Digital Day

Konferencija “Digital Day” nedavno je završena u Beogradu i ovogodišnji slogan bio je “Ads we love”.

O kampanjama i oglasima koje volimo, ideji Digital Day-a, mogućnostima tržišta i utiscima sa ovogodišnje konferencije pričamo sa Ivanom Minićem, jednim od organizatora.

Ovo je šesta “Digital Day” konferencija održana u Beogradu i imala je više od 600 učesnika. Da li ste zadovoljni onim što je viđeno?

DD je izuzetno značajan događaj za sve koji rade u oblasti digitalnog i interaktivnog advertajzinga. Pre nekoliko meseci na čelo IAB-a je došao Aleksandar Petković. Mi smo već radili zajedno ranije neke slične stvari, pa me je on pozvao, i zajedno smo došli na ideju da pokušamo bar malo da unapredimo stvari i napravimo nešto drugačije i bolje, u kratkom roku, u okviru teme koja je zadata i mogućnosti koje imamo.
Sa oskudnim budžetom, sa jako skromnim resursima koji su na raspolaganju, ne može da se radi mnogo bolje od onoga kako je do sada bilo. Razmišljali smo šta i kako dalje, pa smo odlučili malo da pretresemo neke svoje kontakte iz predhodnih godina i vidimo ko bi tu mogao da bude zanimljiv govornik na temu “Oglasi koje volimo”. Iako je rok bio kratak, pokušali smo da kontaktiramo bar sa nekoliko njih za koje smo mislili da će moći da dođu. Tako smo napravili dogovore sa Brendanom Gahanom i Dejvom Birsom.
Brendan je “fini dečko iz kraja”, čija je profesionalna biografija apsolutno impresivna: jedan je od “30 under 30 in marketing” po Forbes-u, a nikada se nije time hvalio. Bio je jedan od prvih koji su ozbiljnije krenuli da rade YouTube influenser marketing i dan danas je verovatno najbolji u tome. Dave je sa druge strane “rok zvezda” na sceni sa takođe impresivnom karijerom na pozicijama kreativnog direktora velikih agencija u Britaniji. Upoznali smo se prošle godine na AllWebMK konferenciji u Skopju i ostali u kontaktu.

Kako su tekle pripreme za DD?

Kada imaš malo resursa, želiš da pokušaš sa svim onim stvarima koje ne koštaju previše novca, ali te koštaju neke energije, vremena, živaca, kontakata... Pokušavaš da svaku od tih stvari, koje ne moraš da platiš, unaprediš maksimalno moguće i da kroz puno tih malih unapređenja napraviš neki veći iskorak.
Prva promena koju smo hteli da napravimo ticala se bine. Hajde da uradimo nešto pametno sa njom, jer je predhodnih godina to sve izgledalo dosta skromnije. Sala Doma omladine i bina su jednostavno takvi - maksimalno praktični, ali izgledaju sivo i crno i depresivno i nema reflektora koji to može da popravi, bez obzira što postoji kompletna tehnika i što su ljudi koji tu rade profesionalci iznad svih očekivanja. Razlog je verovatno to što je sala pre svega pravljena za pozorišne i bioskopske projekcije.
Kako nismo imali budžet da pravimo čuda, nastojali smo da spojimo sve talentovane ljude koje znamo i napravimo nešto što je po mojoj originalnoj ideji trebalo da bude Sajber-pank-dan-mladosti, gde će se spojiti neki predmeti i muzika i estetika 60-ih sa 3d projekcijama i virtuelnom realnošću. Skupili smo se nas nekoliko prijatelja, koji smo bili ključni u organizaciji raznih događaja u prošlosti, pre svega Aleksandar Petković kao direktor IAB-a, zatim Vitomir Jevremović iz Digital Mind-a, pa Ivan Ćosić iz Plain & Hill-a i moja malenkost i rešili smo da napravimo nešto drugačije od svega do tada. Na kraju je tu bio uključen i Pavle Farčić iz Hominid studija i Salona 5, sa nameštajem, bili su uključeni divni ljudi iz Muzeja istorije Jugoslavije, tako da smo uspeli jako lepo da zaokružimo tu priču. Mnoge ljude neću pomenuti jer bi nabrajanje trajalo predugo, ali ona zajednička fotografija na kraju sve govori. Posebno je važno što smo uspeli da organizaciju prikažemo u pravom svetlu - kao najvažnije stručno udruženje na ovim prostorima. Svakako možemo biti zadovoljni i time što je poseta bila značajno veća nego prethodnih godina, i što su komentari svih prisutnih jako pozitivni.

