BDW Brand New World Conference #9 / Day I

Nakon 9. Beogradske Nedelje Dizajna, i njenog centralnog događaja, međunarodne konferencije koja se ove godine dešavala pod sloganom Brand New World, malo smo sumirali utiske.

Beogradska nedelja dizajna imala je svoje svečano otvaranje 7. oktobra u prostorijama stare fabrike stakla, Staklopan, kome su prisustvovali brojni državnici i diplomate, i prema procenama organizatora oko 5.000 gostiju. 

Da li su prisustvo i govor predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića bili potrebni ovogodišnjem BDW-u, pa čak i kao puka formalnost - nismo skloni da verujemo u to. S druge strane, činjenica je da se po prvi put u istoriji ove manifestacije upravo sa Tomom, dogodilo da predsednik države uopšte prisustvuje otvaranju BDW-a. Organizatori ističu da je to važno. 

Šta brojevi govore o ovogodišnjem BDW-u? Na 4.000 metara kvadratnih premijerno je predstavljeno dvanaest izložbi o dizajnu a za Brand New World konferenciju akreditovalo se više od 150 novinara iz Srbije i sveta. Ovogodišnje izdanje Belgrade Design Week-a imalo je više od 10.000 posetilaca i učesnika.

Deveto izdanje Beogradske nedelje dizajna održavalo se od 6. do 12. oktobra, a mi smo imali priliku da prisustvujemo predstavljanju nekih od trenutno vodećih imena svetske i domaće kreativne industrije. Grand Prix za najboljeg gosta predavača ovogodišnje nedelje dizajna u Beogradu dodeljen je švajcarskom arhitekti Kristijanu Kerezu (Christian-Kerez) koji je bio gost predavač drugog dana konferencije. 


Christian Kerez, dobitnik Gran prija 9.BDW-a, Foto Vladimir Miladinović Piki


Uz radionice i izložbe, kao i u prethodnim izdanjima BDW-a, centralni deo festivala bila je međunarodna konferencija. Ovogodišnja tema festivala “Stvori novu vrednost – Brend New World”, predstavljena je kroz makro oblasti: arhitektura, savremeni dizajn i trendovi u komunikacijama.

Prvi dan festivala počinje u starom BDW stilu, kašnjenjem, što je za sve višegodišnje posetioce BDW-a poznata stvar pa ipak naviju sat kasnije i stignu na vreme, dok se unervoze samo oni po prirodi nervozni, i oni koji su tu po prvi put. Neko bi rekao loša organizacija, mi smo skloniji da kažemo - poznati šarm BDW-a. Pa ko se s čim složi!

Međutim, na samom startu dogodilo se razočarenje jer je zbog sprečenosti da prisustvuje BDW-u poznati italijanski arhitekta Masimilijano Fuksas, jedna od najsvetlijih tačaka najavljenog festivala, delegirao dolazak u Beograd svom mlađem kolegi, članu Fuksas studija Faršidu Tavakolitehraniju, koji je istini za volju, bez mnogo entuzijazma i analize nizao listu projekata realizovanih na raznim tačkama zemljine kugle u potpisu Fuksas studija.


