godine poznatom i kao Ruska sveska, a koji su uredili upravo Ilja Erenburg i El Lisicki, prvi put su na ovim prostorima predstavljeni akteri i ideje ruske avangarde.

Pripremila: Nikoleta Marković
Fotografije: Aleksandar Anđić

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services