Ballets Russes: заводљивост авангарде


Од прве изложбене поставке у музеју Викторија и Алберт у Лондону, у јесен 2010. до Националног центра уметности у Токију крајем 2014. године, на четири континента, приказана je изложба о балетској трупи која је представљала културни феномен и изазивала занос позоришне публике заморене балетским стандардима.

Под спектакуларним вођством Сергија Павловича Дјагиљева трупа је заузимала централно место у музичком и балетском свету свога времена. Етаблирала је балет међу уметностима и започела еру модернизма у свету класичног балета.

Овим је обележена стогодишњица оснивања.


 

Изложбом је кроз мултимедијални приказ представљено преко 150 аутентичних костима, сценографија, слика, скулптура, цртежа, фотографија, архивске грађе, постера и реквизита “најиновативније плесне групе XX века”.

Костими за  "скандалозни" балет "Посвећење пролећа", 1913. год. 

Од кубистичких сценографија Пабла Пикаса до костима Коко Шанел.


Ђ. де Кирико, балет "Лопта", 1929.
Занимљиво је да Пикасо, радећи поред Ерика Сатија и Жана Коктоа на балету Парада 1917. као костимограф и сценограф, упознаје своју прву и званично једину жену, кћерку пуковника царске руске војске, балерину Олгу Хохлову, чији је рођени брат као руски емигрант живео у Београду.

Пикасов костим за "Параду", 1917

Трупа Руски балети (фр. мн. Ballets Russes) је изузетна и по томе јер је представљала први реализовани Вагнеров романтичарски концепт о потпуном уметничком делу (kunstgezamwerk; total work of art), фузији визуелне, звучне и плесне уметности у једну целину.

Дјагиљев као импресарио и главни менаџер легендарне балетске трупе био је врсни познавалац многих уметности. Успео je да окупи авангардну екипу уметника, и то најбољу: од композитора, кореографа, играча, сликара до модних дизајнера који су реализовали 80 балетских представа. Заиста импозантно. Неке су антологијске, укључујући “Посвећење пролећа”.

Створен је нов модел сарадње. Утицај се види и век касније, у изјави новог директора Националне опере у Паризу Милпјеа, који за креирање визуелног језика нових продукција жели да укључи визуелне уметнике, филмске ствараоце, карикатуристе и модне дизајнере.

Био је то период “бел епока” (Belle Epoque, лепо доба) који је Паризу давао онај космополитски изглед који има и данас. У уметничким круговима велики утицај су имали странци, била је присутна огромна жеља и потенцијал за стварањем и експериментисањем у сценским уметностима, а инспиративне теме су митолошке или библијске. Прокламован је и култ враћања природи, супротстављен растућој индустријализацији.

Музика је виђена кроз друге уметности, као што је балет. Реч и значење претапа се у мелодију. Нова концепција се огледа у слагању линија, боја, покрета, тонова – нова симфонија у једном.

Долази до дистанцирања у односу на реалистичко приказивање. То су естетски погледи на прекретници векова. Трагање за синкретизмом и идеалном формом уметности. Појављује се нов систем вредновања. Долази до споја илустрације, плаката, пантомиме, моде. Уметност је ту да “промени живот” не само да га украси.

Лав Бакст за балете: "Дафне и Клое", "Клеопатра" и "Плави Бог"

Дјагиљев мада правник, заједно са Лавом Бакстом издавао је у Санкт - Петербургу  часопис високог нивоа  Свет уметности (Мир Искоуства). Око часописа се окупила група младих руских интелектуалаца и уметника која је прерасла у праву уметничку групу. У опери и балету владао је национални романтизам, а у сликарству декоративан стил, које је добио прави смисао тек онда када се усмерио на сцену, у декор и костиме. Њихова концепција уметности се заснивала на чистом естетизму.  

У Русији, “галоманија” је била присутна у аристократским круговима Санкт -  Петербурга и Москве. Дјагиљев је сходно томе, организовао изложбу француских импресиониста у Москви.