Da li ste osim finansijskih problema nailazili još na neke poteškoće?

Uvek je veliki problem kada dodje do situacije da sponzori diktiraju sadržaj. Ove godine je ipak bilo mnogo bolje nego predhodnih. Verujem da postoji prostor da sledeće godine imamo još više atraktivnih govornika. Naš cilj treba uvek da bude da napravimo neki kvalitativan pomak, bez obzira što ćemo zauvek ostati crna rupa Evrope, ali možda možemo da budemo malo manje crni. Jednostavno to je tako: da bi napravio spektakularnu konferenciju moraš ili da imaš mnogo para, ili da budeš maksimalno posvećen tome, da ideš na relevantne skupove i pokušavaš da tamo uspostaviš nekakav kontakt sa ljudima koji nešto znače, pa ćeš uspeti da napraviš nešto dobro i sa mnogo manje novca.

Primetno je da se na konferencijama ovde i u regionu ljudi “recikliraju”, jedna ista ekipa je na svakoj konferenciji, iako su teme različite. Na DD je to drugačije...

DD je godinama unazad uglavnom okupljao strane govornike, a od lokalnih je uvek bio neko ko će da ispriča lokalni deo priče na panelima i to je bilo vrlo odmereno, ljudi se nisu ponavljali. Medjutim, problem je bio skroman kvalitet stranih govornika. Često smo se susretali sa tim da je neko potpuno fanstastičan u svom poslu, možda među najboljima u svetu u svojoj industiji, ali ne ume to da prenese, nije dobar na sceni, sa njim mora da se radi što je potpuno ok kada za to ima vremena. Međutim, publika je takva da neće ni da pokuša da izvuče nešto dobro iz tog predavanja. Ako govornik nema “nastup rok zvezde na sceni” - teško im je da zadrže pažnju.

Zbog čega je to tako?

Većina događaja koji postoje lokalno, pa i neki koje smo i mi u prošlosti radili, bila je po principu besplatan ulaz za sve i minimalne cene smeštaja. Tako je najčešće i danas. I šta se dešava? Dobio si vrednost, dobio si mnogo nekih pojedinačnih kvalitetnih stvari koje baš nisu sasvim sažvakane i spakovane u tri lista sa grafikonima, nego moraš malo da se potrudiš oko njih, dobio si to besplatno i još si nezadovoljan. Pitanje glasi zašto ljudi neće da se cimaju oko toga? Pa neće zato što je džabe i to niko ne ume da ceni. Na drugoj strani, opet, imaš sponzore koje zanima samo broj ljudi, a ne zanima ih da li su to kvalitetni učesnici. Jel treba da napunimo Sava centar? Napunićemo ga, nije probem, ali čemu to? Nije poenta da bude 2500 ljudi koje to ne zanima, poenta je da ima 50 ljudi koje to zanima i koji će posle nešto da promene zahvaljujući tome što su naučili. DD ima zaista jako kvalitetnu publiku. To su top ljudi u ovoj oblasti. Velika stvar je i što se održava u Beogradu i to u centru grada, pa ljudi mogu da dodju tako što bukvalno izađu sa posla na par sati, ne gube ništa.
U svakoj od zemalja postoji jedan veliki godišnji stučni skup, i trenutno je većina njih ispred nas. Cilj nam je da ih polako stignemo, i ponudimo i našoj publici nešto zaista kvalitetno.

Kakvi su planovi za dalje aktivnosti u ovoj oblasti?

