Oda zrelom modernizmu

I-Prlincevic-01

Izložba slika "Moda i film", Ivane Prlinčević, otvorena je 23. februara u Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac.

autorka teksta: Jadranka  Ahlgren


Na izložbi je predstavljeno tridesetak radova, slika i crteža, od kojih većina ima za temu  estetizovane kadrove iz filmova Alfreda Hičkoka, 1890-1980 /Alfred Hitchcock, engleski filmski režiser/. Odabrani kadrovi su iz dva filma: "Vrtoglavica" i "Drž'te lopova", snimljena 50-tih i 60-tih godina prošlog veka. Ovi filmovi su izabrani zbog svojih kolorističkih kvaliteta. Prvi, zbog mističnih senki i tamnih boja, shodno priči u filmu, a drugi, zbog jakih, sjajnih boja sunčanog Mediterana, pošto se radnja odvija na Azurnoj obali. Istu temu autorka je izabrala i za svoj doktorat. Ostali radovi, posebno crteži, inspirisani su modom iz Fashion časopisa tog doba.

Celokupna izložba, predstavlja ikonični odnos ove autorke prema dizajnu i modi iz perioda visokog modernizma u Evropi 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, budući da se ona u svom radu nadovezuje na estetizam tog perioda i dalje ga razvija. Izložba zato i nosi naziv "Moda i film". 

Izložba se sastoji od slika u ulju ili akrilu, na platnu, srednjeg i većeg formata, kao i crteža  na papiru urađenih u kombinovanoj tehnici: tuš, gvaš, olovka, akrilna boja i sl. Više crteža je urađeno i na prostornim kubusima, belim kockama od papira, stranice oko jedan metar, tušem i akrilom. Ove kocke predstavljaju neku vrstu prostorne instalacije.

Hičkok kao propušteni san iz 60-tih

1958, kad je Alfred Hičkok, snimio film Vrtoglavica /Vertigo/, koji se danas smatra jednim od najboljih filmova svih vremena - Kim Novak /Kim Novak/, glavna junakinja ovog filma, nosila je uske suknje do kolena i kostime sa kratkim, strukiranim jaknama koje su isticale njenu vitku figuru, farbala je kosu u plavo i koristila crvene karmine i zelene senke za oči, uz obavezne debele namaze trepavica maskarom. Bili su tu još i šeširi, rukavice, naočari za sunce, muslinske marame, dobar automobil - ukratko - heroina ovog filma bila je superiorna i neodoljiva! Ni njen partner, Džejms Stjuart /James Stewart/, nije zaostajao:  bio je pametan, opušten, optimističan i hrabar, uredan, doteran... Bila  su to obećavajuća vremena, modernizam se trudio da poboljša svet.

I-Prlincevic-Kadar iz filma Vrtogravica, Akril na platnu, 100x70cm, 2016


Školovanje, posao i stan, smešili su se svakom ko je hteo da radi, trebalo je samo zakoračiti u taj čarobni svet, ali avaj, ubrzo smo shvatili da je i taj ideal, kao i sve pre njega, nemoguće ostvariti. Tako je nastalo doba postmodernizma, doba u kom smo uveliko snizili kriterijume. Ipak, a baš i zbog toga, ostao nam je žal za tom izgubljenom iluzijom, i nostalgija, mada se ona malo ticala realnog života.

Hičkok je snimio oko šesdeset  filmova, od kojih bar dvadest predstavlja nezaboravna remek dela. Već i sam taj broj govori o njegovoj ogromnoj kreativnosti. On je jedan od najgledanjijih filmskih režisera i prvi koji je svesno nastojao da pravi komercijalni umetnički film. Njegovi filmovi su uvek bili namenjeni najširoj publici, moderna je verovala da će umetnost i "dobar dizajn" prosvetliti mase. Nasuprot tome stoji postmoderna, u kojoj se umetnički film izdvojio u zasebnu kategoriju - najmanje gledani film!

Hičkokovi filmovi su čuveni po svojim visokim likovnim vrednostima, posebno pojedinih kadrova: dobra kompozicija kadra /prednji - zadnji plan/, lepota slike - lepi glumci, enterijeri, eksterijeri, specifične boje koje podupiru priču, upotreba kontrasta svetlo-tama,  igre senki i sl. Ponekad se ne samo kadrovi, već i čitavi njegovi filmovi, odvijaju u okviru ciljano odabranog kolorita. Tako se u filmu Nevolje sa Harijem, 1955/The Trouble with Harry/, radnja odvija na selu, u zlatno-riđoj jeseni, uz prevagu žuto-crvene boje, boje lišća koje počinje da vene. Ta boja nije nasumice odabrana, zbog svoje lepote. Prelepa sama po sebi, ona simboliše vatru, i to vatru ljubavi, onu koja nas jedina odista greje. Sve to nalazimo sada i u seriji novih slika i crteža Ivane Prlinčević, urađenoj u periodu 2014 - 2017. godine.

