Коптске разигране таписерије

Godwin-Ternbach Museum

Уметност таписерије или ткања, поред скулптурe спада у најначајнији део опуса коптске уметности.

Богатство дизајна и естетика живих боја карактеристике су које је издвајају и чине посебном. 

С времена на време, приређују се изложбе на којима се излаже овај весео и напросто неодољив текстил, сачињен од финих материјала (вуне која се лако боји, лана, свиле чија је тајна откривена у VI веку прокријумчареном свиленом бубом из Кине за време владавине Јустинијана & Теодоре, у виду оновремене "индустријске шпијунаже") раскошних мотива. И наш Музеј примењене уметности у Београду поседује у својој Збирци текстила колекцију коптских тканина.

Невероватан, запањујући стил, структура и иконографија, кроз иновативан приступ таписерији инспирисан је утицајима визуелне културе других народа са којима су Копти долазили у сусрет, још од Александрових освајања.

Копти су били познати по ткању и издржавали су се од овог заната развијајући специфичну технику (дводимензионалном сликарству додавали трећу димензију тканим привидом рељефа на буклеу). Египат је био креативни центар текстилног дизајна оног времена, када почиње славнији период коптске таписерије, од краја III до средине VII века.

Према њиховим таписеријама разматрају се културни конструкти касног античког света и раног хришћанског Египта.

Њихова особеност је интегрисање контраста у који су укључени класични, египатски, грчко-египатски, грчко-римски, персијски утицаји, а доцније, византијски и сиријски. Зато су тако јединствене, са тешко дефинисаним стилом.

Ови крхки предмети одупирали су се пропадању и опстали захваљујући сувој пустињској клими. Проналажени су још у XVII веку, али тек од Наполеонових освајања (ампир стил) долази до праве египтоманије којом су подстицана крајем XIX и почетком XX века обимна археолошка ископавања.

Египат је био једна од најнапреднијих древних цивилизација. Чудесна земља богатог наслеђа. Странци су је обавезно посећивали, почевши од античких философа Питагоре, Солона, Платона, Талеса, “оца историје” Херодота, сви су путовали на то место, које је сматрано за обавезан locus за философско размишљање и истраживање. Уз Александријску библиотеку, Египат је био центар културе. 

Текстил касне антике и раног хришћанства показује промену културне традиције која се одигравала кроз облачење и уређење дома. Таписерије су ношене као део тунике или класичне хаљине, као шал у касноантичком свету. Били су то комплетни костими далеког времена и простора. Хаљина је служила за дефинисање и потврђивање места у друштву. И дефиницију самога себе, као што је то и данас.

Текстил је садржавао митолошке теме, орнаментику и фигурацију. Лако преносан, коришћен је као симбол за пренос идеја, политичке моћи, религиозних садржаја и друштвеног статуса.

На одећи, завесама и таписеријама људи су пројектовали своје наде и жеље које су се огледале кроз одабир мотива, дезена и материјала. Симболика је била врло битна. Битна, ради просперитета и заштите. Веровало се у моћ магијских симбола и образаца на одећи који штите од урока или урокљивих очију (преплетом цветног, биљног или геометријског орнамента, преклопљеним L образцом и кругом, соломоновим чвором за одбијање демона) и оних који служе за успех, као мотив процветале лозе којом су прекривали текстил. Или као што им је дрво нара на завеси евоцирало рајско окружење.

Већина текстила ношена је током живота, али се користила и за пут на онај свет. На њима преовлађују дионизијски мотиви, који су подједнако одговарали и за живот, и за смрт. 

Сцене из грчке митологије уз египатска божанства су обрађивана у коптском стилу (благо деформисана тела) као: Дионис и његови пратиоци плесачи, Озирис, Афродита/Изида, нереиде, персонификације годишња доба, кентаури, птице, звери, амори, људи…

Таписерије са представом Диониса и његових пратилаца који ђускају, висиле су на зидовима домова у просторијама предвиђеним за раскошно обедовање и забаве, а слике са баханалијама (дионозијске свечаности) налазиле су се на туникама предвиђеним за ношење за време празника или су фигуре плесача преиначене у  добре духове који прате ожалошћене кроз трансформацију култа бога вина који путује у подземни свет уз забаву и игру. Копти су били дубоко религиозни.

Надирање хришћанства које су Копти прихватили, ипак није утицало на промену многобожачких тема њихових таписерија. Једино су додавали њихов крст (ankh), све док Египат није постао део Византије и ушао у њен културни круг. Тада полако почињу да користе мотиве популарних шара византијског света и ткају и везу таписерије са хришћанском иконографијом, које носе као свакодневну одећу што је за њих имало симболичко и духовно значење (као пре тога паганску, што је био обичај Римљана). Познати византолог Алексеј Лидов сматра да тада у Византији нису видели ништа лоше у томе, иако је свештенство било против. Колекција инспирисана Византијом за јесен - зиму 2014/15  италијанских модних дизајнера Долче и Габане оживела је овај давно заборављени обичај.

Копти се и данас баве ткањем ослањајући се на своју славну прошлост.