Farshid Tavakolitehrani, Fuksas Studio, Foto Vladimir Miladinović Piki


Slušali smo o Ferarijevom istraživačkom centru u Modeni, tržnom centru u Frankfurtu, muzičkoj hali u Strazburu, internacionalnom sajmu u Milanu, Nuvoli u Rimu, aerodromu u Šencenu, te o enterijerima, pa čak i o dizajnu upotrebnih predmeta. U navalici projekata, urezuje nam se u misli Faršidovo kontinuirano izgovaranje reči “fluid”. I bez učestalosti s kojom je ova reč odzvanjala u prostoriji Staklopana, Fuksasova opčinjenost pretapanjem formi, obrisa i refleksija vrlo se jasno prepoznavala u njegovom radu. Staklo, voda i svetlost glavni su akteri u toj igri. Zanimljivo je bilo čuti podatak o nastajanju svih projekata Fuksas studija, koji podrazumeva maketu kao početnu tačku, na kojoj se isprobava funkcionalnost i statička mogućnost određenih struktura, a koja prethodi mnogim nacrtima. Aspekt kojem Tavakolitehrani nije dao puno pažnje na svom predavanju, jeste modularna struktura i procesi, odnosno softveri koji se koriste radi projektovanja takvih građevina. Osim svetlosti i fluidnosti, koji stvaraju atmosferu, same građevine italijanskog arhitekte, velikih su dimenzija i kao čest arhitektonski element sadrže stepenište, koje konceptualno i fizički predstavlja strukturu komunikacije. U istom danu, ovdašnji Miloš Dimčić posvetiće celokupno svoje izlaganje upravo ovakvim projektima, uz objašnjenje softvera koji je napravio ni manje ni više, nego za Fuksasov studio i projekat aerodroma u Kini.


Miloš Dimčić, Foto Mića Milenković


Stepenište je takođe i centralni element oko kojeg gradi ostatak strukture Kim Herforth Nielsen iz danskog studija 3XN. Izbegavajući hodnike, on svojom arhitekturom upravlja pravcem kretanja korisnika strukture, kao i njihovim generalnim ponašanjem. Stepenište, kao katalizator, momenat ujedinjenja i komunikacije, postaje koncept zgrade. Među njima su zgrada Ujedinjenih Nacija, banka, skupština grada, srednja škola, muzej itd. Arhitektura postaje aktivni deo društva koji ga uslovljava i pospešuje.


Kim Herforth Nielsen, 3XN, Foto Vladimir Miladinović Piki


Kada bih mogla da vam na nivou nekog drugog čula dočaram pojedinačni utisak koji su preneli predavači prvog dana festivala, izabrala bih veče degustacije pića i koktela kao savršenu prigodu za vatromet ukusa i ideologija kojem smo prisustvovali. No, nije svaki vatromet stvoren od veličanstvenih boja i oblika koji uz tutnjavu obasjaju nebo. Neke rakete na žalost, završe kao mućak. Mućak su prvog dana Beogradske nedelje dizajna bili norveški studio Bleed. Posle prezentacije sjajnih arhitektonskih dostignuća dva pomenuta studija iz Italije, odnosno Danske, usledila je prezentacija norveškog studija Bleed, koji je prikazao uglavnom projekte prostorne grafike, kako bi se uklopili u temu. Međutim, bledunjava prezentacija Astrid, senior dizajnerke iz bečkog sedišta pomenutog studija nikako nije doprinela razumevanju projekta kompleksnog sistema signalizacije unutar školske ustanove. Osim zbunjenog predavača, i sam projekat je bio krajnje zbunjujuć, što zbog nelogičnog, odnosno nefunkcionalnog odabira boje kao kodnog sistema u datoj situaciji, što zbog nefunkcionalnih odluka diskutabilne estetike u vezi sa dimenzijama i kompozicijama grafičkih formi koje bi trebalo da komuniciraju i navode korisnike strukture.


Astrid Feldner & Svein Haakon Lia, Bleed, Foto Vladimir Miladinović Piki


Središnji deo konferencije, bio je rezervisan za blok domaćih predavača, pod imenom Serbian Innovation Session. Prvog dana predstavili su svoje radove: Dva studio, Igor Pantić, Miloš Dimčić i Dragan Zlatković. Svi autori predstavili su projekte iz oblasti arhitekture, no međusobno su se veoma razlikovali. Manje ili više iskusni domaći inovatori, publici su predstavili valer od moderne arhitekture do programirane, generativne ili pak one koja koristi eko-sisteme i solarne panele. Vrlo zanimljivi prikazi procesa i mogućnosti digitalne ere koje su ovi mladi autori savladali, zagolicali su maštu publike i dokazali još jednom postojanje domaćih, kreativnih umova, za koje šira javnost najčešće ne zna i od čije inteligencije i talenta na žalost, verovatno nikada neće imati koristi, jer ovi autori mahom stvaraju u inostranstvu.
Novoosnovana sekcija srpskih inovacija, svakako je dobra inicijativa kojom se skreće pažnja na domaći potencijal.


