Kako sam postao Marseljanin

"Marsej nije turistički grad u njemu nema šta da se vidi. Njegova lepota se ne fotografiše, deli se, ovde morate da učestvujete, da budete strastevni da budete protiv, nasilni. Samo ono što bi trebalo videti, vidi se i već je prošlo. Mi smo u trbuhu drame, drevna drama u kojoj je heroj smrt. A u Marseju, čak i da izgubiš moraš znati kako se boriti." J.C. Izzo


 

Marsej nije veliki. I može da bude bilo koji grad na svetu. On nije Pariz i zbog toga je Pariz ljubomoran na Mars (sleng za grad).

U ovih mesec dana, koliko sam tamo proveo, koristio sam skečbuk kao vizuelni dnevnik. Novembra 2017. godine kao deo rezidencijalnog boravka u internacionalnoj razmeni dizajnera.

Ručak u dvorištu manastira Levat. Uvek u 13 časova. Neko ima sir, neko ima baget, kafu… Svi ponesu svoju hranu, ali svi jedemo zajedno. Ja sam imao svoju kuhinju, ali kuhinja manastira je mesto da ne izađeš iz njega. Sve mriše na drvo u peći. Onako, francuski, neviđeno.

Mali predah u prirodi, jedna od tvrđava (Saint-Jean), dostupna javnosti koja deli teritoriju sa novim nacionalnim muzejom.

Atelje tehno-alhemičarskog kolektiva Délétère... Kada sam došao otvorili su atelje. Tada sam upoznao Adlana koji me je odmah upitao: „Da li si poneo rakiju iz Srbije?“. Jbg Adlan, više sreće drugi put.

Ekipa iz Délétère.

Longchamp palace, predivna palata sa parkom, video sam devojku koja je ležala baš ovako. Ne možeš da dođeš u Marsej, a da ne osetiš miris i ne probaš marokanski hašiš...

Ovo je moje neizdato džepno izdanje srpsko-francuskog rečnika, samo za moj džep.

Čovek sa plaže, prve plaže na koju sam naišao. Imaju nešto između goluba i galeba, ne znam kako se zove ta ptica.

Bilo je jako hladno, bilo je potrebno pola sata da nacrtam ovaj crtež.

Ovde ljudi rone. Tu su korali. (Calanques)

Ljudi u prevozu, autobus. Jedan od njih je ukapirao da ga crtam. Na putu ka Calanques, nacionalni park.

Ovim crtežima pokušao sam da zapamtim imena ljudi koje sam upoznao. Dugom obojeni origami koji je napravila Momo obavezno pogledajte ovde. I naravno strit art @docteur_enser

Bar Longchamp palace (https://www.facebook.com/longchamp.palace/)

Sortie de Residence Milos Cosovic "Desko"

J'aurais voulu être un artiste!!

 

 

Priredio: Miloš Ćosović Desko, intervju i saradnja na tekstu Bojan Šaptović.
Post originalno pripremljen za blog SKITARE

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text