Katarina Šoškić

rb-61/120

Katarina Šoškić

Morala sam da pazim na svetlo, doba dana, spisak stanova koje sam posetila i redosled snimaka na filmu, ali i da uočim sitna pravila u ritmu svakodnevice mojih suseda. To što su mi ti ljudi komšije samo je doprinelo komunikaciji, jer situacije sa kojima sam se srela postoje u svakoj zgradi. Vreme za koje kroz predsoblje i kuhinju stignem do terase, fotografišem i izađem iz stana istim putem nazad, dovoljno je da ja kao stranac osetim atmosferu. Ne kao značajnu za razumevanje porodice u čije sam domaćinstvo kročila, već kao parametar važan za razumevanje onog mnoštva koje sam želela da pokažem.