Serbian Innovation Session, Arhitektura, Foto Marko Obradović


Nešto manje zanimljiv bio je panel ove sekcije, na kojem je izraelski kustos Dizajn muzeja Holon, Galit Gaon, pokušala da pitanjima o vizijama budućnosti beogradske i srpske arhitekture podstakne maštu ovdašnjih kreativaca. Učesnici panela međutim, svojim stidljivim odgovorima uglavnom nisu pružili ništa osim generalnog osećaja nespremnosti da u datom trenutku odgovore na ovakva pitanja, što je ceo panel učinilo pomalo dosadnim.

Vratimo se na metaforu degustacije pića radi ilustrovanja atmosfere koje su prezentacije obavijale oko publike. Fuksas nam je ponudio crno vino bogatog ukusa. No, klasa je uvek teška i ne ostavlja prostor za lepršavost. Danski studio 3XN međutim, iako deli elemente savremenosti sa italijanskim arhitektama, sadrži bitnu socijalnu notu i stvara prostor koji se čini mnogo manje teškim. Dok Fuksas insistira na emocijama i strasti (“Architecture and design are emotional. We want people to get emotional”), 3XN donosi osvežavajuće mirise koktela viskija, narandže i amareta.
Treći blok predavača prikazuje najuzbudljivije, najinspirativnije i najemotivnije projekte sa holandskih prostora. U pregršti “naj” etiketa, verujem da je publika birala uvek između jedne ili druge krajnosti. Večna ljubav ili večna mržnja!


Zuzanna Skalska Foto Vladimir Miladinović Piki


Izlaganje maga za trendove, poljskog porekla – Zuzane Skalske, mnoge je oduševilo. Utisak koji je ostao posle njene prezentacije bio je kao posle bačene kofe leda sa tri kapi votke preko. Vrlo drčnim nastupom, ona je analizirala trenutno stanje svetske scene kreativnih industrija. Dala je viđenje iz sopstvene vizure nekoga ko se bavi strategijama, i složila se sa nemačkom ideologijom mutacije reči dizajn i trend u kreativni biznis. Objavila je smrt dizajnu i kapitalističkom konzumentskom društvu. I neki naredni predavači u toku festivala imaće sličan pristup i propoved o etičkim rizicima tehnološkog društva. Osim analize stanja, koje možda širokim narodnim masama nije poznato, ali se nadam da stručnijoj publici ovakvog događaja jeste, niko od ovih predavača nije zapravo stavio akcenat na alternative, o kojima bih lično, rado slušala.


Ralph Nauta, Studio Drift, Foto Vladimir Miladinović Piki


Za kraj prvog dana konferencije, publika je mogla da se prepusti romatičnim svetlosnim instalacijama studija Drift, ili pak ekstravangantnim instalacijama hrane Ida Garinija iz studija Appétite. Ralph Naruta, ispred studija Drift iz Ajndhovena, predstavio je neverovatne instalacije koje spajaju prirodu i tehnologiju. Iskričavi, nežni rezultat u vidu maslačka koji postaje deo svetiljke, ili transparentnih tela koja plutaju u vazduhu, rezultat su istraživanja, programiranja, inženjerskih računica, a na kraju i manuelnog rada.


Ido Garini, Studio Appetit, Foto Vladimir Miladinović Piki


Penušavost i elegancija ovih projekata u potpunoj su suprotnosti sa slatkim instalacijama hrane Ida Garinija. Njegove provokativne, zabavne instalacije, sa notom buržujske arogancije predstavljaju dizajn celokupnog koncepta – od recepta, do dizajna posuđa i načina na koji će hrana biti servirana, zatim enterijera, kostima, fotografije, događaja itd.

 

Pripremile: Ana Radovanović i Ivana Srdanović
Fotografije: Vladimir Miladinović Piki, Marko Obradović, Mića Milenković



 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services