Povratak na Hičkoka
Treba analizirati povratak ove slikarke na Hičkoka u današnjem trenutku. Motiv za to bismo mogli naći u samoistraživanju nje kao žene, pošto je Hičkok poznat po tome da je u svojim filmovima favorizovao i istraživao ženu kao heroinu, kao i da je žene izuzetno cenio i poštovao. Motiv međutim možemo tražiti i u sociologiji današnjice koju možemo okarakterisati kao otrežnjenje. U smislu o kom smo govorili prethodno u tekstu, ono predstavlja žal za izgubljenim idealima moderne. Žal za propalim pokušajem da žena bude negovana, cenjena i voljena heroina, erotski interesantnija od postmoderne žene danas.  Shvativši šta smo izgubili - emancipovanu, doteranu ženu-majku, koja radi, iz perioda moderne, koju je sad zamenila  žena u trenerci sa filunzima od Botoksa, opterećena konkurencijom sa sveprisutnih elektronskih mreža, autorka zapravo podiže svoj glas za veća prava žena, makar to za početak i bilo samo u okvru mode i izgleda, a što je i naziv izložbe.

Intrigantnu sličnost sa Hičkokom nalazimo i u Ivaninom koloritu koji je pun svetla i boje, kao i u neobično modernom i slobodnom potezu četke ove umetnice koja zapravo - crta četkom, i to sa različitim debljinama namaza boje, od najtanjih do najdebljih, sa puno belina, koje ostaju na platnu u vidu neobrađenih mesta, što odgovara svetlu i suncu u kadrovima filma.

Ono što je u potunoj suprotnosti sa Hičkokom je spotanost kojom ova umetnica crta svoje kadrove na platnu ili papiru, iz prve ruke, bez popravki, slobodno, radi se naime o veštom  crtaču. Mada je to na prvi pogled u suprotnosti sa "upeglanošću" Hičkokovih kadrova u kojima je svaki detalj promišljen i isplaniran, to se slaže sa Hičkokovim često nepredvidljivim kretanjem kamere u kadru, koja prati događaj i pomera se sa predmeta na predmet, nekad i dramatičnom brzinom.

Spontanost i bezazlenost ovih crteža nam govori da se ovde radi o autorskoj interprtaciji viđenog, a ne - kopijama! Pošto se ne radi o kopiji, možemo reći da se radi o rekonstrukciji. Rekonstrukciji u okviru drugog medija, radi se dakle o mix-media u kom se mešaju film, moda, slika, i crtež. Umetnici koji su radili sa mix-media uvek su imali neki literarno-poetski diskurs, priču u pozadini. Onu koja je spajala nespojivo, različite medije.

I-Prlincevic-Zelena dama. crtez, tus i gvaš na papiru 30x40 cm, 2014


I ova autorka ima svoju priču o fascinaciji modom iz Fashion časopisa koju je doživela kao dete, a koja je sad pokreće na rad, o velikoj inspiraciji, u kojoj ona pokušava da uhvati ono glavno, spontano, u magnovenju, brzim potezima četke, "na blic"!

Žudnja za modernim
Ovo je zapravo Zen rad, a već smo pisali da je on karakterističan za Ivanu Prlinčević. Slikati četkom Zen Hičkoka u Beogradu, 2017. je zaista redak spoj i zato, autentičan. Kod umetnika inspiracija može, ali ne mora biti osnovni ili bitni pokretač u radu, ali koliko pratimo rad ove umetnice, kod nje ona to jeste! Zato ovi radovi imaju i notu poetike.
Zreli modernizam filmova 50-tih i 60-tih godna prošlog veka i Fashion iz modnih časopisa  istog perioda, koje je ova autorka još kao dete sakupljala i koji su je oduvek inspirisali,  pojavljuju se zato ovde u vidu klasičnog ikoničkog sadržaja. Namesto žudnje za duhovnim, kao na ikoni, sad se ovde javlja - žudnja za modernim! Očigledno nam moderna nedostaje! Potrazi za njom, posvećena je ova izložba, kao i opus ove autorke iz kog je ona proizašla. Naziv izlozbe je Moda i film. U doba kada je Hičkok stvarao svoje filmove bilo je nezamislivo da čovek ne prati i modu i film, ako je moderan, naravno, a to su svi želeli da budu... Možda nismo tako lako trebali od tog odustati, poruka je ove izložbe.

I-Prlincevic-

Ivana - Iva, Prlinčević, 1974, diplomirala  je slikarstvo 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beograd /FLU/ u klasi profesora Jovana Sivačkog. Član je ULUS-a od 1999. Magistrirala je slikarstvo, na FLU, u klasi profesorke Anđelke Bojović, 2007. Trenutno je na doktorskim studijama na FLU u Beogradu. Do sad je imala je 12 samostalnih i više kolektivnih izložbi i dobitnik je više nagrada i priznanja.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services