The Jam: About the Young Idea

Pete Townshend je izjavio "The Jam were just so fucking British"!

Dok nisam otišla na izložbu posvećenu bendu "The Jam" u Londonu, nisam ni bila svesna koliko su bili i ostali omiljeni u Engleskoj.

To je neka vrsta kulta koji se stvorio oko ove grupe. To je tipično engleska priča koja zadire duboko u njihov mentalitet i kulturu. U sebi nosi odlike engleskog stila i načina života, pogleda na svet, inovativnosti, posebnosti, uglađenosti, upornosti i još mnogo toga.

Bila sam svojevremeno veliki fan Paul Weller – a i Style Councila-a ( i dalje sam ), ali to je bio samo nastavak jednog pokreta i talasa koji su između ostalog stvarali "The Jam" i koji je bio toliko revolucionaran.

Izložba je bila organizovana u Somerset house-u i trajala je do kraja septembra 2015. godine. Bila je produžena zbog velikog interesovanja publike. Kustoskinja je sestra Paul Weller-a, Nicky Weller.

The Jam: About the Young Idea
Paul Weller – vokal i gitara, Rick Buckler - bubnjevi, Bruce Foxton- vokal i bas gitara, to je trojka The Jam!

Bili su aktivni pet godina - od 1977. do 1982. godine. Šest studijskih albuma i jedan uživo.

70-ih godina Engleska je bila u ekonomskoj krizi i The Jam postaju politički angažovani. Pod uticajem punk-a, grupe Clash i Sex Pistols, pišu tekstove pesama u kojim izražavaju nezadovoljstvo politikom. Želeli su da Engleska bude bolje mesto za sve svoje građane. Velike socijalne razlike su očigledne i pesma "Eton Rifles" satirično govori o nezaposlenoj radničkoj klasi i bogatoj eliti sa druge strane.

1976. godine na koncertu Sex Pistolsa, Paul Weller shvata da može da peva na svom engleskom akcentu i odbacuje preuzet američki na kome je pevao do tada.
Obraćali su se direktno publici i njihov uticaj se širio od muzike ka knjigama koje čitaju, kolekcije ploča do stila odevanja.

Pesme su se odnosile i na svakodnevni život mladih ljudi – young culture. Večernje izlaske, pabove, skromne poslove koje su radili...

Weller-ovo roditelji su svakodnevno primali fanove koji su stajali ispred njihove kuće  na čaj i slušanje muzike.


Uskoro The Jam postaju ikone stila. Modni stil sa skrojenim odelima i belim košuljama postaje njihova uniforma.

Kasnije ovaj stil postaje obojeniji i personalniji, Fred Perry, Ben Sherman, Lonsdale, kratke čizme, bele čarape, Prince of Wales pantalone.

Weller-ova majka je izjavila da bi ga često mešala sa fanovima koliko su svi bili isto obučeni i slični.

A sam Weller je rekao da kada bi izašao na binu video bi samo more zelenih parki u publici.

Bili su stylish young man čija se moda lako kopirala i bila je dostupna.

Drugačiji po zvuku i izgledu imali su problem sa muzičkim producentskim kućama.

 

1980. godine, prekinuli su turneju po Americi jer su želeli da se vrate u Englesku i proslave broj jedan mesto na engleskoj top listi sa pesmom ,,Going Underground,,

Posle šestog albuma "The Gift" najavili su svoj razlaz. Ova vest  na BBC-ju bila je breaking news večernjeg dnevnika.

Na vrhuncu karijere Paul Weller je izjavio da u svojim kasnim dvadesetim godinama  ne može da peva pesme "The Jam"  filozofije. To nije bilo iznenađenje samo za publiku već i za ostale članove benda.

Za njega su "The Jam" bili About the Young Idea!

Omoti nekih ploča:

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text