Bilo jednom u Srbiji

Pre jednog vremena bio sam u jednom kreativnom timu koji je za jednog klijenta trebalo da osmisli (i realizuje) jednu promotivnu kampanju za nove proizvode… jednu malu, malecnu kampanju… samo print i outdoor… dobro, sad, možda i spot ako… Taj posao trebalo bi da bude uvod u veliku saradnju, početak jednog divnog i dugog prijateljstva – milina kakav posao, da poželiš da ti se desi, zamalo pa bolje od sexa.

Ima već nekolio godina kako-sam-otišao-iz i ne-radim-više u advertisingu te mi je ovaj projekat izgledao kao pravo osveženje, iskorak iz današnjeg svakodnevnog posla i kratki (duži u najavi) povratak u ono što sam nekada, rekao bih uspešno, radio…

Kako bilo, pun elana, kreativne energije i pozitivnog naboja krenuo sam lepog sunčanog prepodneva na taj prvi sastanak. Sve je bilo obećavajuće – neki divni ljudi koje dugo nisam video, sasvim prijatni i oštroumni novi koje sam upoznao… dok u salu nisu ukoračili predstavnici poslodavaca.

Imam dovoljno godina iza sebe kroz koje sam razvio sposobnost da u prvih nekoliko sekundi procenim klijente. Na sreću (ili nažalost, zavisi od optike iz koje se posmatra) mali je broj puta kada mi je ta prva procena bila pogrešna – odmah sam znao da neću biti u prilici da poželim da mogu da ostanem u tom projektu.

Na tom sastanku nekoliko puta izrečene su i ponovljene rečenice od kojih postajem sasvim druga (nemila) osoba – ovo je Srbija, neće to razumeti poštanska službenica iz Ćićevca, ciljna grupa su žene između 16 i 65 godina, muškarci su takođe veoma bitni, proizvod kvalitetom nadmašuje sve ostale, prednost mu je konkurentna, niska cena, i tako dalje i tako dalje, mnoštvo gluposti koje su u stanju da izgovore osobe koje u poslednjih nekoliko godina dolaze na različita menadžerska mesta na kojima ranije ne bi bili čak ni da su ih dobili na pokeru.

Da ne dužim, uspeo sam da ostanem na još nekoliko sastanaka, ali na kraju sam otišao… nije mi đavo dao mira pa sam im ukazao i na to da ni ambalaža nije dobra – dizajn je iskopiran, neinventivan i loš.

Kad juče, prekjuče, ovih dana, vidim da je neko od kolega uradio ambalaže za ove klijente. I vidim da su jednako loše – nerazlikujuće, obične i sasvim proste. Vidim da su kolege samo poštovale želju klijenta. A sinoć vidim i TV spot koji je neko za ovu istu kuću napravio tako da izgleda kao takav isti spota globalno velikih konkurentskih kuća. S tim što je u finalu ispao kao veoma bleda kopija. I, opet, vidim da je klijent pisao, birao, pevao, režirao, montirao…

Bude mi drago da sam otišao iz svega toga još onda, pre nekog vremena. Jeste – zbog toga imamo taj posao manje i, ergo, tu količinu prihoda manje. Nisam zbog toga srećan, naravno, ali, opet, preživećemo nekako… čisti pred sobom a zbog toga jesam srećan.
 

Ovaj relativno dugačak uvod, ipak ima veze sa naslovom i svakako nije jedina poenta ovog teksta… on je samo opis današnjeg stanja. Zapravo, ovih dana je 10 godina kako sam počeo da radim u jednom malom sektoru koji je veoma brzo prerastao u ozbiljnu malu, uglavnom advertising agenciju koja je nekoliko godina bez buke, pompe i (samo)hvale radila potpuno fenomenalne, sasvim nove i inovativne stvari… nalik „njima tamo”… stalno… svaki dan… 7/365. Pet godina proveo sam radeći bez ograničenja, bez uplitanja, bez pritisaka, bez kompromisa, bez… sa odličnim ljudima iznad i ispod sebe. Onda sam otišao iz advertisinga da počnem iznova i pronađem se u nečem drugom.

Ipak, ono što sam opisao u priči sa početka podstaklo me da, prvo, ponovo pogledam ono što smo radili pre nekoliko godina i, drugo, da sagledam današnju advertising produkciju. I bio sam strašno ponosan – na sve nas. Duboki naklon drugari :)

Mi, onda, nismo sumnjali u intelektualne mogućnosti poštanske službenice iz X i njenu sposobnost da dešifruje poruku koju joj šaljemo. Trudili smo se da se obratimo samo svojim kupcima. Veličina budžeta nije uticala na našu kreativnost. Nije nam napamet padalo da ispunjavamo želje naručioca. Konačno, iskreno smo verovali da je različitost osnovna ideja od koje se plazi i ključna komponenta uspeha.

Ovi, danas, smatraju da svi, koliko god nas ima u ovoj Srbiji, imamo slamu između ušiju. Misle da jednom porukom treba da podstaknu na kupovinu svekoliko stanovništvo. Kreativne poruke se, po njima, mogu osmisliti samo uz veliku količinu novca. U želji da osvoje i zadrže klijenta spremni su da se saviju koliko god mogu. Dobra rešenja su im ona koja ničim ne iskaču a najbolja ona koja su iskopirana sve do one granice da ne pokreću sudsku tužbu.

Na kraju, da bi ova priča imala i šlag na torti potrudio sam se da pronađem kvalitetne neke današnje print oglase (print-ad je, ipak, moja prva ljubav) koji su slični načinu razmišljanja i polju delovanja ondašnjeg našeg malog tima.

Osim što sam uživao tragajući i gledajući, fotografije koje slede ću iskoristiti za prezentaciju kojom ćemo nekim našim potencijalnim klijentima vizuelno predstaviti, pojasniti i objasniti koji je naš senzibilitet… pa da ne moramo da gubimo vreme – mi ćemo svoje provesti mnogo kvalitetnije sa porodicama a oni će brže i pre doći do nekoga od kolega koji su spremni da urade ono što su sami sanjali, zamislili, rešili…

 

 

 

 

 

 

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Komentari

Vjeko Sumić's picture
Vjeko Sumić
12:19 22/02/11

Istinito

Odlican clanak, odlicni printovi. Slazem se da je bitnije ponekad zadrzati integritet, pa makar bilo na stetu dzepa...

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services