Stav organizatora je da na ovim iskustvima treba nastaviti neki dalji razvoj, možda čak i spremati neki novi skup za jesen, ili pojedinačne stručne skupove zatvorenog tipa, gde bi se radile neke radionice sa top ljudima. To su za sad ideje, videćemo... Treba prvo svi da se “naspavamo”.
Realnost je da, ako hoćeš da radiš nešto ozbiljno ne možeš da budeš fokusiran na jedan dogadjaj godišnje, jer ljudi to zaborave. U principu mi smo u stanju da napravimo apsolutno sve sa organizacionog nivoa gledano, samo je stvar u tome koliko je tržište zrelo za neke stvari. Ja očekujem da jesen bude vrlo zanimljiva. Šta će tačno da se desi niko od nas ne zna, ali radićemo tokom leta na tome. Ja mislim da je prioritet da dovedeš što više ljudi koji su stvarno zainteresovani da čuju nešto i da im napraviš taj kvantni skok u glavi, bilo da se radi o klijentima ili agencijama.

Šta je važnije digitalno omasovljenje ili stručni elitizam? Da li program i cena treba a filtriraju publiku?

Ako ne želimo da ljudima koji imaju tu šta da traže mesto zauzme neko ko nema – onda program i cena treba da funkcionišu tako da filtriraju publiku. Zato stručni skup za profesionalce mora da košta. E sad, možemo da pravimo i nešto masovno i besplatno, sa ciljem promocije digitalne kulture i digitalnog marketinga, a na drugoj strani skupove koji su ekstremno kvaliteteni i skupi. To su dve krajnosti. Mislim da će te dve krajnosti biti pomirene tako što će se u narednom periodu organizovati i jedno i drugo. Mora da se stvori navika da se nešto što vredi plaća, a mora i da se pokaže ljudima zašto vredi da se plati. Pri tom, Digital Day ne planira da bude bilo kome konkurencija. Mi radimo svoje, a ako se negde preklopimo i to je OK, jer ovakvih sadržaja kod nas svakako nema dovoljno, tako da to neće biti problem.

Da li se može očekivati da digitalni marketing uskoro osvoji više prostora i podrške nego što to trenutno ima?

Sve ovo o čemu razgovaramo apsolutno zaslužuje mnogo više pažnje nego što trenutno dobija. Dokle god se posmatra kao nešto nebitno - biće nebitno. Već danas je količina novca koja se troši na online u Srbiji dovoljno velika da zaslužuje mnogo više kvalitetnog sadržaja nego što dobija. Besplatna popularizacija je nešto što na svojim leđima nosi nekolicina ljudi, dok nemaju nešto važnije u životu. Kad dođu drugi prioriteti, ljudi se prosto okrenu njima. Poseban aspekt svega o čemu govorimo je edukacija koju pruža IAB. IAB akademija će u narednom periodu krenuti sa znatno unapređenom verzijom svojih kurseva, u saradnji sa Link grupom. Biće tu dosta zanimljivih progama, koji će sigurno privući pažnju. S obzirom na to da nema dovoljno kvalitetnih ljudi u industriji moramo ih stvoriti, a najlakši način je upravo taj da ih edukuju kvalitetni ljudi koji su već sada deo struke.

Čini se da ni panelisti, ni predavači, a ni generalno cela priča nisu bili preterano fokusirani na Srbiju. Koliko je onda takve informacije moguće implementirati ovde?

Poenta je pokazati kako se to radi na razvijenim tržištima. Ovde nema previše klijenata koji troše šestocifrene sume novca godišnje, ali nije ih više ni tako malo. Uz to, produkcija u Srbiji košta nemerljivo manje nego u razvijenim zemljama. Ako se već troši neka količina novca koja nije beznačajna, treba je trošiti smislenije nego do sada. Većina klijenata se bavi kopiranjem nečega što već postoji. Hajde da probamo da napravimo nešto novo i drugačije.

Hoćeš da kažeš kako je kreativa moguća i ne zavisi od sredstava?

