Ljubavno pismo i sinsemija

Kako je dvoje zaljubljenih seljaka našlo način da i povrh nepismenosti i razdaljine od nekoliko hiljada kilometara, komunicira međusobno pismenim putem.

Pre skoro četrdeset godina, ovi sicilijanski supružnici osmislili su sopstveni kodirani sistem koji im je omogućavao da se dopisuju bez intervencije lokalnog pisara. Pismo napisano drugog novembra 1973. godine, dolazi u ruke Đezualda Bufalina (Gesualdo Bufalino), pisca iz Komiza, koji je pokušao da ga interpretira. Sa naznakom da je njegova dekodifikacija verovatno bila podložna pesničkoj slobodi, te da je istinitost diskutabilna, možemo ipak reći da je interesovanje ka ovakvom tipu nelinearnog zapisa uzajamno.

Autor teksta o pismu je Ivan Karoci (Ivan Carozzi), za Il Post.

[...] Pismo se otvara srcem probodenim strelom, slede četiri male figure poređane u red: žena i deca verovatno. U nastavku su crteži koji deluju kao da opisuju politička dešavanja (simbol štita sa krstom i simbol srpa i čekića), a zatim slede crteži koji se tiču održavanja porodice. Ima pet nacrtanih srca na papiru, što možda samo slučajno odgovara broju članova porodice, dok bi mala pećina sa zvezdom padalicom, koja se pojavljuje pri kraju pisma, mogla da znači – videćemo se za Božić. Naravno, potpuno razumevanje ovih znakova rezervisano je samo za one koji poseduju prave reference: za tu ženu i tog čoveka. Bufalino, koji je otkrio priču o njima preko seoskog apotekara, pokušao je ipak da daruje svoju ličnu dekodifokaciju, koja se pojavljuje u knjizi La luce e il lutto, (Sellerio, Palermo 1996. godine).


Evo šta je napisao:

„Pre nekoliko godina – ne previše, dobro je znati to unapred – prepiska retkog sadržaja odvila se između dvoje sicilijanskih supružnika; on je emigrirao u Nemačku, ona je ostala u selu da se brine o staroj majci i deci. Nepismeni i nevoljni da sa stranim i podmitljivim pisarom podele svoju intimu (bilo da se radi o izlivima nežnosti ili vestima koje se tiču ekonomskog stanja domaćinstva), dvoje supružnika pribegli su, radi dopisivanja, kovencionalnom jeziku, piktografskom sistemu u nizu, čije bi značenje bilo jasno primaocu. „Ljubavi moja draga, moje srce je probodeno mišlju tvojom dalekom, pružamo ti ruke, naše troje dece i ja. Svi su dobrog zdravlja, osim mališana. Malo je slabašan, ali ne ozbiljno. Prethodno pismo koje sam ti poslala nije naišlo na odgovor, te stoga patim. Tvoja majka, obolela je i nalazi se u bolnici, gde idem da je obilazim. Nemoj se plašiti da idem praznih ruku; niti sama – dajući povod zlim jezicima: prati me srednji sin, dok najstariji ostaje da čuva najmlađeg. Pobrinula sam se da naše malo imanje bude zbrinuto i posejano. Dvojici nadničara dala sam 150.000 lira. Održani su opštinski izbori. Glasala sam za Hrišćansku demokratiju, kao što mi je paroh sugerisao. Za Srp i čekić, poraz je bio veliki: kao da su pokojni, u mrtvačkom kovčegu. Ma nek pobede ovi ili oni, nama je svejedno. Ništa se ne menja za nas siromašne: orali smo zemlju juče, oraćemo i danas. Puno maslina ove godine, iz našeg maslinjaka. Čovek i dva momka koje sam unajmila, jednog da ih mlati, ostale da ih skupljaju sa zemlje, koštali su me 27.000 lira. Još 12.000 lira potrošila sam za muljaču. Skupila sam toliko ulja da sam napunila jedan veliki i jedan mali ćup. Mogu da stavim trenutnu cenu koja je 1.300 lira po litru.
Ljubavi daleka, moje srce misli na tebe. Sada pogotovo, kad nailazi Božić, želela bih da smo skupa, srce pored srca. Veliki zagrljaj od mene i dečice. Doviđenja ljubavi draga, moje srce je tvoje i ja sam ti verna, ujedinjena sa tobom kao naša dva prstena.“ “

Pismo koje je italijanski online magazin Il Post objavio, prikazuje primer nelinearnog zapisa koje su dvoje nepismenih supružnika osmislili kako bi mogli da komuniciraju. Ovakav piktografski sistem, čija se tradicija donekle prekinula dolaskom grčkog i rimskog alfabetnog (linearnog) sistema, u poslednje vreme postavlja se nasuprot linearnog zapisa i dovodi u pitanje funkcionalnost linearnosti u određenim uslovima. Imajući u vidu sinsemijske teoreme, možemo smestiti izgubljeno pismo izvan romantičnih okvira i posmatrati ga u potpuno drugom svetlu.

Sledi prevod spisa italijanskog tipografa i teoretičara Lučana Perondija (Luciano Perondi) koji se bavi proučavanjem nelinearnog zapisa.

Perondi, L., Romei, L., “Letture da recuperare”, «Nova24» od «Il Sole 24 Ore», br. 245, 28.10,2010.god., str. 12-13:

Sinsemija je definisana kao namerna i svesna dispozicija pisanih elemenata u prostoru, u cilju komunikacije pomoću prostorne artikulacije, na pravilan i nedvosmislen način. Ova pravila mogu važiti samo u tom određenom slučaju, ali moraju biti konstantna, rigorozna i lako razumljiva, bez potrebe za objašnjenjima autora. Mogu podjednako da budu definisana preciznim obrascima kao i određenim navikama asimilacije. Ova, vrlo stara praksa, nanovo se javlja zahvaljujući važnosti koju nelinearni zapis ponovo osvaja u našem vremenu. Termin sinsemia se sastoji iz prefiksa syn koji dolazi iz grčkog (‘sa’, ‘zajedno’,‘unija’) i imenice semía, (‘sema’,‘znak’). Ovaj neologizam skovan je 2007. godine od strane Đovanija Lusua (Giovanni Lussu) i Antonia Perija (Antonio Perri); deo je kritičkog mišljenja koje je u kontrapoziciji linearnoj i alfabet-centričnoj viziji pisanog jezika.“

Perondi L., “Sinsemie. Scrittura nello spazio“ Nuovi Equillibri, jun 2012:

„Da li se slika može svrstati pod pojam pisanja? Da li način pisanja može promeniti percepciju problema? Da li je pisanje instrument znanja? Pisanje je u grafičkim artefaktima, uglavnom, sadržano kako u linearnoj, tako i u nelinearnoj formi. Prostorna pozicija i ekspresivne karakteristike grafičkih elemenata imaju jednaku važnost kao i reči. [...] Pisanje nije statični sistem definisan otkrićem alfabeta, već fleksibilno oruđe koje se prilagođava promenljivom kontekstu, i koje se transformiše zajedno sa svetom sa kojim je u interakciji.“

 



 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text