Tomislav Kruljac

Jantar

Tomislav Kruljac

Ona kaže da drveće pravi vjetar, da je to smisao njihovog postojanja. Ona kaže da joj juha može eksplodirati, ja želim da kuha bolju kavu. Obožavam njene drame i poeziju, njene pjesme su mali baobabi i miluju lice grada rukama od jantara. Volimo kuhati, roštiljati i peči zajedno, uglavnom jako začinjenu hranu. Većinom ja perem suđe, a nered pravimo oboje. Ispadaju joj stalno kovanice po cijelom stanu, a ja ih skupljam za crno bijele filmove. Želim da zavoli dugo ispijanje domaće crne kave, s malo mlijeka, u rana jutra u njenom stanu.