Са друге стране, Русија је на прелазу века уживала велики углед у Француској. Откривена је руска књижевност, склапани су дипломатски споразуми, а посета цара Николаја II Романова, допринели су у добром делу јавног мњења одушевљење Русијом.

То је доба када се појављује нов начин ширења културе кроз велике изложбе и предузимљиви Дјагиљев дошао је на идеју да приреди изложбу од средњевековне руске уметности до Ларионова, Гончарове и Кандинског на париском Јесењем салону 1906. године. Услед очигледног успеха, следеће упознаје париску публику са руском музиком кроз циклус концерата под диригентском палицом Николаја Римског-Корсакова, а 1908. кроз извођење опере “Борис Годунов” Модеста Мусоргског.

"Шехерезадa", Лав Бакст 1910.

Престиж Париза у периоду fin-de-siècle - а био је очигледан, успети у њему био је врхунски доказ уметничке славе.

Он трајно осваја “град светлости” балетским ансамблом који је основао у њему 1909. Ансамбл састављен од балетских уметника руске царске школе класичног балета из Маринског театра из Санкт Петербурга и Баљшој театра из Москве, преносио је славу и дух руске балетске уметности.


Нижински у костиму за балет "Плави Бог", 1911.


Пуних 20 година окупљао је најбоље балетске играче и кореографе, Ану Павлову, Тамару Карсавину, Соњу Делане, Леонида Масина, Михаила Фокина, Вацлава Нижинског, Жоржа Баланшина…

Ана Павлова и Вацлав Нижински

Уз модерну плесну технику, декор и креацију костима који су изазивали нереде, утицали су на историју балета. Виђен је до тада непознати стил који је омогућавао телу експресивнији израз и слободу покрета у простору.

Уметници (руски) су имали потребу да мењају друштво у коме су живели, али су то изражавали кроз своју уметност.

Ране продукције балета су представљале историјску и бајковиту Русију, за Запад, егзотичну културу, али су уведена убрзо и дела савремене културе.


Нижински, балет "Игре", 1913.


За Дјагиљева као сценографи и костимографи радили су Бakст, Беноа, Ларионов, Гончарова, а у каснијој фази Пикасо, Миро, Матис,  Жорж Руо, де Кирико, Коко Шанел. Дизајнирајући, ови уметници су пренели визуелни језик кубизма, футуризма, надреализма и осталих авангардних покрета, у балетску уметност.

 

Музику су стварали Стравински, Рахмањинов, Равел, Де Фаља. Уз Дебисија, Сатија, Шопена, Вебера, Шумана.

Либрета су писали чувени писци.

Тамара Карсавина у балету "Жар - птица", костим и декор А. Головин заједно са Бакстом

Игор Стравински, ученик Римски – Корсакова у сарадњи са Дјагиљевим компоновао је три сензационална дела: Жар – птица (1910)Петрушка (1911) и Посвећење пролећа (1913). "Посвећење пролећа" утицало је на репутацију трупе и историју савремене музике. Данас је то један од најтежих балета за извођење.

Највећа звезда балета је био и остао Нижински који је за кратко време (1909 -13) проведено у трупи, постао darling париског друштва. Његови гардеробери су продавали делиће његових костима фановима, а кратка црна огрлица постала је ознака високе моде. Био је обдарен невероватном техником, његове пируете и гран жетеи били су сензационални. 

Издавачка кућа Градац превела је и издала његов “Дневник”.

Кореографија Нижинског за Дебисијево “Поподне једног фауна” из 1912.  један потпуни Gezamtkunstwerk, поларизовала је публику. Представљен је авангардни покрет у свету балета, једна модерна интерпретација. На Малармеову поему која обрађује класичну митолошку тему о фауну и нимфама (он јури нимфе које не може да стигне), Дебиси је компоновао музику, а геније Нижинског визуелно обликовао текст, користећи покрете (гестове) као средство изражавања, инспиришући се осликаним фигурама архајске Грчке и античког света очуваним на фрескама и вазама. За њега уметничко стваралаштво имало је метафизичку димензију.
Огист Роден је устао у одбрану Нижинског као и многи други, јер сe сматрало опсценим његово балетско тумачење доживљаја са нимфиним велом на крају.
Била је то необична кореографија, невиђена до тада. Јака визуелна сензација. Покрети Нижинског били су необични, искривљени, био је окренут само са једне стране, у профилу, и све то… потпуно је збуњивало публику. На поклањању су му звиждали. Он је био збуњен, јер то није био он, већ фаун и зашто звижде њему?

