Miris kao deo brenda?

Da li proizvodi čiji miris uopšte nije bitan, ipak imaju karakterističan miris?

Ove godine sam od sina, kao novogodišnji poklon, dobio najnovijeg Apple-ovog Magic Mouse-a. Imajući u vidu da je čovek drugi razred osnovne škole sasvim je jasno da je on bio idejni vođa dok je finansijera pronašao u liku njegove mame a moje žene :) Hvala porodici. Nije mi namera da pišem o Magic-ovim osobinama, stvarno je fantastičan... zamalo pa potpuno neverovatan a ustvari sasvim u skaldu sa Apple-ovom filosofijom i imidžom.

Upravo ova poslednja reč – imidž – potakla me na razmišljanje. Naime, kad sam otvorio kutiju sa mišem iz nje se proširio miris koji osetim uvek kada otvaram neki novokupljeni Apple proizvod (mada sam tek sada artikulisao tu spoznaju). Koji god da je, kakav god da je, mali ili veliki, sa više plastike ili dominantno metalan… miris je uvek isti… sasvim je daleko od mirisa parfemskog tipa… a čak mi se i dopada.

Onda sam pokušao da se setim da li mi se to dešava i sa drugim proizvodima drugih proizvođača. Hmh. Novi automobili imaju miris, ali nekako svi mirišu isto. Elektronika sva miriše jednako, rekao bih da neki od upotrebljenih materijala ima karakterističan miris. Različite cipele drugačije mirišu, mada miris kože dominira a patike se razlikuju po lepkovima, jel. Međutim, sve to nije isto, Apple ima sasvim svoj, jedinstven i prepoznatljiv…

So, da li ljudi u Apple-u stvarno idu u tolike brend pojedinosti i smišljeno vode računa i o mirisu svojih proizvoda, ili je to plod nekakve puke slučajnosti (ako ostavimo po strani mogućnost moje uobrazilje). Šta mislite? Mislite li?