Tako je! Naš mali dizajn i development studio, realizovao je nedavno jednu ideju koja je vrlo lepo prihvaćena od strane klijenta i umesto da se vrti samo u Srbiji, vrteće se u jedanaest zemalja. A uradili smo nešto što je samo malo drugačije. Dobro je kada su klijenti dovoljno veliki i ozbiljni, pa pokušavaju da pomere ovo tržište napred. Hajde kada već trošimo novac da napravimo kampanju koju će ljudi voleti. Ne mora da bude svaka takva, ali ako ih je ove godine bilo pet neka ih sledeće godine bude deset, a one tamo petnaest u tome je poenta - da svi mi radimo više stvari koje su kul, koje će ljudi da vole.
Cilj ovakvih skupova i dovođenja predavača iz inostranstva je da se pokaže šta se radi na drugim tržištima i šta od toga mi možemo u nekom obliku da primenimo ovde. Meni je jasno da se neću sutra probuditi i raditi u uslovima u kojima rade moje kolege u Londonu. Tamo je tržište mnogo veće, mnogo više se dešava i samim tim se radi srazmerno veći broj dobrih stvari. Ali i tamo je 10% onoga što se radi kul, a ostalo je đubre, o tome je i Dejv govorio.

Da li smatraš da to što kod nas postoji prostor za napredak, znači i da on realno može da se dogodi?

Voleo bih da pokažemo kako stvarno umemo da radimo prave stvari, a ne da budemo samo još jedno u nizu beznačajnih tržišta na kojima se ne prave nikakvi rezultati, već se novac u digital i dalje daje samo zato što negde u ekselu piše da se 3% sredstava mora potrošiti na to. Hajde da ono što radimo ne bude glupo i ružno, hajde da bude malo pametnije i da podstaknemo nekoga da radi nešto što je kul. Tu opet dolazimo do toga koliko nešto košta. Treba da objasnimo ljudima da cena community managementa mora da bude dosta veća nego što je trenutno na našem tržištu, ako se želi kvalitetan sadržaj. Year-to-year rast koji je godinama bio preko 10%, izvesno će naredne godine postati jednocifren, što znači da tržište polako dostiže svoj maksimum, a ako je ovo maksimum, oko čega se to trudimo uopšte?

Šta je to što mora da se uradi da bi se stalo na put manjku znanja i nedostatku ideja?

Naš najvažniji zadatak u celoj priči jeste edukacija: moraš da edukuješ agencije, accounte koji rade po agencijama, moraš da edukuješ ljude koji su u poziciji da prezentuju dobre stvari klijentima i na kraju moraš da edukuješ klijente. A kod nas je godinama unazad bilo potpuno normalno da ljudi koji rade u digitalu ne razumeju tehnologiju. Čovek jednostavno ne zna kako funkcioniše ono o čemu priča. Mislim da su dobri rezultati do majstora, a ne do tehnike, ona je tu samo da pomogne.

To je upravo Dejv ispričao, da se treba vratiti korak nazad, jer digital nas je razmazio. Digital je najlepši kada je analogan, znači najbolje je kada problem rešiš na prethodnoj tački, kad stvari postaviš kako treba, kada tvoja kreativnost nije sputana nepoznavanjem tehnologije.

U većini firmi postoji neko ko je dovoljno lud i hoće da proba nešto drugačije, jer mu se smučilo da stalno radi isto. Najgore što može da se desi je da efekat bude isti kao pre, kao da si radio još jednu glupu kampanju, ali može i da ti se posreći da napraviš nešto stvarno fantastično. Vredi pokušati, jer postoji toliko mnogo prostora da se napravi nešto dobro. Dovoljno je pomiriti lude ideje i finansije, pa to što se radi neće propasti.

Na listi učesnika konferencije nalazi se veliki broj stručnjaka u raznim oblastima. Ukoliko ste propustili ovogodišnji Digital Day, sve panele i predavanja možete pogledati ovde, na zvaničnom IAB Serbia YouTube kanalu.

 

Fotografije: Stefan Đaković

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services