Касније су покрети препознати као моћни израз разламања форме који је виђен у сликарству тог доба.

Пошто Дјагиљев (ни Нижински) ниje дозвољаваo снимање извођења, сматрајући да камера не може аутентично да пренесе моћ игре, нема сачуваних снимака, сем једног од неколико секунди, који је пронађен пре пар година. Приближни визуелни доживљај се може стећи гледањем Нурејева. Мада сам негде наишла на податак да је први, после Нижинског, фауна одиграо наш велики уметник Милорад Мишковић. Нисам нашла снимак.

 

“Посвећење пролећа” Стравинског премијерно изведено 1913. инспирисано je руском (паганском) културом. Премијера овог модерног дела упамћена jе по једном од највећих скандала у историји балета. Публика је опет била подељена, а бука оних који су протестовали, правећи је топотом ногу, заглушивала је музику. Толико да балетски играчи нису могли да је чују. Кореографија Нижинског им је била превише бизарна, костими необични и дречавих боја, а класичне балетске хаљинице ни на видику.
Чак је била позивана и полиција! Разне су биле реакције. Првенствено због музике. Била је сувише нова за уши. Могуће и због француског национализма и страха од продора руске културе и балета у француско друштво. Балет је из Француске мигрирао у Русију у XIX веку, а почетком XX се враћа…

 

Једна од новина је и та што долази до комуникације између одевне уметности и уметности спектакла. Мода се подигла до нивоа културне појаве. Велику глимицу Сару Бернар облачили су модни креатори за излазак у град. И она је ишла да гледа Руске балете, међутим, када је почело извођење, после одређеног времена изјавила је: “Изађимо одавде. Брзо! Плашим се, они су сви неми!”

Пол Поаре

У креирању нових мода запажена је улога костимографа и великих звезда плеса. Дјагиљев или Бакст инспирисали су креатора Пола Поареа за нове форме и боје. Аутор првог плаката за Руске балете, Андре Едуар Марти био je цртач модела.


Фото: Едвард Штајн, И. Данкан на Акропољу, Атина


Изадора (Исидора) Данкан звезда нове кореографије, плеса слободног покрета постала је узор за нову женску моду (предугачака ешарпа - као са Бакстових цртежа, брза вожња у колима без крова и трагичан крај).

То је период владавине стила арт нуво (Art Nouveau). Дизајн егзотичних и величанствених костима као и оријентална мода главног дизајнера Лава (Леа) Бакста, који је радио као илустратор за модне часописе, постали су врло популарани, као и он сам.

Ив Сен Лоран 1976. инспирисан Руским балетима избацује колекцију, а Џон Галијано срeдином 90-тих за Живанши.


Парфем "Дјагиљев" креиран поводом изложбе у музеју В и А 
 


Саставни део света моде су и парфеми. Дјагиљев омиљени, био је мистични, касније, култни Герланов (Guerlain Mitsouko) Мицуко, парфем којим је волео, како се прича, да попрска завесе у позоришту. Да сва чула уживају!

Можда се неко инспирише #Охридском легендом (осим рекламног џингла на РТС-у).

Дјагиљева смрт у Венецији 1929. приликом једног од многобројних  гостовања, доноси крај једне епохе Руских балета.

Брошура о изложби која је представљена на америчком континенту у Националној галерији у Вашингтону 2013. под називом “Дјагиљев и Руски балети, 1909 – 1929, када уметност игра са музиком”. 

                   ~  БУДУЋНОСТ ЈЕ ИЗА НАС  ~   Ларионов - Гончарева                                                                                                          (ово пише изнад улаза у некадашњи простор  галерије "Озоne" претпостављам, као идеја водиља излагачке делатности / данас Национална галерија )

                                    
 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services