Бисерни орнамент

 

Орнаменти са изложбе под називом "Освежавање меморије-орнаменти српских средњовековних фресака" у Музеју примењене уметности у Београду

Шифра ове фреско декорације, малог блиставо белог круга је бисер,  универзални мотив и првенствено део накита или драгоцени украс.

То је орнамент који је копиран са текстила и представља сликарски израз реалне стварности и нема само декоративну вредност, већ и симболичко значење. Појављује се на епископским и светитељским одеждама као детаљ или у низу, а на властелинским и владарским ношњама у виду украсних бисерних трака које су пришиване скоро свуда на порубима и у виду венчића, а красио је још и круну, жезло… Украшавање бисерима је било присутно, али је, чини се, можда било омиљеније у Србији XIV столећа него у Византији, што нам говори, да су их поред бројне симболике, хришћански владари користили да би приказали своје богатство али и моћ и престиж.

Мотив бисера открива изузетно занимљива тумачења.

  • лево: цар Стефан Урош IV Душан, манастир Лесново XIV век    
  • десно: краљ Стефан Урош II Милутин, Краљева црква, манастир Студеница XIV век       


Још од прадавних времена шкољке су биле у блиској вези са паганским великим богињама (богиње - мајке). Посвећиване су Афродити на Кипру, где је богиња, као што нам је познато из грчке класичне митологије, доведена након што се родила из морске пене. На Блиском истоку је називана “Дама са бисерима” и Margarito. Прича о рођењу Афродите из тритонске шкољке имала је улогу да илуструје мистичну везу између богиње и њеног принципа (још од античког доба мноштво скулптура, мозаика и фрески визуелно представља овај чин, преко ренесансе и Рођења Венере Ботичелија, до симболисте Н. Д. Милиотија 1912. год; све су то представе једне архетипске слике која у свом изворном облику чува своје метафизичко значење и неисцрпну инспирацију…).

Венера у својој шкољци, Помпеја, Венерина кућа, I век

 

Шкољка представља акватички (или лунарни) симбол, самим тим оличава симболизам рађања и регенерације, захваљујући својој стваралачкој моћи  као знамење универзалне материце. Ношењем шкољки или бисера жене унапређују благостање и плодност, а штите се и против недаћа. На пример, постоји сличност између бисера који настаје у остриги и фетуса у мајчиној утроби. Шкољка означава и чин духовног препорода у ритуалима древних религија (иницијацијама) као што олакшава и чин физичког рођења. Бисер је повезан са том космичком силом.

Мало симбола има тако дугу и богату традицију као шкољка или бисер. Посебно су омиљени у уметности и финим занатима, а употреба им је распрострањена у различитим културама кроз миленијуме. Занимљиво је да се у оквиру музејских збирки нашег народног накита XIX века налазе сачувани примерци пафти, украсних женских копчи за појас, где је седеф са орнаментиком уметнут у сребрну копчу (грађански костим Српкиња у Призрену) или израђених у облику шкољки. Има их и украшених бисерима. Појас носе невесте и удате жене и он поред естетскoг има и симболично значење као амулет или талисман (плодности и заштите).
 

  • лево: позлаћене пафте 1813, Музеј града Београда;  десно: месинг и седеф, Јањево крај XIX и поч. XX века, Музеј у Приштини

 

Бисер је код старих Грка био знамен љубави и брака. Он је редак, чист, чврст и драгоцен; сферичног облика, зрачи млечнобелу светлост, сјај, представља слику идеалног савршенства, мистичног центра.

  • лево: краљ Стефан Урош II Милутин, црква Богородица Љевишка, Призрен, XIV век 
  • десно: краљица Симонида Палеологина, манастир Грачаница XIV век

 

По једном старом предању, муња која бљесне у тами шкољке, ствара у њој бисер. Тако се живот и светлост поистовећују и бисер (гр. ho margarites) представља резултат сједињења ватре (светлости) и воде.

У контексту лексике боја, белина се сматра излучивањем светлости, бела представља живот, а још од антике носи симболично значење "чистоте", ослобођености од светског (обојеног), устремљеност према духовној чистоти... Код Словена, Срба бела је означавала светлост, сакралност, чистоту, исказивала идеју плодности, велику реткост... Круг симболише небеско, вечно, савршено, заштиту, а светлост је посредник између божанства и човека.

 
Бисер је религиозни симбол и нашао је свој израз у хришћанству, где има својствен симболички језик, услед чега се појављује као орнамент. Може да представља Христа (појављује се на ореолу), а и људску душу, бесмртну душу, што може да има релацију са бисером као симболом тоталитета, целовитости психе, Сопства као крајњег циља индивидуације (по Јунгу).

Зрно бисера се помиње у Откривењу (21, 21); у гностичком тексту Химна душе, параболама у Библији (Мт. 13, 45-46) и још неким списима, тумаче његову вредност као скривеног блага до кога се долази уз пуно труда и марљивог трагања, где се упоређује са уласком у Царство небеско. Небески бисер може бити слика неизрециве божанске светлости и он представља “највреднији од драгуља” вреди више од свих земаљских блага, примењује се као знак спаса . Може бити Божија реч - свима је позната парабола (Мт. 7,6) о бацању бисера пред свиње…

Орнаменти са изложбе под називом: "Освежавање меморије-орнаменти српских средњовековних фресака"  у Музеју примењене уметности у Београду, каталог


Како настају бисери, није баш потпуно јасно?
Када им се увуче зрнце песка у оклоп, који им створи раницу у меком ткиву, неке шкољке угину, а друге створе бисер… Да би ублажила бол, шкољка зрнце или болно место обавија танким слојевима глатког седефа (енг. mother-of-pearl) и тако након много година настаје прекрасни бисер. Ова прича носи своју поруку.

У музеју Викторија и Алберт у Лондону тренутно је актуелна изложба под називом “Бисери”, погледајте њихов преглед - - -

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text